Poslednjih godina sve više svršenih srednjoškolaca iz Srbije odlaze u Sloveniju, konkretno na fakultete Univerziteta u Ljubljani i u Mariboru, gde studiraju potpuno besplatno, stiču priznate evropske diplome, a omogućen im je i rad preko studentskog servisa. Troškovi života su, kako nam kažu neki od njih, dosta pristupačni, a vrlo lako pronalaze posao na tržištu rada.
Slovenija postaje sve popularnija destinacija za studente sa naših prostora koji žele da nastave svoje visoko obrazovanje blizu kuće.
Bilo da su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Severne Makedonije, Slovenija je definitivno odlična opcija za sve srednjoškolce koji žele da steknu kvalitetno obrazovanje u inostranstvu po relativno pristupačnim cenama.
Možda najveća prednost slovenačkog obrazovnog sistema u odnosu na srpski jeste činjenica da nema rangiranja brucoša na one koji se finansiraju na teret budžeta i na samofinansirajuće studente, nego je u Sloveniji redovno studiranje potpuno besplatno.
Besplatno studiranje je omogućeno za redovne studente koji upišu prvi ciklus studija (osnovne studije) ili drugi ciklus (master studije) na javnim univerzitetima.
Beograđanka Natalija Jović je treća godina Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Mariboru.
Za Nova.rs je ispričala kako izgleda studiranje u Sloveniji i zašto je uopšte odlučila da ode na ovaj Univerzitet.
“Studiram u Mariboru na Fakultetu za ekonomiju i biznis. Jako mirno mesto, studije nisu teške, ali ima dosta da se radi. Uglavnom svake sedmice radim neki projekat. Profesori ne prave veliki problem oko (ne)znanja jezika, recimo da 90 odsto ljudi razume srpski i 100 odsto ih razume engleski, mada to zavisi do fakulteta”, kaže nam Natalija.
Ona živi malo dalje od fakulteta jer je tako želela, a garsonjeru plaća 350 evra.
“Ja sam zaista zadovoljna svim što mi je ova zemlja pružila. Završila sam beogradsku gimnaziju i uopšte nisam želela da studiram u Beogradu, čak iako mislim da je Ekonomski u Beogradu predobar fakultet, ipak mi je cela situacija tamo nekako loša. Mislim i na posao kasnije. To ne znači da ću ga ovde odmah naći, ali zaista je mirno i lepo”, ističe ona.
Naglašava da postoje studentski domovi u tri kampusa, sa dvokrevetnim sobama, a zajedničkim kupatilom i kuhinjom. Međutim, ona je želela da živi sama.
“Studenti mogu, pod određenim uslovima, da dobiju subvenciju za smeštaj tokom studija. Međutim, oni koji ne žele da žive u kampusu, kao ja, mogu da iznajme stan u području koje im najviše odgovara. Cena stanova zavisi od mesta gde se stan nalazi, stanja u kojem se nalazi i vrste stana, ali svakako da možete naći solidan stan za oko 400 evra. Ja sam imala sreću jer sam ulazila u stan iz kog je odlazila sestra moje drugarice, pa sam samo ‘uletela’ u njega po toj ceni”.
Takođe, i Petar Đorđević čija ćerka je studirala u Mariboru, podelio je njeno iskustvo (ali i njegovo tokom upisa) za naš portal.
“Kada je moja ćerka odlučila da studira u Sloveniji, logično je bilo da se raspitamo o tamošnjem Univerzitetu. Postoje agencije koje tu posreduju, reklamiraju se i na neki način garantuju upis. Međutim, sve možemo sami da odradimo, odnosno dete i roditelji. Sve ide preko jednog slovenačkog portala, preko kog se otvori šifra budućeg studenta”, objašnjava naš sagovornik.
Kako dodaje, na taj portal aplouduju se dokumenta kandidata.
“U prvoj fazi nismo morali ništa da prevodimo od tih dokumenata, dok kasnije, kada su zatražili dopunu tih dokumenata, moralo je da bude prevedeno od strane sudskog tumača. Neki fakulteti traže potvrdu o poznavanju jezika koja može, i naknadno da se dostavi. Pošto je ćerka odabrala mašinstvo, traženo joj je poznavanje jezika B1 na drugoj godini. U principu, pratite uputstva samog portala i to je to”.
Jedina mana, kaže on, je što se državni domovi dobijaju teško, a isto tako su prošli i u pronalaženju stana.
“Jako teško smo našli stan. Ograničena je ponuda, cene nisu baš ni tako male, ali veći je problem što nema stanova, što su oglasi zastareli, što se oni prosto ne javljaju na telefone i što prave onu austrijsku foru, kao neku vrstu audicije. Od svih benefita izdvajam to što oni stvarno mogu da rade tamo tokom studija i ograničeno je koliko mogu da rade. Iza svega toga stoji studentska služba koja zapravo organizuje, odnosno garantuje za te poslodavce i garantuje isplatu za studente. A super im je organizovana ta ishrana u bilo kom restoranu po nižoj ceni uz studentske bonove”, objašnjava sagovornik.
Kako izgleda upis na slovenačke fakultete
Za razliku od Srbije, slovenački fakulteti ne zahtevaju polaganje tradicionalnih prijemnih ispita. Umesto toga, vrednuju se diploma sa mature i svedočanstva.
“Tako je, nema prijemnog ispita, nema stresa, pritiska hoću li biti na budžetu ili ne. Sistem bodovanja većinom je takav da matura nosi 60 odsto, a svedočanstva sa treće i četvrte godine čine 40 odsto. U nekim slučajevima 20 odsto, a preostalih 20 odsto se odnosi na predmet koji se upisuje. Recimo, ako neko planira da upiše matematiku, fokus će biti na ostvarenom uspehu u matematici u trećem i četvrtom razredu”, objašnjava nam Natalija.
Studiranje na slovenačkom i engleskom jeziku
Na internetu možete pronaći mnogo agencija za studije i preseljenje u Sloveniju i one detaljno objašnjavaju kako izgleda studiranje u ovoj zemlji.
Kako se navodi na jednoj od njih (Studiraj i ti u Sloveniji), većina studijskih programa na osnovnim studijama je na slovenačkom jeziku, ali sve više fakulteta nudi i opcije na engleskom jeziku, posebno na master i doktorskim studijama.
Studijski programi na slovenačkom jeziku uključuju oblasti kao što su: pravo, ekonomija, medicina, tehničke nauke i društvene nauke, dok se programi na engleskom jeziku uglavnom nude na višim nivoima obrazovanja i obuhvataju poslovnu administraciju, informacione tehnologije, inženjering, međunarodne odnose, turizam i ugostiteljstvo.
Takođe, ukoliko ne govorite slovenački, moguće je pohađati pripremni kurs jezika pre početka studija, što može olakšati prilagođavanje obrazovnom sistemu i svakodnevnom životu u Sloveniji.
Troškovi života u Sloveniji
Iako su studije besplatne, studenti moraju pokriti troškove života, koji uključuju smeštaj, hranu i prevoz.
Cena smeštaja u studentskim domovima ili privatnim stanovima kreće se od 150 evra pa na više.
Subvencionisani obroci omogućavaju studentima da jedu u restoranima po povoljnim cenama.
Javni prevoz za studente je pristupačan, a u Ljubljani postoji sistem besplatnog iznajmljivanja bicikala.
Mogućnosti za stipendije i rad tokom studija
Pored besplatnog studiranja, studenti mogu aplicirati za različite stipendije koje pokrivaju troškove smeštaja i života. Neke od najpoznatijih stipendija uključuju:
- Stipendije Javnog sklada Republike Slovenije za razvoj kadrova i stipendije – namenjene studentima iz inostranstva koji žele da studiraju u Sloveniji.
- CEEPUS stipendije – dostupne studentima koji dolaze iz zemalja Centralne i Istočne Evrope.
- Erasmus+ program – omogućava studentima da deo studija provedu na nekom od univerziteta u EU uz finansijsku podršku.
- Stipendije pojedinih univerziteta – neki slovenački univerziteti nude posebne stipendije za međunarodne studente na osnovu akademskog uspeha ili socijalnog statusa.
Perspektive zapošljavanja nakon studija
Studenti koji steknu slovenačku diplomu često imaju prednost na tržištu rada u Evropskoj uniji, s obzirom na visok standard obrazovanja i priznate kvalifikacije.
U Sloveniji postoji potražnja za stručnjacima u oblastima informacionih tehnologija, inženjeringa, medicine i ekonomije.
Mnogi univerziteti sarađuju sa kompanijama, što omogućava studentima da steknu radno iskustvo kroz prakse i projekte tokom studija.
Najbolji univerziteti u Sloveniji
Slovenija ima nekoliko prestižnih univerziteta koji nude veliki izbor studijskih programa.
Univerzitet u Ljubljani je najstariji i najveći univerzitet u Sloveniji, poznat po tehničkim, društvenim i prirodnim naukama.
Univerzitet u Mariboru je odličan izbor za tehničke i poslovne studije.
Univerzitet u Primorskoj je moderan univerzitet sa jakim programima u ekonomiji, turizmu i informacionim tehnologijama.
Univerzitet u Novoj Gorici specijalizovan je za naučna istraživanja i inženjerske nauke.
