Skok i odbrana, bez toga se ne može.
Napad će doći, ova ekipa ima i talenat i kvalitet i poene, ali prva dva faktora su preduslov za sve ostalo, a košarkaška reprezentacija Srbije na tom planu je podbacila.
Ne može se bez skoka i odbrane. Može – do osmine finala, dalje – teško. Videli smo u „Riga Areni“ da nije moguće, barem u slučaju košarkaša Srbije.
Splet više stvari doveo je do eliminacije koju niko nije očekivao, jer ova ekipa je došla u Rigu po (zlatnu) medalju, a ide kući posle poraza od Finske sa 86:92. Povrede, virus kako kažu, manjak agresivnosti, (ne)spremnost, atmosfera oko ekipe, ne u samom timu, jer je po reakciji Ognjena Dobrića delovalo da je među njima stvarno sve kako treba.
Ipak, ogolio je borbeni reprezentativac i neke stvari u kojima leži neuspeh. I koje nisu samo protiv Finske izašle na videlo, koja je imala i jasan plan, i podeljene uloge, i energiju, i ludačku želju. Nekako deluje da je to sve falilo „orlovima“, a ne mogu da fali plan, energija, posebno ne želja.
Kaže se i da je igranje odbrani u košarci stvar želje, voljnog momenta, po čemu je reprezentacija Srbije godinama bila prepoznatljiva. To ju je krasilo i vodilo do uspeha, uz sve ostale prateće i neophodne elemente. Ali, to nisu bili oni bez odbrane kakvu umeju i mogu – pokazali su nam to više puta.
„Dozvolili smo im mnogo lakih koševa, šuteva. Znali smo odakle nam preti najveća opasnost, ali nismo uspeli to da „zatvorimo“. Svi smo morali da budemo bolji, niko nije bio na nivou i nismo sebi smeli da dozvolimo ovakvu utakmicu. Jednostavno, nešto nije funkcionisalo u igri. Mislim da je glavni razlog poraza naša loša odbrana, oni su znali šta rade, koristili su sve svoje prednosti“, naglasio je Dobrić.
Jasno, bez zadrške, priznao je šta nije valjao i to je odlika velikih igrača, a pre svega ljudi – da istupe ispred grupe i preuzmu odgovornost.
Kada se na to doda da je nedostajalo zalaganje, odnosno tako je delovalo sa strane, a to se ogleda u pravljenju faulova i skoku, dolazimo i do drugog ključnog razloga kraha pored odbrane u kojoj je malo toga funkcionisalo. Gotovo ništa…
Dozvoliti Finskoj, ili bilo kom rivalu od koga si bez dileme kvalitetniji, da napravi čak 20(!) ofanzivnih skokova – onda ne može da se trijumfuje. Još jednom – 20 skokova u napadu imali su finski košarkaši, nekad čak i četiri zaredom. Iz tih šansi je protivnik došao do 23 poena, ne treba biti veliki matematičar pa da se shvati u kojoj meri je to odlučilo pobednika.
Lauri Markanen i ekipa bili su žustriji, jači i mentalno spremniji, zato su u četvrtfinalu, a četa Svetislava Pešića čini se da je opet popustila pod pritiskom. Finska nam je spakovala 92 poena, pre toga Turska 95 i Letonija 80, ni sa Portugalom nije sve išlo glatko…
„Morali smo da budemo agresivno bolji. Polomili smo se, dali su igrači sve u ovom momentu. Nikada ne izgubiš utakmicu zbog jednog razloga, postoji ih više. U drugoj četvrtini smo uspostavili balans u igri, oni su tada šutirali 1/10 za tri, a skupili dva ofanzivna skoka. To je jedina četvrtina koju smo dobili, sa 24:16, to je ključ utakmice“, poručio je selektor Srbije.
Možda su očekivanja javnosti bila prevelika od ove ekipe, verovatno i s razlogom kada se pogleda tim, koji je važio za prvog favorita prema svim procenama, ali je odigrao na kraju ispod svih očekivanja.
„Prevelika su bila očekivanja, da li su bila realna, uvek su visoki ciljevi, nekada se postavljaju sa argumentima ili bez. Pokušaj da napravimo bolji rezultat, naišli smo na timsku košarku, ekipu koja igra tako. Morate da budete svesni da smo se dobro pripremili, nekada i dobra priprema ne donese rezultate. Nismo iskoristili našu šansu, to se desilo“, zaključio je Pešić.
Da li će ova generacija u sličnom sastavu imati šansu za popravni? Teško je reći, ali baš i ne deluje…
