Svetsko prvenstvo 2026. trebalo je da bude praznik fudbala. Prvi Mundijal sa 48 reprezentacija, 104 utakmice i milijardama gledalaca širom planete trebalo je da ostane upamćen po golovima, velikim iznenađenjima i istorijskom trijumfu Španije.
Umesto toga, veliki deo turnira protekao je u znaku političkih kontroverzi, sukoba i pitanja koja sa fudbalom nisu imala mnogo veze. U njihovom središtu našao se predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.
Od optužbi za politički pritisak na FIFA, preko imigracione politike koja je izazivala zabrinutost među navijačima i učesnicima, pa sve do zvižduka u finalu i neprijatnih scena tokom dodele pehara, Tramp je gotovo svakodnevno bio jedna od glavnih tema Svetskog prvenstva.
FIFA i Tramp – partnerstvo koje je izazvalo buru
Još pre početka turnira bilo je jasno da će odnos predsednika FIFA Đanija Infantina i Donalda Trampa biti pod lupom javnosti.
Infantino je poslednjih godina više puta javno hvalio američkog predsednika, FIFA je otvorila kancelarije u Trampovoj kuli u Njujorku, a žreb za Svetsko prvenstvo, na Trampov zahtev, premešten je u Vašington. Na jednom od zajedničkih događaja Infantino je Trampu uručio i FIFA nagradu za mir, što je izazvalo kritike organizacija za ljudska prava i dela fudbalske javnosti.
Mnogi su tada upozoravali da prvi čovek FIFA narušava političku neutralnost organizacije, ali pravi skandal usledio je tokom samog turnira.
Telefonski poziv koji je promenio sve
Najveća kontroverza dogodila se posle utakmice Sjedinjenih Američkih Država i Bosne i Hercegovine.
Američki napadač Folarin Balogun dobio je direktan crveni karton, što je automatski značilo da neće igrati naredni meč protiv Belgije.
Nekoliko dana kasnije Donald Tramp razgovarao je telefonom sa Infantinom i zatražio da FIFA preispita odluku sudije.
Ubrzo nakon tog razgovora FIFA je donela potpuno neočekivanu odluku – suspendovala je automatsku zabranu nastupa i omogućila Balogunu da igra protiv Belgije. Tramp i Infantino potvrdili su da su razgovarali, dok je američki predsednik tvrdio da nije vršio pritisak, već samo tražio da se situacija razmotri.
Bez obzira na objašnjenja, reakcije su bile burne.
UEFA je saopštila da je takva odluka “neshvatljiva i neopravdana” i upozorila da potkopava integritet takmičenja, dok su brojni bivši fudbaleri, treneri i sportski funkcioneri ocenili da je prvi put politika tako otvoreno uticala na disciplinski postupak tokom Svetskog prvenstva.
Na kraju, SAD su ipak izgubile od Belgije, ali polemike nisu prestale.
Mundijal u senci politike
Kontroverze nisu bile ograničene samo na teren.
Tokom prvenstva vođene su rasprave o američkoj imigracionoj politici, viznim ograničenjima i zabranama ulaska pojedinim zvaničnicima iz država koje su učestvovale na turniru.
Jedan od primera bio je slučaj somalijskog sudije Omara Artana, kojem nije dozvoljen ulazak u SAD, dok su pojedini funkcioneri drugih reprezentacija morali da pronađu alternativna rešenja kako bi mogli da prate svoje nacionalne timove.
Najviše pažnje privukao je Iran.
Samo nekoliko meseci pre početka prvenstva Vašington i Teheran našli su se u ozbiljnoj političkoj krizi, pa su usledili višenedeljni pregovori kako bi iranska reprezentacija uopšte mogla da igra utakmice na teritoriji Sjedinjenih Država.
Na kraju je postignut kompromis, ali je politička pozadina ostala jedna od glavnih tema prvenstva.
Protesti protiv Trampa
Kako je turnir odmicao, raslo je i nezadovoljstvo dela navijača.
Tokom finala između Španije i Argentine organizatori protesta planirali su da hiljade gledalaca podignu crvene kartone u znak protesta zbog Trampovog navodnog mešanja u odluke FIFA.
Prema navodima organizatora, obezbeđenje stadiona zaplenilo je veliki broj pripremljenih kartona pre nego što su podeljeni publici. Ipak, kada su Tramp i Infantino izašli na teren, stadionom su odjeknuli glasni zvižduci koji su se jasno čuli i u televizijskom prenosu.
Neprijatna scena tokom dodele pehara
Najviše pažnje ipak privukla je ceremonija posle finala.
Tramp je zajedno sa Infantinom uručivao medalje fudbalerima, a zatim predao pehar kapitenu Španije.
Međutim, umesto da se povuče sa bine, ostao je među španskim reprezentativcima i tokom njihovog slavlja.
Dok su igrači podizali trofej, Tramp je stajao u prvom planu, zbog čega je predsednik FIFA morao da ga skloni kako bi reprezentacija mogla nesmetano da proslavi najveći uspeh u svojoj istoriji. Snimak tog trenutka obišao je svet za svega nekoliko minuta.
Mnogi komentatori podsetili su da je gotovo identična situacija viđena i godinu dana ranije na finalu Svetskog klupskog prvenstva.
Kritike na račun Infantina
Zbog svega što se dešavalo tokom turnira pod udar kritika nije došao samo Tramp.
Brojne evropske fudbalske organizacije i organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile su predsednika FIFA da je dozvolio da politika preuzme primat nad sportom.
Organizacija FairSquare podnela je čak i zvaničnu etičku prijavu, tvrdeći da je Infantino više puta prekršio načelo političke neutralnosti otvoreno podržavajući Trampa.
U evropskim fudbalskim krugovima već se govori da će pitanje njegovog odnosa sa američkim predsednikom biti jedna od glavnih tema pred izbore za predsednika FIFA 2027. godine.
Fudbal je ipak pobedio
I pored svih kontroverzi, mnogi smatraju da je ono što se događalo na terenu spasilo prvenstvo.
Turnir je doneo veliki broj iznenađenja, istorijske nastupe reprezentacija koje su prvi put učestvovale na Mundijalu i finale visokog kvaliteta u kojem je Španija osvojila drugu titulu svetskog prvaka.
Ali utisak da je najveći sportski događaj na svetu često bio u drugom planu teško je izbrisati.
Umesto da se danima priča o golovima, taktikama i zvezdama turnira, naslovne strane širom sveta bile su ispunjene pričama o telefonskim pozivima između Bele kuće i FIFA, političkim protestima, viznim zabranama, zvižducima predsedniku SAD i neprijatnoj ceremoniji dodele pehara.
Za mnoge ljubitelje fudbala upravo je to najveća mrlja Mundijala 2026. – ne zato što je na terenu nedostajalo dobrog fudbala, već zato što je politika previše često uspevala da ga zaseni.
