Iz dana u dan pojavljuju se nove informacije o ljudima koje je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškivala – od studenata, preko tužilaca i novinara, do rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Dok deluje da je na merama bilo pola Srbije, postavlja se pitanje da li će direktor BIA Vladimir Orlić odgovarati zajedno sa rukovodstvom, kao i da li bi najbolje rešenje bilo rasformiranje agencije.
Ubrzo nakon vanrednih parlamentarnih izbora pronađeni su uređaji za prisluškivanje na Pravnom fakultetu. Dan kasnije, Radar je objavio da su i tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) bili prisluškivani od strane BIA, da su prostorije tužilaštva bile ozvučene, kao i da je na merama bio i šef TOK-a Mladen Nenadić.
Javnost je juče saznala da su na merama bili i urednica Radara Vesna Mališić, kao i novinari Milan Radonjić i Sandra Petrušić, dok je danas Univerzitet u Beogradu saopštio da je i rektor Vladan Đokić bio na meti BIA.
BIA je tako praktično obuhvatila sve one koji su se na neki način istakli u protekle dve godine i samo obavljali svoj posao, što očigledno nije bilo u interesu bivše vladajuće stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
S obzirom na to da je došlo do smene vlasti, sagovornici Danasa očekuju da će se BIA pročistiti odmah nakon formiranja nove Vlade, kada bi, kako kažu, tužilaštvo trebalo da pokrene postupke.
Inspektor SBPOK-a u penziji Predrag Simonović nada se da će uskoro Vladimir Orlić i rukovodstvo BIA doći na red za odgovornost, ali ističe da to isključivo zavisi od tužilaštva.
„Izlazak u javnost dokumenata koji pokazuju da su urednici i novinari prisluškivani pod lažnom optužbom za špijunažu, pretpostavljam da bi se otkrili izvori, a da su mere obustavljene čim je prošao izborni proces, uz priznanje da nikakvih dokaza nema, predstavlja ozbiljan osnov za pokretanje istrage“, ukazuje Simonović.
Prema mišljenju našeg sagovornika, odgovornost je, pre svega, na vrhu BIA i postupajućim sudijama koji su olako odobravali ove mere. Dodaje da bi takođe trebalo utvrditi ko je sve u proteklih 14 godina zasnovao radni odnos u BIA i na čiji predlog.
„Neophodne su dubinske sistemske promene u tri ključne oblasti. Kada je reč o pravosuđu, sudije moraju prestati da služe kao formalni potpisnici zahteva tajnih službi. Potrebna je stroga revizija rada sudija Višeg suda koji odobravaju mere tajnog nadzora bez stvarne provere osnovanosti sumnje. Kada je reč o kontroli BIA, neophodni su otvaranje dosijea i sprovođenje vanredne kontrole nad radom agencije. Diskreciona prava direktora BIA, poput naređivanja fizičkog praćenja, moraju biti podvrgnuta rigoroznom nadzoru“, smatra Simonović.
Treća oblast, kako navodi, obuhvata zaštitu uzbunjivača i novinarskih izvora – zakonski okvir mora da garantuje punu zaštitu novinara i redakcijskih prostorija, kako se optužbe za „špijunažu“ ne bi zloupotrebljavale kao paravan za pritisak na kritičke medije i otkrivanje njihovih izvora.
„Verujem da će Orlić krivično odgovarati, kao što verujem da će BIA biti rasformirana. Znamo kako se završilo kada je Državna bezbednost pratila novinara Slavka Ćuruviju. Da li će do odgovornosti doći ne zavisi od vere, već od istrajnosti javnosti, medija i struke da ne dopuste da se ovaj slučaj zataška“, zaključuje Simonović.
Policajac u penziji Milan Dumanović očekuje da će Orlić i rukovodstvo BIA odgovarati odmah nakon formiranja nove Skupštine i Vlade, kada bi Vlada trebalo da odluči šta će se dalje raditi sa agencijom.
„S obzirom na to da se ovih dana dosta govori, između ostalog i sa strane Studentske liste, o ukidanju BIA, siguran sam da će to biti jedna od tema. Ne bi trebalo da odgovara samo Vladimir Orlić, koji je na tu funkciju postavljen kao politička ličnost, već pre svega čelnici svih uprava, njihovi zamenici, ali i sami izvršioci, šefovi odeljenja, odseka, detašmana i regionalnih centara, jer su svi oni saučesnici u onome što se radilo“, ocenjuje Dumanović.
Ističe da tu nema oprosta i da niko iz BIA ne može da se vadi na to da nije znao šta se dešava. Čak su i analitičari i drugi zaposleni koji se bave tim poslovima deo tog lanca.
„Čitava služba je kriminalizovana. Na primer, zamenik direktora Tomislav Radovanović trebalo bi prvo da objasni šta je kao načelnik Službe za specijalne istražne metode, još 2016. godine, radio na mestu ubistva Aleksandra Stankovića u Bačvanskoj ulici. Kakve veze načelnik te službe ima sa mestom ubistva, odnosno mestom događaja? Da li je to od njega tada tražila Dijana Hrkalović ili je samoinicijativno otišao tamo? U svakom slučaju, trebalo bi prvo da objasni zbog čega je bio na tom mestu“, navodi Dumanović.
On ocenjuje da treba krenuti od direktora i njegovog zamenika, koji bi trebalo da budu lišeni slobode, a zatim ispitati i sve ostale.
„Tu su i Bojan Divnić i prethodni načelnik uprave Parezanović. Svi oni treba da objasne šta su radili, i to pred tužiocima, a potom i u pritvoru, pa neka se između sebe dogovore šta im je činiti. Siguran sam da će se to desiti. Potrebno je samo da tužilac pokrene postupak, odnosno da zatraži od policije da prikupi dokaze. Policija tada može da uđe u BIA, uhapsi ta lica i procesuira ih u skladu sa zakonom. Da bi se to uradilo, potrebno je sačekati formiranje Skupštine i nove Vlade, kao i imenovanje novih tužilaca, jer ovi tužioci do sada, po kazni, nisu dorasli svom poslu“, zaključuje Dumanović.
