oznato je da Crna Gora uveliko korača ka Evropskoj uniji, budući da je trenutno najnapredniji kandidat za članstvo u EU i najizvesnija buduća članica. Zbog toga je Evropska komisija za ovu zemlju pripremila finansijski paket vredan 3,2 milijardi evra. I dok se očekuje da Podgorica zvanično pristupi Evropskoj uniji 2028. godine, Beograd značajno kaska. Tačnije, naša zemlja trenutno ne dobija nikakav novac iz EU fondova, a procenjuje se da bi, ukoliko bi bila u okviru istog finansijskog paketa kao i susedna država, dobijala desetine milijardi evra.
Uprkos tome što Crna Gora zajedničkom budžetu Evropske unije doprinosi svega 500 miliona evra, Evropska komisija za nju priprema finansijski paket u vrednosti od 3,2 milijardi evra, s obzirom da se očekuje da Podgorica do 2028. godine zvanično pridruži EU. Ovaj paket je zasnovan na predlogu novog sedmogodišnjeg budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine. Kako se navodi, moguće je da Evropska komisija ovaj dokument usvoji već naredne nedelje na sastanku kolegijuma komesara.
Iako ovakav finansijski paket ne predstavlja garanciju članstva, reč je o koraku koji Komisija, prema ustaljenoj praksi, preduzima samo kada proceni da neka država ima realne izglede da se pridruži Briselu tokom trajanja budžetskog ciklusa.
Prema predlogu EK za novi budžet EU, Crna Gora bi tokom sedmogodišnjeg budžetskog perioda mogla da računa na sredstva iz više evropskih fondova: 1,99 milijardi evra kroz Nacionalni i regionalni plan partnerstva; 277 miliona evra iz Zajedničke poljoprivredne politike; 592 miliona evra za programe iz oblasti unutrašnjih poslova; 37 miliona evra za programe prekogranične saradnje Interreg; dodatna sredstva kroz druge unutrašnje i spoljne budžetske programe Evropske unije.
Za to vreme, Srbija značajno nazaduje u procesu evropskih integracija i gubi desetine milijardi evra, što za Novu potvrđuje i Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Srbija propušta nepovratnu pomoć od 21 milijardu evra
“Prema projekcijama budžeta EU za period 2028-2034, Srbija bi dobijala oko tri milijarde evra godišnje, a uplaćivala doprinos od oko 750 miliona godišnje. Ili, neto 2,2 milijarde evra godišnje. To znači, da bi u tom periodu, pod uslovom da postane članica EU, dobila priliv od oko 21 milijardu evra kao nepovratnu pomoć za jasno definisane reforme i sektore. Imajući u vidu da Srbija sada dobija preko instrumenta za predpristupnu pomoć 200 do 300 miliona evra, priliv sredstava bi bio sedam do deset puta veći”, kaže Minić.
Na pitanje da li se Srbija nalazi u “crnoj rupi” Evrope, Minić ističe da naša država nije sama u tome.
“Društvo joj prave BiH i Kosovo, dok Crna Gora, Albanija, pa i Severna Makedonija grabe napred, što se vidi po njihovim reformama u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, preko koga zemlje regiona dobijaju oko 6 milijardi evra u bespovratnoj pomoći I povoljnim kreditima. Sredstva namenjena “crnoj rupi” će biti preraspodeljena uspešnijim kandidatima, što je Evropska komisija upravo objavila. Tako Srbija gubi blizu 1,5 milijardi evra i preko tog osnova”, ističe sagovornica Nove.
Međutim, prema rečima Minić, nije sve u novcu.
“U Albaniji, gotovo da nema građana koji su protiv članstva u EU. U Crnoj Gori je podrška građana članstvu oko 75 do 81 odsto, ukoliko bi se danas raspisao referendum. A u Makedoniji je ta podrška 65 do 70 odsto. U Srbiji se podrška vrti oko 40 odsto, približno toliko koliko je i udeo onih koji su protiv članstva u EU. To je vrlo precizna slika napora vlasti u ove četiri zemlje na teškom putu ka EU”, zaključuje Minić.
I dok Crna Gora zatvara pregovaračka poglavlja i priprema se za ulazak u evropski budžetski okvir kao buduća članica EU, Srbija već godinama ne beleži suštinski napredak u pristupnim pregovorima.
Evropska komisija u svojim izveštajima kontinuirano upozorava na probleme u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Zašto su zamrznuta EU sredstva za Srbiju
Upravo zbog toga, pored usporenog procesa pregovora, treba podsetiti da, iako Evropska komisija nije donela formalnu odluku o zamrzavanju evropskih sredstava, u praksi je obustavila 1,5 milijardi evra isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan dok Srbija ne ispuni ključne uslove u oblasti vladavine prava.
Povod za ovakvu odluku bile su sporne izmene i dopune pravosudnih zakona, u javnosti poznatih kao “Mrdićevi zakoni”, koje je Skupština Srbije usvojila početkom godine.
EK je tada ocenila da su izmene predstavljale korak unazad u oblasti nezavisnosti pravosuđa, dok je komesarka za proširenje Marta Kos upozorila da su usvojene izmene “narušile poverenje” Brisela u opredeljenost Srbije za evropske reforme.
“Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne poprave, neće moći do dobiju finansijsku podršku EU. Imamo pravilo, pre nego što postane članica EU, usklađenost države sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU mora da bude 100 odsto. To znači da ne možete sediti na dve stolice. U jednom trenutku, Srbija će morati da odluči šta je najvažnije za njen razvoj”, rekla je Kos u maju.
Da Srbija gubi desetine milijardi evra zbog vlasti Srpske napredne stranke, ocenio je nedavno i Pokret slobodnih građana.
“Dok Crna Gora ulazi u evropski budžet, Srbija pod vlašću Srpske napredne stranke ostaje zarobljena u propagandi, lažnim reformama, kriminalu, korupciji i stalnom laganju građana da je izolacija patriotizam. Aleksandar Vučić je od Srbije napravio državu kojoj je najveći domet da pokušava da prevari Evropsku komisiju kako sprovodi neophodne reforme”, naveli su iz PSG i dodali:
“Pokret slobodnih građana insistira na članstvu Srbije u Evropskoj uniji, zato što propuštamo desetine milijardi evra za razvoj zemlje. Zato što propuštamo novac za puteve, kanalizaciju, škole, vrtiće, bolnice, poljoprivredu, železnicu, energetiku i plate i zato što nas Vučićeva vlast ne košta samo slobode i institucija, nego i direktno naše budućnosti”.
Važno je napomenuti da poslednjih godina Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje niti pregovarački klaster, dok su pojedini procesi praktično blokirani zbog procene država članica da reformski napredak nije dovoljan.
