Dve utakmice i nula bodova u Ligi nacija nikoga ne mogu da čine zadovoljnim, koliko god da je napravljen pomak na početku novog poglavlja reprezentacije Srbije pod palicom Veljka Paunovića. U sportu, pa i životu, semafor (rezultat) je jedino merilo, a mi ga nemamo…
Porazi od Grčke i Holandije na Marakani, istina minimalni (1:2), doneli su mnogima blago razočaranje, čak i selektoru Paunoviću jer deli utisak da smo morali da imamo bar neki bod više. Međutim, moramo da se pogledamo u ogledalo i konstatujemo da je aktuelno stanje realnost srpskog fudbala – surovo i tačno.
Tu činjenicu bi, pre svega, navijači trebalo da shvate, a na fudbalerima i stručnom štabu je da gaje optimizam kako bismo u budućnosti dostigli neke visine. Trenutno ne bi trebalo da gajimo lažne nade u elitnoj diviziji Lige nacija, bar dok smo na početku novog poglavlja.
Ipak govorimo o rivalima kakvi su Nemačka, Holandija, pa i Grčka – svi oni nisu “naša liga” na terenu, iako jesu na papiru.
Srbiji nije društvo Nemačka i Holandija
Lepo je biti u društvu elitne divizije Lige nacija i odmeriti se sa najjačima, a Srbija već drugo izdanje čeka u kremu. Međutim, možda bi bilo svrsishodnije da smo u ligi ispod, odnosno B diviziji. Tu bismo mogli da vidimo kolika je realna snaga Orlova u ovom momentu jer ovakvi mečevi mogu da utiču na samopouzdanje i atmosferu (slede gostovanja u Minhenu i Amsterdamu).
Nije realno tražiti bodove u ovakvom društvu, Orlovi se nalaze u fazi lagane smene generacija i gro igrača nam je odradio zenit karijere. Kapiten Dušan Tadić gazi 38. godinu, Zlatni orlići (Milinković-Savić, Maksimović, Živković) su na 31, Aleksandar Mitrović na 32, Filip Kostić na 33, dok su samo Dušan Vlahović, Luka Jović, Nikola Milenković i Strahinja Pavlović u piku.
Traži se nadolazeća generacija, još sijaset talentovanih igrača da povuče, ali nešto to sporo ide. Čim je selektor Paunović insistirao na Tadićevom povratku, koji se ispostavio kao više nego delotvoran, jasno je da nije najbolji momenat za teške rezove i promene.
Sve to bi trebalo da se uzme u obzir i kaže: ova Srbija ne može da se nosi sa najvećima, pre svega fizički, a znamo da je današnji fudbal najviše baziran na tome. Postavlja se pitanje šta možemo onda?
a u najmanju ruku da smanjimo očekivanja i shvatimo da nismo selekcija u ekspanziji poput Grčke, već da se tražimo i sve dok je tako, a to je proces, moramo da spustimo kriterijume i budemo samo podrška Paunoviću i momcima.
Borili smo se za ovo, moramo da pokažemo dostojanstvo. Da damo sve od sebe da budemo kompetentni, da izvučemo najviše iz jakog takmičenja. Pripremićemo se za predstojeće dve utakmice da izvučemo pozitivan rezultat i dođemo do prvih bodova, iskren je bio Paunović.
Srbija sve manje sa igračima iz lige petica
Neko će da kaže da se protiv najjačih meri vaša snaga, ali u ovom momentu moramo da budemo sopstvenih kapaciteta. Sam pogled na spisak klubova u kojima igraju naši reprezentativci mnogo toga govori – Pavlović i Aleksandar Stanković su članovi Milana i Intera, a u ligi petica su još samo Milenković, Saša Lukić i Lazar Samardžić.
Mislite da je to slučajno? Što su Grci letos bili hit na tržištu i najveći klubovi pljusnuli 150 miliona evra na četvoricu njihovih igrača? U fudbalu slučajnosti skoro da ne postoje, oni su poput anomalije.
Zato moramo da budemo realni, skromni i čekamo da proces uradi svoje, uz podršku i veru da će jednog dana leći sve na svoje mesto…
