Dragi čitaoci, zamislite eho i pesme navijača u Areni kada bi se na parketu pojavio Dejan Bodiroga. Odjeknulo bi navijanje „svako ima svoga boga, naš se zove Bodiroga“. A kada bi u tu istu Arenu svoj nos promolio Aleksandar Vučić, čuo bi se strašan huk iz poznatog repertoara „Aco p….., Aco šiptaru“. Toliko je popularan Aleksandar Vučić sa svojim „oreolima“ izdajnika, kradljivca našeg budžetskog novca, Ustava, demokratije, podele vlasti, slobode medija, prava na okupljanje i izražavanja stava bez primene sile.
Da ovde stanem jer nema svrhe opterećivati ovaj tekst svim njegovim nepočinstvima. Time će se vrlo brzo pozabaviti nadležni organi po uzoru na susednu Mađarsku. Čak i oštrije, što će sledeća jesen ili proleće dokazati.
Vučić je ostao sam, sa pročitanim trikovima, u ogoljenoj zavisti, kukavičluku, slabosti i ruka mu nesvesno (insane in brain) hita ka izlaznim vratima ove njegove tužaljive, a sada golim okom vidljive prošlosti.
Takav ljudski poluproizvod se usudio da baci kamen na jednog od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Dejan je našoj zemlji donosio čast i priznanja, bio je najveći gospodin među obručima i najbolji sportista među gospodom.
Poznajem ga četvrt veka od borbe za zlatnu medalju u Turskoj (bio sam u vođstvu tima), ponosan na prijateljstvo sa njim. I ovog puta Vučić baca kamenje na ljude kojima nije ni do kolena, kao prethodno na Novaka Đokovića i Nemanju Vidića. Njegov sport možemo nazvati bacanjem kamena sa ramena na legende. Da ne zaboravim, tražio im je „zamene“ kupovanjem pokvarene sportske robe na brojnim stranama. Uzalud, nije postigao cilj, samo je pokazao svoj i njihov karakter.
Da, to je sportski deo priče o huliganu sa stadiona i sa političkog zemunskog brloga.
Sada da ušetam u političku arenu. Jasno je da su Vučiću u strahu oči velike i da je napadom na darovitije, uljudnije i lucidnije ljude pokazao prezir prema samom sebi jer takvim „a la platinum card“ ljudima nije dorastao. Nisu miševi vodili kolo u ozbiljnoj igri, obično su sami sebe vodili u mišolovke. Ko god da je na studentskoj listi po vrlinama, poštenju, časti od njega odskače šest kopalja.
Dakle, odavno je rešen srpski politički rebus jer „Studenti pobeđuju“, a Vučiću i njegovim „kuljanima“ preostaje da se za jedan glas još nekoliko meseci drže kao noktima na steni iznad bezdana. Oni odavno nemaju topuz u rukama iako sa njim prete. Imaju par hiljada nesretnika pod kapuljačama i nekakvim uniformama koji će se otopiti kao led u čaši kada zagusti. Neće moći da kupi figure koje padaju, a taj se čas približava, brže nego što Kaligula misli pa ma koga proizveo u senatora.
Da, još jednom, naš se zove Bodiroga.
Autor je bivši diplomata
