SNS pred izbore 25. oktobra više nema onu vrstu podrške iz Brisela kojom se godinama hvalio pred domaćom javnošću. Evropska narodna partija (EPP) se distancira, unutar nje se preispituje status naprednjaka, a evroposlanik Tomaš Zdehovski za Nova.rs otvoreno poručuje da bi trebalo ozbiljno razmotriti čak i suspenziju ili isključenje SNS-a. Sagovornici Nova.rs ocenjuju da je promena odnosa očigledna, ali upozoravaju da će pravi test za evropske narodnjake tek doći, tokom izbora i nakon njih.
“Moje zabrinutosti nisu umanjene. Ostajem pri suštini svoje kritike da je SNS izašao iz okvira vrednosti EPP. U trenutnim okolnostima ne verujem da bi nastavak članstva SNS trebalo tretirati kao nešto što se podrazumeva. Bez kredibilnih i dokazivih promena, smatram da bi suspenziju ili isključenje trebalo ozbiljno razmotriti”, rekao je Zdehovski za naš portal.
Zašto je ova poruka važna?
EPP je najbrojnija politička grupacija u Evropskom parlamentu, a toj političkoj porodici pripada i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Istovremeno, kako za Nova.rs primećuje Nikola Burazer, urednik portala Savremena politika, nekadašnje poruke o “dragom Aleksandru” i “velikom napretku” zamenile su mnogo oštrije poruke o stanju demokratije u Srbiji.
Stoga, više nema dileme da EPP pred 25. oktobar udaljava od SNS-a. To se već vidi. Pitanje je šta sledi ako se na izborima ponove problemi zbog kojih su međunarodni posmatrači naveli da je izborni proces 2023. godine sporan? Da li će zvanični Brisel ponovo svesti svoju ulogu na puka saopštenjima, tvrdeći zabrinutosti ili će ova promena odnosa EPP, koji istovremeno ima i vodeću ulogu u Evropskoj komisiji, uticati i na drugačiju rekaciju EU?
Ako pitate Vladimira Međaka iz Evropskog pokreta u Srbiji, vreme za signale je već prošlo.
“Prešli smo nivo kad su nam signali bili dovoljni”
“Nadam se da te podrške neće ni biti, da je EPP konačno shvatio da je SNS balast koji im zaista ne treba i da bi bio red da ih se reše, odnosno da izbace SNS napolje. Problem je što je trebalo godinu dana da dođu do ove pozicije. Koliko god je EPP nesklon tome da to uradi, događaji oko Mladićeve sahrane ih, izgleda, ipak teraju ka tom ishodu”, kaže Međak za Nova.rs.
Događaji koje pominje naš sagovornik, istina, pokrenule su određene procedure unutar najveće evropske političke grupacije. Skupština EPP saopštila je 29. septembra da su scene sa sahrane Ratka Mladića “duboko uznemirujuće”, navodeći državne počasti, prisustvo visokih zvaničnika i javno veličanje. EPP je tada izričito saopštila da ti događaji ne mogu biti ignorisani u okviru procesa preispitivanja statusa SNS-a.
S druge strane, Međak smatra da je značajno i ponašanje Ursule fon der Lajen.
“Bilo bi dobro da te podrške zaista i ne bude, jer ni Ursula fon der Lajen nije došla u Beograd, iako je to želela. Zato se nadam da ide ka tome da ćemo konačno videti neku njihovu konkretnu reakciju”, podvlači naš sagovornik on.
Zašto važna reakcija Evrope
Pitanje da li će EU reagovati posebno je važnozbog iskustva sa izborima 2023. godine, posle kojih su međunarodni posmatrači ukazivali na pritiske na birače, sistemske prednosti vlasti, pristrasnost u medijima i zloupotrebu javnih resursa. EU je tada poručila da su potrebni “opipljivo poboljšanje i dalja reforma” izbornog procesa i pozvala nadležne institucije da ispitaju navode o nepravilnostima i na tome se čitava priča završila.
Pred izbore 25. oktobra ODIHR je ponovo u Srbiji. Misija ima 14 međunarodnih eksperata u Beogradu, 30 dugoročnih posmatrača širom zemlje, a zatraženo je i 300 kratkoročnih posmatrača za izborni dan. Izbori se, dakle, neće posmatrati samo kroz ono što se dogodi na biračkim mestima 25. oktobra, već kroz čitavu kampanju i izborni proces.
Upravo to je za Nova.rs naglasio i Zdehovski.
“Posebnu pažnju obratiću na to da li birači mogu slobodno da donesu odluku, bez zastrašivanja ili pritisaka, da li opozicioni kandidati imaju pravičan pristup medijima i da li se javni resursi zloupotrebljavaju u svrhu kampanje”, rekao je on, dodajući da će važni biti i tačnost biračkog spiska, transparentnost glasanja i brojanja glasova, nezavisno posmatranje izbora i efikasno ispitivanje prigovora.
“Izbori moraju da budu ocenjeni na osnovu čitave kampanje i celokupnog izbornog procesa, a ne samo na osnovu izbornog dana”, poručio je Zdehovski.
Za Međaka, međutim, promena tona više nije dovoljna.
“Ovo jeste značajan signal u pravom smeru, ali mislim da smo mi prešli nivo kad su nam signali bili dovoljni i sada su potrebne konkretne akcije. Nažalost, oni ih neće izbaciti pre izbora, a imali su i te kako vremena za to”, podseća Međak.
Distanca postoji, ali EPP još nije izbacio SNS iz kuće
Da je do ozbiljnog hlađenja odnosa došlo smatra i Nikola Burazer, ali upozorava da distancu EPP-a od SNS-a još ne treba proglašavati konačnim raskidom.
“Evropska narodna partija se u celini već neko vreme distancira od SNS. Otvorena podrška je izostala i na nekim ranijim izborima, kritički glasovi od strane pojedinih partija članica i poslanika sve su češći, a poslanici EPP u Evropskom parlamentu su podržali dosta oštre rezolucije prema vlasti u Srbiji. U toku je i razmatranje statusa SNS unutar EPP, a nedavno smo imali i dosta oštre izjave u vezi sa veličanjem Ratka Mladića”, kaže Burazer za Nova.rs.
Promena je vidljiva i kad se pogleda odnos koji su evropski narodnjaci prema vlastima u Beogradu imali prethodnih godina.
Zdehovski za Nova.rs kaže da odsustvo podrške EPP pred ove izbore ne treba mešati sa formalnom odlukom o članstvu SNS-a, ali mu daje ozbiljnu političku težinu.
“Po mom mišljenju, to šalje poruku: SNS ne može da uzima evropsku političku podršku zdravo za gotovo. Građani Srbije ne bi trebalo da tumače povezanost SNS sa EPP kao bezuslovno odobravanje postupaka te stranke”, poručuje on.
Burazer promenu vidi i van samog EPP-a, u nastupu predsednice Evropske komisije.
“Promena je vidljiva i u retorici i postupcima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je poruke o ‘dragom Aleksandru’ i ‘velikom napretku’ zamenila sa dosta oštrim porukama kad je u pitanju demokratija u Srbiji”, navodi Burazer.
Ipak, povlači jasnu granicu između “hlađenja” odnosa i odluke da se SNS-u pokažu vrata.
“Sve to zajedno, međutim, ne znači da je EPP digao ruke od svoje pridružene članice u Srbiji, već da je zbog očigledno autoritarnih tendencija bilo neophodno napraviti određenu distancu i odbraniti se od napada da je svojom podrškom EPP bio saučesnik u demontiranju demokratije u Srbiji”, ističe on.
Šta će biti sledeći potez evropskih narodnjaka zato bi moglo da zavisi ne samo od onoga što se bude događalo tokom izbornog procesa, već i od rezultata 25. oktobra i političke pozicije SNS-a nakon izbora.
“Budućnost ovog odnosa zavisiće od daljeg ponašanja vlasti u Beogradu, ali i od njene sudbine na izborima. Recimo da će EPP biti mnogo lakše da se ‘odrekne’ SNS ukoliko on više nije na vlasti, nego ukoliko je i dalje ključni politički akter u dosta važnoj zemlji za Evropsku uniju”, zaključuje Burazer.
