Samo dve godine pred penziju, doktorka Tatjana Vešović, dugogodišnja načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Opštoj bolnici u Vršcu, dala je otkaz i preselila se u Crnu Goru. Ona od pre nekoliko meseci radi u državnoj bolnici u Baru, u kojoj se zaposlio i njeg suprug, radiolog dr Goran Vešović. Za Nova.rs doktorka otkriva razloge svog odlaska, ali i objašnjava zašto bi Srbija, koja već gubi mlade lekare, uskoro mogla ostati i bez starijih, iskusnih specijalista.
Iako proteklih godina ministar zdravlja Zlatibor Lončar ubeđuje javnost u povratak desetine zdravstenih radnika u Srbiju iz inostranstva, činjenica je da – najbolji odlaze i to u daleko većem broju.
Taman kad smo pomislili da je Slovenija jedina država bivše Jugoslavije koja nam “uzima” lekare, sve su učestaliji odlasci belih mantila u još bližu zemlju – Crnu Goru. U ovu susednu državu, međutim, ne idu mladi lekari, kao što je to slučaj sa Nemačkom, Norveškom i udaljenijim zemljama, već oni koji mlade treba da uče kako da rade. Odlaze najiskusniji, a razlozi su brojni.
Osim većih zarada, koje rastu upravo sa godinama radnog staža, bolji su, kažu lekari, i uslovi rada, tačnije međuljudski odnosi, za šta su, ističu, zaslužne uprave ustanova.
“Do našeg preseljenja u Crnu Goru došlo je pre svega iz ličnih, privatnih razloga. Iako nemam zamerke na vršačku bolnicu i moj gotovo čitav radni vek koji sam tamo provela, moram da priznam da se ovde – lakše diše”, priča za Nova.rs doktorka Vešović.
Sistem je takav da, ističe ona, zadržava i mlade i starije lekare.
“Poslednjih godina trude se da sistemski poboljšaju situaciju u zdravstvu, da zadrže kadrove, privuku nove mlade ljude, ali i nas starije koji možemo da ih učimo poslu i to se sve oseća u radu. Atmosfera je daleko bolja kad su u pitanju uslovi na poslu, postoji kolegijalnost i međusobno poštovanje, kao i podrška menadžmenta, što jako važno. Uprava se bori da poboljša rad svake službe. Ako ‘odozgo’ nemate podršku, onda sve propada. Potrebno je da se čuje glas onih koji su nosioci posla, ali nas u Srbiji niko ne čuje i to je jedan od većih problema, koji nas tera da odemo”, naglašava doktorka.
Takođe, osnovne plate su, ističe ona, u bolnicama Crne Gore veće nego u Srbiji, a najvažnije je što se, u svakom smislu – ceni staž.
Nagrada za iskustvo i stručnost
“Lekari koji rade decenijama, za svoje godine rada bivaju nagrađeni, što u Srbiji nije slučaj. U Crnoj Gori drugačije obračunavaju plate nego u Srbiji. Posebno nagrađuju one koji rade 10, 20 i 30 godina. Postoji razlika između početnika i nekoga ko je već prošao pola radnog veka. Plata lekara specijalista zavisi upravo od godina radnog staža, a kreću se oko 2.000 do 2.500 evra i to je osnova”, kaže dr Vešović.
U crnogorskim bolnicama osnovna plata subspecijaliste je oko 3.000 evra.
“I to je sve bez dodataka na godine staža, dežurstva..sa dodacima specijalisti mogu imati i do 3.500, a subspecijalisti i do 4.500 evra mesečno. Procenti uvećanja su za 10 godina rada 0,5 odsto po godini. Od 10 do 20 godina staža je 0,75 odsto za svaku godinu. To je jedan od glavnih razloga zašto ovde dolaze lekari sa iskustvom. U Srbiji svi imamo isti procenat, bez obzira na godine rada, što je ponižavajuće”, naglašava doktorka.
Međutim, odluka da se presele baš u Bar, nije bila isključivo finansijska. Lekarski bračni par Vešović, doneo je ovakvu odluku, iako pred sam kraj radnog veka, nakon ponude uprave barske bolnice, ali i zbog privatnih veza koje imaju sa ovim primorskim gradom.
“U detinjstvu sam svako leto provodila u Baru, a suprug mi je iz Crne Gore, pa smo svakako planirali da u nekom momentu dođemo ovde da živimo i radimo. Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori po zakonu možemo ostati u radnom odnosu dve godine duže, jer je moguće za toliko odložiti penziju”, navodi dr Vešović.
Situacija u zdravstvu, ipak, ni u ovoj susednoj zemlji nije idealna. Godinama je i Crna Gora, baš kao i Srbija, gubila kadrove, ali država je odlučila da stane na put odlascima lekara i zadrži ih u državnoj praksi.
“Ovde iz Srbije dolaze stariji, iskusni lekar, koji znaju svoj posao. Oni na godine staža dobijaju daleko veća primanja nego u Srbiji, a to je samo jedan od razloga zašto odlaze iz naših ustanova. Srbija na taj način gubi mentore, učitelje, najiskusnije lekare, koji osim što leče pacijente, uče mlađe generacije kako da rade. Mora da prođe 15 do 20 godina da kažete da je neko iskusan i da možete da mu poverite ljudski život. Do tada se uči poslu i to od starijih kolega. Mladi nam odlaze u Nemačku, Norvešku i druge zemlje, a stariji odoše u region”, upozorava doktorka.
Lekari su u Srbiji, ističe naša sagovornica, pored brojnih problema i na stalnom udaru javnosti, što takođe negativno utiče na struku.
“Mi već sad nemamo ni blizu dovoljno kadrova, odgovornost nam je ogromna, plate niske u odnosu na region i Evropu, a još smo redovna meta javnosti. Doći ćemo u situaciju da više neće biti popularno bavljenje zdravstvenom strukom i da će sve manje ljudi upisivati medicinu. U javnosti su lekari uvek na nekom udaru u Srbiji. Kad dođe do smrtnog ishoda pacijenta, krive lekarsku grešku i presuđuje javnost, a ne institucije. To je nešto što lekari ne mogu da trpe, oni zaslužuju poštovanje u svakom smislu, a toga kod nas nema”, zaključuje dr Vešović.
Podsećamo da su u Srbiji u najtežoj poziciji lekari u domovima zdravlja. Naime, u zemljama regiona plate lekara opšte prakse kreću se od 1.500 do 3.000 evra, što je i do tri puta više nego u Srbiji. Prema poslednjim podacima mesečna primanja lekara u domovima zdravlja u našoj zemlji su u proseku oko 140.000 dinara ili blizu 1.200 evra.
Upravo zbog niskih plata, ali i teških uslova rada, mobinga, nepotizma, ugnjetavanja, deficitu kadrova i preobimnog posla, prema poslednjim istraživanjima, iz Srbije svake godine ode između 500 i 600 lekara. U poslednjih 10 godina, više od 6.000 specijalista napustilo je bolnice u našoj zemlji i otišli su da leče pacijente u inostranstvu.
