Hrvatski premijer Andrej Plenković na proslavi izborne pobede Studentske liste nije video nijednu zastavu Evropske unije. Njegova izjava u Briselu trebalo je da sugeriše da zvanični Zagreb ima rezerve prema evropskoj orijentaciji buduće vlasti u Srbiji, ali je otkrila nešto drugo – Plenkoviću nedostaje dugogodišnji politički partner iz Evropske narodne partije. Aleksandar Vučić bio mu je koristan i kad su se svađali. Naročito tada.
Od početka studentskih protesta do parlamentarnih izbora 25. oktobra, na kojima je SNS poražen, režimski mediji u Srbiji insistirali su na priči da iza narodne pobune stoji Zagreb. Te optužbe je uporno ponavljao i Vučić koji je hrvatski državni vrh i obaveštajnu službu SOA optužio za učešće u pokušaju “obojene revolucije”.
Plenković je tada te tvrdnje odbacio kao apsurdne. Uoči izbora, kad su srpski tabloidi ponovo najavili opasnost iz Hrvatske, morao je da objašnjava i da hrvatski pasoš nije dokaz da njegov vlasnik radi za Zagreb.
Vučiću je Hrvatska godinama služila kao najzgodniji odgovor na pitanje ko ugrožava Srbiju. Posebno pred izbore, kad je birače trebalo ubediti da njegovim odlaskom država ostaje bez zaštitnika. Ni Plenkoviću takav sused nije bio politički teret. Kad bi mu konkurencija zdesna zamerila da je popustljiv prema Beogradu, obično nije morao dugo da čeka da mu Vučić pruži priliku da pred domaćom publikom brani hrvatske nacionalne interese. Saradnja je za to vreme mogla da se nastavi.
Plenković je dan posle izbora čestitao pobedu Iliji Srdanoviću, nosiocu Studentske liste. Nešto više od nedelju dana kasnije, 3. novembra, na samitu o proširenju EU koji je u Briselu organizovao Juronjuz, upitan je šta taj rezultat znači za evropski put Srbije.
Odgovorio je da stavovi izbornih pobednika o evropskim pitanjima još nisu dovoljno poznati i da će morati da ih objasne kad preuzmu odgovornost za vođenje države. Studentski pokret opisao je kao pokret za slobodu koji zaslužuje poštovanje. A kao razlog za rezervu prema njegovoj evropskoj orijentaciji izdvojio je ono što je, kaže, izostalo na proslavi:
“Na izbornoj večeri u Srbiji nije bilo evropskih zastava. Nijedne.“
A s koje pozicije nastupa Plenković? Ako pitate politikologa Dejana Bursaća, ni opcija koju premijer Hrvatske predstavlja nije baš eurofanatična.
“Ni na HDZ-ovim mitinzima i predizbornim skupovima nisam nešto često viđao zastave Evropske unije. Ovde je jasno o čemu se radi – Vučićev režim je izuzetno odgovarao Plenkoviću, ne samo u nekom geopolitičkom smislu. Uvek je zgodno kad imate neku pariju, odnosno jedan prokazani, korumpirani i problematičan režim u susedstva. Onda možete uvek da gradite poziciju moralnog autoriteta”, napominje naš sagovornik.
S druge strane hrvatska novinarka i predsednica Evropske federacije novinara, Maja Sever, podseća da evropskih zastava nije bilo ni na protestima protiv zagađenja i uvoza otpada u Hrvatskoj. Možda i zato, kaže, što se upravo pod tom zastavom u njenoj zemlji godinama gomilao otpad iz EU. A kad je reč o Srbiji, radije bi postavila pitanje evropskim političarima: studenti su biciklima išli u Strazbur da institucijama objasne za šta se bore, dok su evropski zvaničnici srdačno dočekivali Vučića.
“Zaista verujem u evropsku ideju, u Evropu slobode, solidarnosti, ljudskih prava i demokratije, ali ne u Evropu koja se svodi na protokol, fotografisanje političkih lidera i prebrojavanje zastava. Zato bih sve te zabrinute evropske političare, uključujući Andreja Plenkovića, pitala šta je Evropa konkretno dala studentima u Srbiji koji se bore za pravdu i odgovornost. Šta je dala građanima koji su mesecima izlazili na ulice, a posebno novinarima koje su tukli, proganjali i zastrašivali, kojima su razbijali automobile i koji su bili izloženi najrazličitijim oblicima nasilja? Vrlo dobro znam koliko su često evropski političari na sve to jednostavno slegali ramenima”, kaže Sever za Novu.
Prozivka Studentske liste sa samita Pedra Vargasa Davida: Zašto je to zanimljivo?
Zanimljivo je i sa kojeg događaja je stigla Plenkovićeva ocena Studentske liste. Uvodno obraćanje na samitu pripalo je Pedru Vargasu Davidu, predsedniku Euronewsa i čelniku investicionog fonda Alpak Kapital. Portugalski biznismen, čiji je fond ušao u proces preuzimanja medija koji su poslovali u okviru Junajted medije, još jedna je veza između odlazeće vlasti u Beogradu i aktuelne vlasti u Zagrebu.
Kako je objavio hrvatski nedeljnik “Nacional”, a potvrdila Vlada Hrvatske, Plenković je Vargasa Davida primio 30. jula u Banskim dvorima. Sastanak nije bio javno najavljen, niti je posle njega izdato saopštenje. Tek na novinarska pitanja iz Vlade je odgovoreno da je Vargas David tražio susret kako bi predstavio investicione planove u Hrvatskoj. Razgovaralo se i o primeni hrvatskog Zakona o medijima i povezivanju sa Juronjuzom.
Ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek naknadno je potvrdila da je Vargas David na sastanku najavio da će zatražiti dozvolu za emitovanje i registrovati N1 u Hrvatskoj. Potom je objavljeno da je Alpak zainteresovan i za kupovinu hrvatske Nove TV. Ministarka je negirala da se razgovaralo o državnom finansiranju medija. Sindikat novinara Hrvatske, međutim, nije dobio odgovor na pitanje da li je bilo reči o promenama uređivačke politike ili kadrovskim promenama na N1.
U Srbiji su potezi Vargasovog menadžmenta izazvali otvoren otpor novinara. Redakcijama Nove i Radara najavljeni su gašenje štampanog izdanja Nove, prekid saradnje sa honorarcima, ukidanje podkasta i otkazivanje foto-servisa EPA i Profimedia. Zbog ovakvih odluka, Vargas je prepoznat kao predvodnik projekta pacifikovanja “neposlušnih medija” za račun Srpske napredne stranke. Ovaj portugalski biznismen, prema rečima upućenih, gaji veoma bliske poslovne odnose sa odlazećim ministrom finansija, Sinišom Malim.
Sever upravo u Pedru Vargasu Davidu vidi moguću vezu između Plenkovića i Vučića. Podseća da je konferenciji iste medijske kuće bivši presednik Srbije prošle godine govorio o demokratiji, političkoj polarizaciji i evropskoj budućnosti Srbije.
“Bilo bi zanimljivo uporediti te govore sa stvarnim odnosom prema ljudima koji se bore za demokratiju”, kaže Sever i dodaje da, uprkos razlikama, postoje zabrinjavajuće sličnosti između dveju država.
“Diskreditovanje novinara koji postavljaju neprijatna pitanja, napadi na nezavisne medije, proglašavanje kritičara političkim protivnicima i pokušaji da se svaka kritika vlasti predstavi kao organizovana kampanja protiv države. Kad Plenković govori o ‘pumpanju’, izrazu koji je postao prepoznatljiv u političkim sukobima u Srbiji, ili sam pravi poređenja sa Vučićem, teško je ne primetiti sličnosti u načinu na koji razgovara sa kritičarima”, navodi naša sagovornica.
Rešavanje problema “unutar obitelji”
Veza između SNS-a i HDZ-a godinama je održavana i u Evropskoj narodnoj partiji, čija je SNS pridružena članica od 2016. godine. Plenković je, dakle, imao gde da postavi pitanje evropskog opredeljenja vlasti u Srbiji i pre nego što je počeo da prebrojava zastave na proslavi njenih protivnika.
U septembru ga je poslanica stranke Možemo Jelena Miloš u hrvatskom Saboru pitala hoće li kao predsednik HDZ-a zatražiti isključenje SNS-a iz EPP-a. Povod su bile počasti na sahrani Ratka Mladića. Miloš je rekla da od premijera nije dobila odgovor. Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman poručio je da se takve stvari rešavaju “unutar obitelji”.
EPP je još u septembru 2025. pokrenula preispitivanje položaja SNS-a, uz napomenu da to nije postupak suspenzije ili isključenja. Plenković je posle parlamentarnih izbora u Srbiji izjavio da su predstavnici HDZ-a unutar EPP-a jasno govorili o postupcima naprednjaka koji nisu u skladu sa vrednostima te političke grupacije. Zahtev da naprednjaci zbog toga izgube članstvo nije najavio.
Ni povremene javne svađe nisu bile smetnja za susrete na najvišem nivou. Plenković je u oktobru 2024. ugostio Vučića na samitu o Ukrajini u Dubrovniku i potom, pred kritikama sopstvenog koalicionog partnera, Domovinskog pokreta, branio odluku da ga pozove. Na kraju su obojica imala šta da pokažu svojim biračima: Vučić je mogao da kaže da je usred Dubrovnika osporio Plenkovićevu izjavu o agresiji na Hrvatsku, a Plenković da je upravo na skupu koji je organizovao Zagreb predsednik Srbije podržao zajedničku deklaraciju o Ukrajini.
Dok se govorilo o neprijatelju, nafta je stizala preko Hrvatske
Još konkretniji primer njihove saradnje je NIS. Dok su građani Srbije iz tabloida saznavali da im opasnost preti iz Hrvatske, snabdevanje rafinerije u Pančevu zavisilo je i od toga šta će hrvatska vlada uspeti da dogovori u Vašingtonu.
Hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) i NIS sklopili su ugovor kojim je za period od početka 2024. do kraja 2026. rezervisan kapacitet za transport oko deset miliona tona sirove nafte. Kad su američke sankcije zbog ruskog vlasništva u NIS-u ugrozile taj posao, Plenkovićeva vlada pomogla je JANAF-u da od američkih vlasti dobije dozvolu za nastavak transporta. Poslednje produženje, objavljeno 31. oktobra, važi do 11. decembra. Pančevu je trebala nafta, a hrvatskoj kompaniji prihod od ugovora. I u Zagrebu i u Beogradu dobro su znali dokle seže priča o neprijatelju preko granice.
Govoreći o nastavku odnosa dveju država, Maja Sever ističe da se nada se posle izbora u Srbiji otvara prostor i za drugačije odnose sa Hrvatskom. Veruje da je ljudima u obe zemlje dosta toga da im vlast, svaki put kad nema odgovor na problem kod kuće, ponovo pokaže neprijatelja preko granice.
“Već smo decenijama taoci političara koji vrlo dobro znaju kako da probude strah, nacionalizam i netrpeljivost, a mnogo slabije pokazuju kako da obezbede pristojan život, slobodne medije i društvo u kojem mladi vide svoju budućnost”, kaže Sever.
Podseća da između Srbije i Hrvatske ostaju otvorena pitanja nestalih osoba, ratnih zločina i prava manjina. Nijedno od njih, naglašava, ne sme da se zaboravi niti relativizuje.
“Ali ona zaslužuju ozbiljnu politiku, odgovornost i poštovanje prema žrtvama, a ne političare koji ih povremeno izvlače iz fioka kako bi podigli sopstvenu popularnost”, kaže naša sagovornica. Građane obe zemlje, dodaje, muče korupcija, klijentelizam, politički pritisci, loši uslovi rada i odlazak mladih, dok institucije prečesto bolje služe vlasti nego građanima.
“Ako su studenti u Srbiji otvorili prostor za bolje odnose i bolje društvo, onda je to mnogo važnije od bilo koje zastave na izbornoj proslavi”, podvlači ona.
Vučić bio idealan za Plenkovića
Bursać smatra da je Plenkoviću Vučić odgovarao upravo kao partner za javne okršaje, naročito u situacijama poput parlamentarnih izbora u Hrvatskoj 2024, kad je HDZ imao ozbiljnu konkurenciju zdesna. Stranci koja je decenijama deo političke elite teško je da nastupa u ime naroda ugroženog od vlasti. Sa Vučićem je išlo lakše.
“Plenković je znao da će Vučić zagristi bukvalno svaki mamac”, kaže Bursać.
Često nije morao ni da ga baci. Kako objašnjava naš sagovornik, Vučić je sam posezao za Hrvatskom kad je trebalo raspiriti nacionalne strahove u Srbiji. Plenković je onda mogao da odgovori i pred svojim biračima pokaže da je upravo HDZ taj koji brani hrvatske interese.
Zato, prema Bursaćevoj oceni, odnos dveju stranaka treba meriti onim što je HDZ bio spreman da uradi tamo gde je mogao da utiče na položaj SNS-a. Da je Plenkovićevoj stranci zaista smetao način na koji je Vučić vladao Srbijom, imala je dovoljno razloga da unutar EPP-a zatraži isključenje naprednjaka, od korupcije i pritisaka na medije do nasilja nad građanima.
“Oni to nisu radili zato što je HDZ-u takav SNS i takva Srbija kojom je SNS vladao izuzetno odgovarala”, zaključuje Bursać.
