Bliži se drugi upisni rok na fakultetima u Srbiji, kada srednjoškolci koji se nisu upisali u junu imaju novu šansu. Prema dostupnim podacima, najviše slobodnih mesta ostalo je na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu na kom ima i budžetskih mesta – čak 421. Nepopunjen je i najpopularniji smer čiji diplomci imaju za početnu platu 150.000 dinara.
Poljoprivredni fakultet u Beogradu je, na žalost, godinama unazad na listi onih koji su manje popularni među srednjoškolcima.
Posle prvog upisnog roka ostalo je čak 547 mesta, od čega su 421 budžetska.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta dr Natalija Bogdanov nije iznenađena ovogodišnjim rezultatima upisa.
“Pad interesovanja za studije poljoprivrede nije specifično srpski, nego evropski problem. Dakle, interes za formalnim obrazovanjem iz oblasti hrane i poljoprivrede opada svuda, dok je s druge strane, sadašnja generacija mladih opsednuta kvalitetom hrane, načinima ishrane, različitim sistemima ishrane”, ističe profesorka za Nova.rs.
Ona kaže da je interesovanje đaka za upis poljoprivrednih škola, a kasnije Fakulteta, slabo i zbog stanja u kom je poljoprivreda Srbije poslednjih nekoliko godina.
“To svakom mladom čoveku deluje besperspektivno. Pritom je danas snažnija ta percepcija poljoprivrednog zanimanja kao nešto što je nisko društveno vrednovano. Postoji predubeđenje da to studiraju oni koji ne mogu ništa drugo da upišu. To je smešno i podrugljivo”, smatra ona.
Dodaje da se studenti Poljoprivrednog zapošljavaju od banaka do trgovačkih kuća.
“To su studenti sa agroekonomije, dakle zapošljavaju se u računovodstvu, rade i kao savetodavci. To su sve stvari koje će oni uz rad savladavati, ali imaju dovoljno široko obrazovanje da u svaku mogu da uskoče. Što se tiče plata, ne postoji statistika o tome na nivou poljoprivrede. Statistika ne može da otprati one koji rade na porodičnim gazdinstvima. Za njih ne postoje plate, dok ovi u bankama bankama mogu imati različite plate”, navodi profesorka.
Zaposlenje
Što se tiče zaposlenja diplomaca Poljoprivrednog fakulteta, agroekonomija je prema dostupnim podacima prilično popularan smer, idealan za studente koje interesuju oblasti poput finansija, upravljanja rizicima, ruralnog razvoja, agrarne politike, agrobiznisa, menadžementa, tržišta i marketinga poljoprivrednih proizvoda.
Puno je oglasa koji traže diplomirane agroekonomiste, ali ne samo njih – potražnja vlada i za inženjerima u oblasti zaštite prirodnih resursa koji se koriste u poljoprivredi.
Ipak, podaci pokazuju da je najpopularniji smer Biotehnički i informacioni inženjering, na kom ima 26 slobodnih mesta. Od toga je 17 namenjeno brucošima na budžetu.
Svršeni diplomci ovog smera zapošljavaju se u poljoprivrednim kompanijama, IT sektoru za poljoprivredu, institutima i državnim službama.
Njihova plata kreće se od 150.000 dinara, pa na dalje u zavisi od angažovanja u IT agro sektoru.
S druge strane, oglasi objavljeni na više sajtova za zapošljavanje pokazuju da postoji potreba za diplomiranim inženjerima poljoprivrede, tehnolozima, supervizorima proizvodnje.
Njima se nudi plata od 100.000 do 120.000 dinara, a poslodavci su mahom iz unutrašnjosti i Vojvodine.
Sedam programa
Ovaj Fakultet raspolaže sa sedam studijskih programa, a prema dostupnim podacima, najviše mesta ima na programu Biljna proizvodnja – 160 mesta, od čega je su 147 namenjena brucošima na budžetu.
Prijemni ispit je isti za svaki program – polaže se samo jedan predmet, odnosno proverava se znanje iz jednog od pet predmeta: sociologija, biologija, matematika, hemija ili fizika.
Složićete se – ne bi trebalo da bude teško naučiti jedan udžbenik. Baš zbog jednostavnog prijemnog, mnogi srednjoškolci, pored fakulteta koji žele da upišu, polažu prijemni i na Poljoprivrednom, za slučaj da im se ne ispuni prva opcija.
