BIRODI je izradio model procene mogućeg ishoda narednih parlamentarnih izbora u Srbiji, zasnovan na zvaničnim rezultatima izbora od 2012. godine, aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja i demografskim promenama u strukturi biračkog tela. U model su uključeni podaci RIK-a, istraživanja javnog mnjenja koja su sproveli CRTA, NSPM, Faktor Plus, Nacija TV i Ipsos, uz ponderisanje prema metodologiji, veličini uzorka. U obzir su uzete i migracije, mortalitet, generacijska smena biračkog tela i moguća veća mobilizacija mladih koji na prethodnim izborima nisu glasali.
“Za procenu neizvesnosti korišćen je metodološki pristup sličan američkim izbornim forecast modelima, uključujući korekciju sistematskih odstupanja pojedinih istraživanja, modeliranje izlaznosti i Monte Carlo simulacije mogućih izbornih ishoda”, navode iz BIRODIi dalje obrazlažu:
“Model predviđa približno 4.132.000 birača koji će glasati. Uz birački spisak od oko 6,44 miliona građana, izlaznost od 65 odsto značila bi oko 4,19 miliona izašlih birača, uključujući i nevažeće listiće”, piše u izveštaju BIRODI i posebno se ukazuje na to da se ne radi o klasičnom istraživanju javnog mnjenja, već o modelu procene koji kombinuje više izvora i scenarija. Napomnju da zbog velikih razlika između postojećih istraživanja, konačnog sastava izbornih lista i nepoznate stvarne mobilizacije birača, rezultate treba posmatrati kroz interval mogućih ishoda, a ne kao jednu definitivnu prognozu.
Šta kažu brojke
“Prema ovom scenariju, Studentska lista osvojila bi oko 2.003.000 glasova, odnosno 48,5 odsto važećih glasova. Lista SNS–Aleksandar Vučić dobila bi približno 1.593.000 glasova ili 38,6 odsto, dok bi SPS osvojio oko 162.000 glasova, odnosno 3,9 odsto. SNS i SPS bi zajedno imali približno 1.755.000 glasova ili 42,5 odsto. Prednost Studentske liste u odnosu na zbirni rezultat SNS-a i SPS-a iznosila bi oko 248.000 glasova. Ostale opozicione liste i liste nacionalnih manjina borile bi se za biračko telo koje čini do 10 odsto birača koji izađu na izbore. Prema centralnom scenariju, ove liste bi zajedno osvojile oko 374.000 glasova, odnosno 9 odsto”.
Procenjeni interval rezultata Studentske liste, kako navode, iznosi od 45,9 do 51,1 odsto, dok se rezultat SNS–Vučićeve liste procenjuje u rasponu od 36,3 do 40,9 odsto. Za SPS je procenjen raspon od 3,2 do 4,6 odsto, a za ostale liste i liste nacionalnih manjina od 7,8 do 10,2 odsto.
Analiza BIRODI pokazuje da bi za konačan rezultat mogli biti presudni izlaznost mladih i dosadašnjih apstinenata, stepen koncentracije opozicionih glasova, rezultat SPS-a i pitanje koliko će drugih lista preći izborni cenzus od tri odsto.
“Analiza je sprovedena na volonterskoj osnovi, bez donatorske podrške. Identitet autora poznat je samo BIRODI zbog medijskih odmazda, koje prema istraživačima u Srbiji sprovode pre svih javni funkcioneri i provladini mediji. BIRODI poziva medije, političke aktere i građane da rezultate ovog modela tumače kao analitički scenario, a ne kao prognozu konačnog izbornog rezultata”, navode iz BIRODI i naglašavaju da ovo nije rezultat klasične izborne ankete, već scenario koji predstavlja procenjeni raspon mogućih ishoda na bazi analize zvaničnih rezultata izbora održanih od 2012. godine i istraživanja javnog mnjenja iz 2026. godine. Model će biti ažuriran u skladu sa dostupnošću novih istraživanja javnog mnjenja i predstavljen javnosti.
