Nuklearna energija u Americi prolazi kroz dramatičnu transformaciju, podstaknut ogromnim energetskim potrebama veštačke inteligencije. Tehnološki giganti poput Majkrosofta, Gugla, Amazona i Mete direktno finansiraju nuklearne projekte, ulažući milijarde dolara kako bi obezbedili gotovo 10 gigavata proizvodnih kapaciteta.
Izdaje se namješten stan na spratu kuće /FOTO/
Majkrosoft, na primer, ulaže 16 milijardi dolara u ponovno pokretanje sestrinskog reaktora elektrane Tri Majl Ajlend.
Ono je planirano za 2027. godinu, isključivo radi napajanja svojih data centara za veštačku inteligenciju.
Ova dosad nezabeležena promena znači da velike tehnološke kompanije praktično postaju elektroenergetske kompanije. Ostvariće ono u čemu su tradicionalna elektroprivredna preduzeća decenijama imala ograničen uspeh.
Nuklearna energija odgovara potrebama sistema veštačke inteligencije
Nuklearna energija, zahvaljujući svojoj stabilnoj, pouzdanoj i niskougljeničnoj proizvodnji električne energije, idealno odgovara neprekidnim potrebama sistema veštačke inteligencije. Za njih se očekuje da će trošiti ogromne količine električne energije.
Iako kritičari dovode u pitanje izvodljivost i rokove izgradnje novih nuklearnih reaktora, ulaganja tehnoloških kompanija ponovo čine projekte u nuklearnoj energetici finansijski održivim. I privlačnim za investitore. Time se menja budućnost energetskog sektora, ali i trke u razvoju veštačke inteligencije.
Reaktor u nuklearnoj elektrani Tri Majl Ajlend u Pensilvaniji našao se 1979. na svega nekoliko sati od potpunog topljenja jezgra. Taj događaj postao je prelomni trenutak u kojem su SAD izgubile poverenje u nuklearnu energiju. To je nesreća koja je za naredne četiri decenije praktično zaustavila izgradnju novih nuklearnih reaktora.
Nuklearna energija i četbotovi
Danas radnici ubrzano pripremaju ponovno pokretanje prvog bloka (Unit 1), sestrinskog reaktora elektrane Tri Majl Ajlend.
Postrojenje je preimenovano u Krejn Klin Enerdži Centar. Njegov povratak finansira Majkrosoft.
Kompanija je potpisala dvadesetogodišnji ugovor vredan 16 milijardi dolara o otkupu celokupne proizvodnje električne energije. Nju će elektrana isporučivati nakon ponovnog puštanja u rad, planiranog za kraj 2027. godine, prema podacima industrijskog portala Enerdži Central.
Ta električna energija neće služiti za snabdevanje domaćinstava niti za pogon fabrika. Biće namenjena isključivo napajanju Majkrosoftovih centara podataka za veštačku inteligenciju. Ogromnih objekata bez prozora, ispunjenih računarskim čipovima koji moraju da rade neprekidno, 24 sata dnevno.
Elektrana koja je nekada predstavljala simbol pada poverenja u nuklearnu energiju uskoro će pokretati četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Međutim, to nije usamljen slučaj. Naprotiv, deo je šireg trenda koji menja odnos snaga u američkom energetskom sektoru. U junu su i SAD i Kanada objavile planove za izgradnju po 10 novih nuklearnih reaktora.
To predstavlja najveću koordinisanu nuklearnu inicijativu u Severnoj Americi u poslednjih nekoliko decenija, navodi Kripto Brifing.
Vodeće kompanije za AI zaključile ugovore o nuklearkama
Sve vodeće kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju – Majkrosoft, Gugl, Amazon i Meta – tokom 2026. zaključile su najmanje po jedan ugovor vezan za nuklearnu energiju.
Ukupno su preuzele obaveze kroz više od 10 sporazuma koji obuhvataju gotovo 10 gigavata proizvodnog kapaciteta.
To je dovoljno za snabdevanje električnom energijom približno sedam miliona domaćinstava.
Ove kompanije više nisu samo kupci električne energije. One sada direktno finansiraju izgradnju elektrana. Na taj način postižu ono što američka vlada i elektroenergetska industrija nisu uspele tokom prethodnih 40 godina – da ponovo učine izgradnju nuklearnih elektrana finansijski isplativom.
Zašto tehnološke kompanije postaju energetske kompanije
Rafael Mariano Groši, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nadzornog tela Ujedinjenih nacija, to je sažeo u izjavi koju prenosi UN Njuz:
„Samo nuklearna energija može istovremeno da ispuni pet ključnih zahteva. Odnosno proizvodnju električne energije sa niskim emisijama ugljenika, pouzdan rad 24 sata dnevno, izuzetno visoku gustinu snage, stabilnost elektroenergetske mreže i stvarnu mogućnost proširenja kapaciteta“.
Jednostavno rečeno, nuklearne elektrane rade neprekidno i ne zavise od vremenskih uslova, za razliku od solarnih i vetroelektrana. Upravo to je potrebno centrima podataka za veštačku inteligenciju, koji ne mogu da prekidaju rad tokom noći ili kada nema sunca i vetra.
Šta pokazuju brojke
Brojke to jasno potvrđuju. Prema podacima koje prenosi UN Njuz, očekuje se da će globalna potražnja za električnom energijom do 2035. porasti za više od 10.000 teravat-časova (TWh). To je jednako današnjoj ukupnoj potrošnji svih razvijenih ekonomija sveta zajedno. Istovremeno, procenjuje se da će centri podataka do 2030. biti odgovorni za više od jedne petine tog rasta u razvijenim zemljama.
Do kraja ove decenije, obrada podataka za sisteme veštačke inteligencije u Sjedinjenim Američkim Državama trebalo bi da troši više električne energije nego industrije aluminijuma, čelika, cementa i hemijske industrije zajedno.
U međuvremenu, prema navodima portala Enerdži Central, lista energetskih projekata koji čekaju priključenje na američku elektroenergetsku mrežu porasla je na više od 2.600 gigavata.
Prosečno vreme čekanja približilo se pet godina.
Sporazumi koji stoje iza ovih brojki
Upravo ta rastuća potražnja za električnom energijom pokreće talas novih ugovora. Majkrosoftov projekat ponovnog pokretanja elektrane Tri Majl Ajlend možda je najzvučniji primer, ali nikako nije jedini.
Kompanija Meta potpisala je ugovore koji obuhvataju do 6,6 gigavata nuklearnih proizvodnih kapaciteta. To je objavio je specijalizovani portal Nuk Net.
Gugl je zaključio sporazume sa dva developera nuklearnih elektrana, kao i poseban ugovor za izgradnju novih kapaciteta od 1.800 megavata.
Amazon je, prema navodima portala SMR Intel, uložio 700 miliona dolara u kompaniju X-enerdži radi izgradnje do 12 malih modularnih nuklearnih reaktora – kompaktnih postrojenja fabričke proizvodnje, osmišljenih da budu brža i jeftinija za izgradnju od klasičnih nuklearnih elektrana.
Logiku iza ovih ulaganja objasnio je Manuel Grajzinger zadužen za infrastrukturu veštačke inteligencije u Guglu, u izjavi za UN Njuz:
„Veštačka inteligencija je motor budućnosti, ali motor bez goriva gotovo je beskoristan. Nuklearna energija nije samo jedna od opcija, već nezamenjiva okosnica buduće energetske infrastrukture“.
Troškovi za projekte
Gotovo svi projekti koje finansiraju tehnološke kompanije – uključujući Metu, Amazon i većinu Guglovih investicija – odnose se na male modularne reaktore (SMR). Reč je o kompaktnim nuklearnim postrojenjima nove generacije. Ali, nijedan takav reaktor još nije komercijalno završen u Sjedinjenim Američkim Državama.
Poslednji veliki nuklearni reaktori izgrađeni u SAD bili su treći i četvrti blok elektrane Vogtl u saveznoj državi Džordžiji. Završeni su 2023. i 2024. godine. Njihova izgradnja kasnila je sedam godina. Troškovi su premašili budžet za 36,8 milijardi dolara, odnosno bili su više nego dvostruko veći od prvobitnih procena. Time je ovaj projekat postao najskuplja elektrana ikada izgrađena.
Vašington sada želi da promeni takvu praksu. U junu je Ministarstvo energetike SAD najavilo da će obezbediti zajmove u vrednosti do 17,5 milijardi dolara za izgradnju 10 novih nuklearnih reaktora. Oni su zasnovani na istom projektu koji je razvila kompanija Vestinghaus, uz plan da izgradnja počne do 2030.
Za sada, međutim, jedini veliki nuklearni projekat koji će uskoro biti vraćen u pogon jeste ponovno pokretanje postojećeg reaktora, a ne izgradnja potpuno nove nuklearne elektrane.
Argumenti skeptika
Kritičari smatraju da je veliki deo publiciteta oko ovih projekata zapravo samo dobro finansirana promotivna kampanja. U tekstu objavljenom u julu u časopisu Bulletin of the Atomic Scientists, istraživači Moli Langabir i M. V. Ramana ocenjuju da nuklearna energija i mali modularni reaktori „neće moći da obezbede značajnije povećanje isporuke električne energije za data centre u skorije vreme. Posebno ne tokom narednih nekoliko godina, kada se očekuje najbrži rast potražnje za energijom izazvan razvojem veštačke inteligencije“.
Kako ističu autori, izgradnja jednog novog nuklearnog reaktora košta više milijardi dolara. Čak i u idealnim uslovima, traje gotovo čitavu deceniju. Po njihovom mišljenju, dosadašnja ulaganja tehnoloških kompanija „u potpunosti su nesrazmerna stvarnim troškovima izgradnje čak i jednog reaktora, a kamoli desetina njih“, koliko bi bilo potrebno da se značajnije odgovori na rastuće energetske potrebe veštačke inteligencije.
Do sličnog zaključka došla je i Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir. U njenoj analizi navodi se da proizvodni kapaciteti, regulatorni postupci i stručna radna snaga neophodni za razvoj ovih reaktora još nisu dovoljno razvijeni. Rokovi njihove realizacije u velikom raskoraku sa tempom razvoja veštačke inteligencije.
Kao ilustracija često se navodi projekat elektrane Vogtl, koji pokazuje koliko nuklearni projekti u SAD mogu da kasne i premaše planirane troškove.
Izgradnja novih nuklearnih elektrana ostaje dugoročna investicija
Međutim, skeptici su samo delimično u pravu. Tačno je da novi reaktori u koje ulažu Meta, Amazon i Gugl neće proizvoditi električnu energiju još godinama i da su namenjeni potrebama tridesetih godina ovog veka, a ne današnjem energetskom deficitu. Ali njihova kritika polazi od pretpostavke da su svi nuklearni projekti jednako udaljeni od realizacije, što nije slučaj.
Električna energija koja će biti dostupna u narednih nekoliko godina dolaziće prvenstveno iz ponovno pokrenutih postojećih elektrana. Poput Tri Majl Ajlenda, a ne iz potpuno novih postrojenja. Takvi projekti mogu da budu završeni za dve do tri godine, umesto za 10.
Oni predstavljaju privremeno rešenje, dok će se u međuvremenu deo dodatne potražnje pokrivati elektranama na prirodni gas. Izgradnja novih nuklearnih elektrana ostaje dugoročna investicija.
Ono što je zaista novo nije činjenica da se nuklearni projekti danas realizuju brže, već to što je razvoj veštačke inteligencije ponovo učinio i kratkoročna ponovna pokretanja postojećih elektrana i dugoročne projekte izgradnje novih reaktora finansijski održivim.
Prvi put posle 40 godina iza njih stoje značajan privatni kapital i snažna politička podrška.
Razvoj AI i nuklearna energetika idu uporedo
Kako je istakao direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Mariano Groši, razvoj veštačke inteligencije i nuklearne energetike sada se odvijaju uporedo.
„Tehnologije veštačke inteligencije i izgradnja centara podataka za AI razvijaju se istovremeno, a u istom periodu broj novih nuklearnih reaktora u svetu dostigao je najviši nivo“.
Ostaje otvoreno pitanje da li će nove nuklearne elektrane biti završene u rokovima koje optimistično predviđa Silicijumska dolina.
Međutim, jedna stvar se već promenila. Velike tehnološke kompanije nisu samo pronašle novog kupca za nuklearnu energiju – one su postale njen najvažniji finansijer.
A država ili kompanija koja prva uspe da spoji ogromnu računarsku snagu veštačke inteligencije sa pouzdanim izvorom električne energije bez emisija ugljenika mogla bi da odluči ne samo ko će pobediti u energetskoj trci, već i ko će dominirati u globalnoj trci za razvoj veštačke inteligencije.
Ken Silverstin, saradnik Forbes
