Pobuna koja je pre dve godine počela tišinom završila se glasnom i ubedljivom pobedom Studentske liste na juče održanim parlamentarnim izborima u Srbiji. Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije, priznao je poraz. Sagovornik Nove naglašava da iako deluje, nakon velikog slavlja i nakon priznanja poraza od strane Aleksandra Vučića, da su izbori završeni, još uvek niije tako, te da postoji niz koraka, propisanih Ustavom i zakonom, do formiranja vlasti. Nova.rs vam donosi tačne rokove za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije, a potom i formiranje Vlade.
Republička izborna komisija objavila je da je Studentska lista na vanrednim parlamentarnim izborima, na osnovu 8.077 obrađenih biračkih mesta od 8.392 mesta, osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, a lista “Ujedinjena Srbija” okupljena oko Srpske napredne stranke 39,29 odsto glasova.
Već se zna da će novi saziv Skupštine činiti poslanici Studentske liste-Studenti pobeđuju, Ujedinjene Srbije-Aleksandar Vučić i manjinskih lista.
CeSID je objavio i projekciju raspodele mandata na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka i prema toj projekciji, Studentskoj listi pripao bi 141 mandat, a listi “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 103 mandata.
Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije Beograda, u razgovoru za Novu naglašava da, iako nakon ubedeljive pobede Studentske liste deluje da su izbori završeni, ipak nije tako, jer Republička izborna komisija još uvek sve zapisnike prikuplja i analizira, i još uvek nisu svi objavljeni.
“Po našem zakonu, konačni završni rezultati izbora objavljuju se onda kada bude završeno glasanje i izbori na svim biračkim mestima. Nekoliko biračkih mesta gotovo uvek na svakim izborima bude sa nekim neispravljivim greškama. Recimo, ako nedostaje kontrolni listić u kutiji, ili ako je pronađen višak listića u glasačkoj kutiji, ili ako nije najmanje troje članova biračkog odbora potpisalo zapisnik”, kaže Alimpić.
Sagovornik Nove napominje da postoje neki razlozi zbog kojih se automatski obara biračko mesto, i da onda izbori moraju da se ponove, te da se to obično događa za nekoliko dana, radnim danom.
“Takođe, zainteresovane strane imaju rok od 72 sata da podnesu prigovore. Prigovore mogu da podnesu građani kojima je neko glasačko pravo oštećeno. Na primer, ja sam čuo za jedno mesto gde je građanin došao da glasa, a već je bio zaokružen, verovatno nekom greškom”, navodi Alimpić.
On ističe da i podnosioci izbornih listi mogu da podnesu prigovore.
“Onda Republička izborna komisija ima rok od 72 sata da odgovori na taj prigovor, da donese rešenje o prigovoru. Onda opet 72 sata za tužbu Upravnom sudu, pa onda tužba. I onda je moguće da dođe do tog ponavljanja. Tek kada sva biračka mesta budu imala rezultat koji je pravosnažan, znači bez toga da su svi eventualni prigovori odbijeni i svi rokovi za žalbe istekli, tek onda će Republička izborna komisija da proglasi konačne rezultate. Tada počinju da teku rokovi za zakazivanje i za sazivanje novog saziva Narodne skupštine, koja onda treba da izabere novog predsednika skupštine, koji onda je taj koji je ovlašćen da raspiše predsedničke izbore. Posle toga teku rokovi za izbor nove Vlade. Tako da do tada postojeća skupština i postojeća vlada rade i obavljaju svoje dužnosti”, objašnjava Zoran Alimpić i zaključuje:
“Bilo bi dobro da sada kada je sve već jasno i pobeda Studentske liste nepobitna, poražena strana ne pokušava da odloži i odugovlači primopredaju vlasti bespotrebnim prigovorima ili formalnim začkoljicama. Gotovo je i to što pre treba da shvate i prihvate”.
Rokovi za konstituisanje Skupštine Srbije
Dakle, tek kada se objave konačni rezultati parlamentarnih izbora održanih u nedelju, počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine.
RIK ukupan izveštaj o rezultatima izbora objavljuje u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja lokalnih izbornih komisija o rezultatima glasanja.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi.
U raspodeli poslaničkih mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali. U konkretnom slučaju to su “Studentska lista – Studenti pobeđuju” i lista “Ujedinjena Srbija”.
S druge strane, u raspodeli mandata učestvuje i izborna lista nacionalne manjine čak i onda kada dobije manje od tri odsto glasova. Nakon izbora održanih 25. oktobra od manjinskih stranaka u parlament ulaze Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor, koji su osvojili 0,8 odsto glasova, odnosno tri mandata, “Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP)” 0,5 odsto glasova i jedan mandata, “SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka” sa 0,3 odsto glasova prema projekcijama Cesida i takođe jednim mandatom, kao i “Albanska koalicija” koja je osvojila 0,7 odsto glasova i dva mandata.
Rok za formiranje Narodne skupštine je 30 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Kako izgleda raspodela mandata
Mandati u Skupštini Srbije se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista podeli svakim brojem od jedan do 250, a dobijeni količnici se razvrstavaju po veličini, tako da izbornoj listi pripada onoliko mandata koliko ima svojih količnika među 250 najvećih količnika svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli.
Mandati narodnih poslanika se potvrđuju na prvoj sednici Narodne skupštine, na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Sednicu saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja rezultata izbora.
Nov saziv Narodne skupštine konstituisan je potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika, odnosno najmanje 167 od ukupno 250 članova parlamenta i i tada prestaje mandat prethodnog saziva parlamenta.
Zatim poslanici biraju predsednika i potpredsednike Skupštine, imenuju generalnog sekretara i formiraju radna tela.
Koji je rok za formiranje nove Vlade Srbije
Predsednik Republike, trenutno vd predsednika Ana Brnabić, koja je i predsednica prethodnog saziva Skupštine, konsultuje se sa predstavnicima svih izbornih lista koje su osvojile mandate da bi se znalo ko ima parlamentarnu većinu.
Predsednik Republike potom formalno predlaže Narodnoj skupštini mandatara, odnosno kandidata za predsednika Vlade, koji priprema program i predlaže ministre koji će činiti njegov kabinet.
Mandatar zatim pred poslanicima izlaže program i predlog sastava svog kabineta, nakon čega se otvara skupštinska rasprava.
Po okončanju rasprave, Narodna skupština glasa istovremeno o programu Vlade i o izboru predsednika i članova Vlade.
Da bi nova Vlada bila izabrana, potrebno je da za nju glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika, dakle najmanje 126 poslanika.
Zakon o Vladi predviđa da izabrani ministri stupaju na dužnost tek po polaganju zakletve pred parlamentom, čime dosadašnja vlada zvanično završava rad u tehničkom mandatu.
Rok za formiranje nove Vlade je 90 dana od formiranja Narodne skupštine.
Ukoliko parlament u tom roku ne uspe da izabere novu Vladu, predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore.
