Vidimo se i sutra i svakog drugog dana, dok ne bude pravda. Tražim ubicu svog deteta. Prvog novembra dogodio se zločin. Pad nadstrešnice nije posledica terorizma, to je bila kap koja je prelila čašu koja se godinama punila korupcijom. Nemamo pravo da mirno gledamo propast naše zemlje.
Najveći skup u istoriji Novog Sada održan je juče u čast žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Porodice stradalih još čekaju na pravdu.
Mnogo skupova od novembra prošle godine održano je širom Srbije. Neki su bili veličanstveni, a onaj juče u Novom Sadu najpotresniji.
Tišina ispred Železničke stanice, gde se okupilo više od 100.000 ljudi, bilo je toliko jaka da su se jedino čuli zvuci dronova. A tek izvedba hora.
„Želim da znam ko je ubio moje dete“
Dijana Hrka, majka Stefana stradalog u padu nadstrešnice, najavila je da će stupiti u štrajk glađu preko puta Ćacilenda. Ona je poručila da mora da se ogradi od studenata i od naroda i najavila da nastavlja dalje sama da se bori za pravdu.
„Ovo je moja borba koju moram da dovedem do kraja. Ja ću sada da se ogradim, krećem u ovu borbu sama, tako što ću da krenem u štrajk glađu. Ja moram, to je moja obaveza. Želim da znam ko je ubio moje dete i ko je ubio 16 ljudi. Mora neko da odgovara za ovo. Tako da ću ispred Skupštine grada da štrajkujem glađu, preko puta Ćacilenda. Hvala vam za sve, za ljubav i podršku, hvala vam narode moj“, poručila je ona.
„Ovo je zločin, ovo je ubistvo“
Prva je govorila studentkinja Nađa Šolaja. Ona je poručila da je tragedija na Železničkoj stanici zločin, ubistvo.
Foto: N1
„Porodice žrtava zaslužuju da znaju ko je ubio njihove bližnje i da oni odgovaraju za to… U 11.52 oduzeto im je prvo i osnovno ljudsko pravo – pravo na život. Neke majke toga dana nisu dobile svoju decu na telefon, i nikada više neće. Zašto? Zato što je nekome bilo bitnije da pokrade milione nego da poštuje zakon“, rekla je Šolaja.
„Kap koja je prelila čašu koja se punila korupcijom“
Sanja Fric, profesorka Građevinskog fakulteta, otkrila je da se nakon pregleda više od 20.000 dokumenata i 600.000 strana sa velikom sigurnošću može reći da je nadstrešnica nije pala kao posledica akta terorizma ili sabotaže.
„Ako pričamo o građevinskom aspektu nadstrešnica je pala zbog gubitka svoje nosivosti. Do gubitka njene nosivosti, došlo je primarno, ali ne i jedino, zbog korozije u čeličnim žicama koje su se nalazile u zategama kojima je ta nadstrešnica bila okačena o krovnu konstrukciju… To je bila samo kap koja je prelila čašu koja se godinama punila korupcijom i javašlukom u građevinarstvu… Čaša se punila mešanjem pojedinaca u realizaciju projekata, iako nikakve formalne nadležnosti u istima nemaju“, rekla je Fric.
„Nemamo pravo da mirno gledamo propast naše zemlje“
Okupljenima se obratila i penzionisana tužiteljka Jasmina Paunović. Ona je poručila studentima da njihova borba nije uzaludna i istakla da nemamo pravo da mirno gledamo propast naše zemlje.
„Otvorili ste oči narodu, nadu da može da bude bolje. Hvala na tome. Kakvi bi mi bili ljudi kad bi ćutali na ovu nepravdu, uništavanje života? Tri su pošasti ove vlasti – negativna selekcija koja otvora vrata korucpiji. Ona podrazumeva da ljudi sa sramnom biografijom, koji su ucenjeni, drže zarobljene naše institucije. Tako zarobljene, one su na tragu da uruše čitav sistem naše zemlje. Nemamo prava da mi ćutimo i mirno gledamo propast naše zemlje. Njima je svojstvena sistemska korupcija koja ubija jednog po jedno“, rekla je Paunović i dodala:
„Moja poslednja poruka mladima je – ostajte ovde, jer ovo sunce više nigde ovako ne greje“.
„Vidimo se i sutra i svakog drugog dana“
Da nije kraj borbi, ključna je poruka studenata na kraju jučerašnjeg komemorativnog skupa. Oni su na Petrovaradinskoj tvrđavi razvili transparent na kome je pisalo: „Vidimo se i sutra i svakog drugog dana, dok ne bude pravda“.
Nula odgovornih za 16 izgubljenih života. Sve što su nadležne institucije – tužilaštva, MUP, sudovi… pokrenuli u proteklih godinu dana s razlogom izaziva sumnju. I zato nije kraj borbe. Ni danas ni svakog drugog dana.
