Slovenija je izazvala političku buru u zemlji i otvorila pitanje da li premijer Janez Janša pokušava da Ljubljanu pretvori u novog zaštitnika Izraela unutar Evropske unije, nakon što njegova vlada nije podržala zajedničko saopštenje svih 27 članica EU protiv novih izraelskih planova za gradnju naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.
Potez je izazvao žestoke reakcije slovenačke opozicije, a pojedini političari Janšu već porede sa Viktorom Orbanom i tvrde da je Slovenija postala „diplomatski štit“ izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Prema pisanju EUobservera, slovenačka vlada blokirala je prošle nedelje usvajanje zajedničkog saopštenja EU kojim je trebalo osuditi planove Izraela za izgradnju naselja u strateški izuzetno važnom području E1 na Zapadnoj obali.
Izraelski Ynet navodi da se Sloveniji u protivljenju pridružila i Češka, koja se i ranije protivila pojedinim evropskim inicijativama kritičnim prema Izraelu.
Pošto među članicama nije bilo potrebnog konsenzusa, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas 23. avgusta objavila je saopštenje u svoje ime i u ime Evropske službe za spoljne poslove, umesto u ime svih 27 država članica.
Područje E1 nalazi se između Istočnog Jerusalima i izraelskog naselja Male Adumim i godinama je jedno od najspornijih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu. Kritičari projekta upozoravaju da bi izraelska gradnja u toj oblasti mogla da preseče teritorijalnu povezanost buduće palestinske države.
Slovenija: Naša politika nije promenjena
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da Ljubljana nije podržala predloženo zajedničko saopštenje, ali je odbacilo tvrdnje da to predstavlja odustajanje od dosadašnje politike.
„Vlada procenjuje da nova izjava EU27 u ovom trenutku ne bi donela dodatnu vrednost. Evropski savet je već izrazio svoj stav o projektu E1 u junskim zaključcima, a saopštenje grupe evropskih lidera objavljeno je i 20. avgusta“, navelo je Ministarstvo, prenosi N1 Slovenija.
Iz Ministarstva tvrde da Slovenija i dalje podržava međunarodno pravo i rešenje o dve države koje bi uzelo u obzir legitimne interese obe strane.
Ipak, taj potez predstavlja značajan zaokret u odnosu na politiku prethodne slovenačke vlade.
Ynet navodi da je prethodna vlast u Ljubljani redovno podržavala kritike izraelske politike, uključujući i one koje se odnose na E1. Još 22. maja Slovenija je stajala iza takvog stava.
Janšina vlada formirana je u junu, a promena kursa dogodila se svega nekoliko nedelja kasnije.
„Novi Orban“
Najžešći odgovor stigao je iz slovenačke Levice.
Poslanica Nataša Sukič ocenila je da je vlada povukla „izuzetno opasan, moralno osudljiv i istorijski sraman potez“ i poručila da je Janša time pokazao da želi da igra ulogu koju je godinama imao Viktor Orban.
„Janša je objavio da je novi Orban, kupljeni političar čija je funkcija da zaustavlja odluke na nivou EU“, rekla je Sukič, prenosi N1 Slovenija.
Ona je ocenila da se ne radi o tehničkom diplomatskom pitanju, već o političkom potezu koji, prema njenim rečima, podriva međunarodno pravo.
Posebno je ukazala na različit odnos slovenačke desnice prema Ukrajini i palestinskim teritorijama.
„Kada je reč o ruskoj agresiji, sasvim smo u pravu kada insistiramo da okupacija tuđe teritorije ne može i ne sme postati legitimna. Ali kada je reč o višedecenijskoj kolonizaciji Palestine i događajima u Gazi, principi se čudesno rastvaraju“, rekla je Sukič.
Njena stranka otišla je i korak dalje i postavila pitanje postoji li veza između promene slovenačke politike prema Izraelu i afere „Black Cube“ pred ovogodišnje parlamentarne izbore.
„Vraća li Janša dugove?“
Pokret za slobodu bivšeg premijera Roberta Goloba takođe je optužio Janšu da ne vodi politiku u interesu Slovenije, već u korist Netanjahuove vlade.
Iz te stranke ocenili su da je veto „sramotna spoljnopolitička odluka“ koja šteti međunarodnom ugledu zemlje.
Golob je javno pitao Janšu „ko mu je dao pravo da sramoti Sloveniju pred Evropom i svetom“.
„To nisu stavovi Slovenaca, već isključivo dugovi Janeza Janše na štetu Slovenije i cele Evrope“, naveo je Golob.
Pokret za slobodu povezao je novu politiku prema Izraelu sa događajima pred izbore i tvrdnjama o aktivnostima izraelske privatne obaveštajne kompanije Black Cube u Sloveniji.
Iz stranke navode da niz poteza Janšine vlade – od ukidanja pojedinih mera prema izraelskim zvaničnicima, preko približavanja Izraelu, do najavljenih poslova u oblasti naoružanja – pokazuje obrazac.
„Naša zemlja ima premijera koji neće braniti interese Slovenije u Briselu, već interese Izraela“, ocenili su.
Te tvrdnje, međutim, predstavljaju političke optužbe opozicije, a u dostavljenim izvorima nema dokaza da je odluka o evropskom saopštenju doneta kao protivusluga Izraelu.
Predsednica Slovenije protiv vlade
Od Janšine vlade distancirala se i predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar.
Ona smatra da je Slovenija trebalo da podrži zajedničku evropsku izjavu protiv daljeg širenja izraelskih naselja.
„Prilikom procene kršenja međunarodnog prava važe isti principi, bez obzira koja ih zemlja krši“, saopštila je njena kancelarija.
Pirc Musar je naglasila da međunarodno pravo ne sme zavisiti od političkog izbora i da Slovenija, upravo zbog sopstvenog istorijskog iskustva, mora biti posebno dosledna u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Kada se ovi principi krše, Slovenija mora biti među zemljama koje ih jasno brane“, poručila je.
SD traži da vlada objasni zaokret
Slovenačke Socijaldemokrate zatražile su odgovor na pitanje zašto je vlada promenila dosadašnju politiku.
Podsetili su da je Slovenija još 2024. godine, nakon odluke Međunarodnog suda pravde, insistirala da Izrael prekine aktivnosti naseljavanja na okupiranim palestinskim teritorijama, kao i da je u junu ove godine podržala evropske dokumente koji su upozoravali na posledice širenja naselja.
„Dva meseca kasnije pokušava se sprečiti da EU kao celina ponovi isti stav“, saopštio je SD.
Stranka traži da vlada odgovori ko je doneo odluku o blokiranju izjave i zbog čega je odstupila od ranijih pozicija.
Joveva: Slovenija postaje Netanjahuov saveznik
Poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva ocenila je da Janšina podrška Netanjahuu nije nova, ali da je sada otišao korak dalje jer nije samo politički podržao Izrael, već je sprečio jedinstvenu osudu EU.
„Viktor Orban je donedavno važio za glavnog Netanjahuovog saveznika u EU. Janez Janša je tu titulu sada preuzeo bez oklevanja“, ocenila je Joveva.
Ona je kao dokaze promene kursa navela ukidanje pojedinih sankcija, ukidanje zabrana ulaska, najave o odnosu prema priznanju Palestine i sada blokadu zajedničke izjave.
„Ovo više nije slučajnost. Ovo je obrazac“, navela je.
Joveva je takođe otvorila pitanje Black Cubea i upitala da li Janša vodi slovenačku spoljnu politiku ili „svodi račune za predizbornu pomoć“.
„Ako je ovo drugo, onda imamo mnogo veći problem od jednog veta“, poručila je.
Izrael vidi novu šansu u Sloveniji
Da je promena politike primećena i u Izraelu, pokazuje tekst Ynet-a, koji otvoreno postavlja pitanje: „Može li Slovenija postati novi izraelski štit unutar EU?“
Izraelski portal ocenjuje da potez Ljubljane ne znači da je Slovenija automatski postala proizraelska zemlja niti da će na svakom pitanju stati na stranu Jerusalima.
Ipak, činjenica da je Janšina vlada spremna da prekine evropski konsenzus kada je Izrael u pitanju predstavlja značajnu promenu.
Ynet podseća da je upravo Mađarska pod Viktorom Orbanom godinama bila država na koju je Izrael mogao da računa kada je trebalo blokirati evropske odluke koje zahtevaju jednoglasnost.
Zbog toga se u Izraelu sada postavlja pitanje da li je Netanjahu dobio još jednog potencijalnog saveznika u EU.
Promena se događa i na bilateralnom nivou. Izrael bi sredinom septembra trebalo da otvori prvu ambasadu u Sloveniji, a izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar trebalo bi da doputuje u Ljubljanu tim povodom.
Prema Ynet-u, Sar je prethodno telefonom razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Slovenije, Češke i drugih evropskih država, a diplomatski izvori tvrde da je pritisak Ljubljane i Praga doveo i do ublažavanja sadržaja evropske reakcije.
Evroposlanik Vladimir Prebilič nazvao je odluku slovenačke vlade „sramotnim mešanjem u diplomatiju“ i upozorio da bi mogla imati dugoročne posledice po međunarodni položaj zemlje.
On smatra da je neprihvatljivo rizikovati kredibilitet Slovenije i optužio vladu da zemlju stavlja na „pogrešnu stranu istorije“.
„Slovenija je izgradila svoj ugled na pravu na samoopredeljenje, ljudskim pravima i međunarodnom pravu i nikada ne sme postati zemlja koja je na strani ugnjetača“, rekao je Prebilič.
Janšina vlada, međutim, ostaje pri stavu da nikakvog fundamentalnog zaokreta nema i da je odbijanje još jednog saopštenja EU bilo procena njegove političke svrsishodnosti, a ne odustajanje od međunarodnog prava ili rešenja o dve države.
Ipak, brzina kojom se odnos Ljubljane prema Izraelu promenio od Janšinog povratka na vlast, zajedno sa otvorenim zadovoljstvom koje taj zaokret izaziva u izraelskim političkim krugovima, osigurava da pitanje neće nestati.
