Više od pola godine nakon što je Peter Mađar na aprilskim parlamentarnim izborima okončao 16-godišnju vladavinu Viktora Orbana, Mađarska prolazi kroz velike političke i institucionalne promene. Kroz slične promene će prolaziti i Srbija u narednim mesecima, a neke od njih su već počele.
Među prvim prioritetima nove vlasti Mađarske bio je javni servis, koji je godinama optuživan da služi kao propagandno glasilo Fidesa. Usledile su istrage o poslovima prethodne vlasti, preispitivanje državnih ugovora, promene u pravosuđu i približavanje Evropskoj uniji.
Ipak, kako upozoravaju mađarski mediji, smena vlasti pokazala se lakšom od potpune promene sistema koji je Orban gradio više od decenije i po.
Mađarova stranka Tisa pobedila je na izborima u aprilu, a nova vlada preuzela je dužnost 12. maja. Međutim, prve promene počele su da se primećuju odmah nakon izborne noći, pre nego što je Mađar formalno postao premijer.
Prvo javni servis: Obustavljene vesti i smenjeno rukovodstvo
Jedan od prvih Mađarovih prioriteta bila je reforma državnih medija. Kako je 13. aprila pisao portal 444.hu, televizija M1, koja je prethodno Mađara predstavljala gotovo isključivo negativno, već dan nakon izbora uživo je prenosila njegovu konferenciju za novinare.
Dva dana kasnije, 15. aprila, Mađar je gostovao na državnom Košut radiju i najavio da će jedan od prvih poteza njegove vlade biti obustavljanje informativnog programa javnog servisa dok se ne stvore uslovi za nezavisno izveštavanje.
Nakon formiranja vlade počela je priprema zakonskih i organizacionih promena. Krajem maja Mađar je pozvao rukovodioce javnog servisa da podnesu ostavke, a početkom juna najavio predlog zakona o njegovoj potpunoj reorganizaciji, pisao je Telex.
Konačno, 7. jula privremeno je obustavljeno emitovanje vesti na televiziji M1 i Košut radiju, kao i rad informativnog portala Hirado.hu. Na ekranima se pojavila poruka:
„Javni servis ne sme da laže. Izvinjavamo se što smo to ipak činili tokom dugog niza godina. Javni servis se sada transformiše kako bi u budućnosti bio nezavisan i kredibilan.“
Smenjen je deo rukovodstva i voditelja, a nova informativna emisija počela je da se emituje 20. avgusta. Prema pisanju Telexa, u njoj su predstavljeni i stavovi opozicionih stranaka, uključujući Fides.
U Srbiji su takođe već u prvim danima počele da se vide promene, pa su pale smene na RTS-u, a REM je pokrenuo postupke protiv televizija koje su kršile zakon o izborima.
Odmah zatim istrage i provera Orbanovih poslova
Paralelno sa pripremama reforme javnog servisa, nova mađarska vlada krenula je u preispitivanje poslova iz Orbanovog perioda.
Već 14. maja, samo dva dana nakon preuzimanja vlasti, donet je niz odluka kojima su naložene provere državnih ugovora, poslovanja javnih institucija i mogućih zloupotreba novca, objavio je HVG.
Mađar je tokom kampanje obećavao da će utvrditi gde je završio javni novac i ko se obogatio zahvaljujući vezama sa državom.
Prema analizi Telexa o prvih 100 dana vlade, podneto je više krivičnih prijava zbog sumnjivih ugovora i mogućih zloupotreba. Među predmetima koji su se našli pod lupom bili su koncesioni ugovori za autoput M6, poslovanje državne izvozno-uvozne banke i poslovi povezani sa ljudima iz Orbanovog okruženja.
Vraćanje državne imovine i promene u pravosuđu
Među ranim potezima nove vlasti bilo je i preispitivanje sistema fondacija kojima je tokom Orbanove vladavine preneta velika državna imovina.
Kako je pisao Telex, vlada je počela da ukida pojedine fondacije koje upravljaju javnom imovinom, preispituje njihove ugovore i obustavlja određene isplate. Na proveri su se našli i poslovi kompanija povezanih sa Orbanovim saradnicima, uključujući poslovnu grupu Lorinca Mesaroša.
Istovremeno su započete promene u državnim institucijama. Tokom leta promenjeni su predsednik države i glavni tužilac, a izmenama propisa otvoren je put za promene u Ustavnom sudu.
Portal 444.hu objavio je u septembru da je parlament izabrao pet novih sudija Ustavnog suda. Nova vlast uvela je i ograničenje prema kojem jedna osoba ne može obavljati funkciju premijera duže od osam godina.
Zaokret prema Briselu i promene u obrazovanju
Nova vlada započela je i popravljanje odnosa sa Evropskom unijom. Prema pisanju Telexa, postignut je dogovor o mogućnosti oslobađanja 16,4 milijarde evra ranije blokiranih evropskih sredstava.
Pokrenuto je pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca, a ukinuta je Kancelarija za zaštitu suvereniteta, koju su organizacije za ljudska prava kritikovale zbog pritisaka na nezavisne medije i civilno društvo.
Promene su zahvatile i obrazovanje. Nastavnicima je vraćena mogućnost štrajka, a školama su najavljena veća ovlašćenja.
Ipak, Telex upozorava da neka obećanja nisu ispunjena, uključujući potpuno objavljivanje dokumentacije o pojedinim velikim državnim poslovima, među kojima je i železnički projekat Budimpešta–Beograd.
Oktobar doneo privođenja bivših funkcionera
Dok su prvi meseci bili obeleženi proverama ugovora, smenama i krivičnim prijavama, oktobar je doneo i privođenja bivših funkcionera.
Kako je 8. oktobra objavio 444.hu, nekadašnji ministar kulture i inovacija Balaž Hanko, koji je posle izbora ostao poslanik Fidesa, priveden je i izveden pred sud sa lisicama na rukama.
Ipak, pravosnažne presude u složenim korupcionaškim predmetima mogle bi da se čekaju godinama.
Ekonomske reforme i novi ustav tek slede
U ekonomiji su promene sporije. Prema analizi Telexa iz avgusta, nova vlada nasledila je budžet u kojem je do kraja aprila već bilo ostvareno više od 71 odsto planiranog godišnjeg deficita.
Mađar je zato deo socijalnih obećanja odložio za 2027. godinu. U oktobru je najavio udvostručenje dečjeg dodatka, povećanje minimalne penzije, poresko rasterećenje nižih zarada i veća izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje.
Jedan od najambicioznijih projekata jeste donošenje novog ustava. Kako je objavio 444.hu, vlada namerava da pokrene proces u kojem bi učestvovali stručnjaci, institucije i građani, a konačni tekst trebalo bi da bude potvrđen referendumom.
