Zahvaljujući širokoj internet pokrivenosti Republika Srpska danas ima dobre tehničke preduslove za digitalni razvoj, ali nedostatak IT stručnjaka i sporo prilagođavanje novim tehnologijama i dalje usporavaju preduzeća na putu ka modernizaciji poslovanja.
Republički zavod za statistiku objavio je podatke koji pokazuju da je upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srpskoj na visokom nivou, odnosno da internet priključak ima 94,3 odsto domaćinstava, dok 90,1 odsto preduzeća koristi internet čija brzina zadovoljava njihove potrebe. Ipak, iza tih brojeva krije se nešto složenija slika, nedovoljno iskorišćene mogućnosti, manjak stručnjaka i spor proces prilagođavanja novim trendovima.
Predsjednik Područne privredne komore Doboj Radovan Pazurević kaže da tehnički preduslovi postoje, ali da društvo još nije dostiglo nivo na kojem bi u potpunosti moglo da iskoristi sve što savremene tehnologije nude.
– Još kao društvo nismo na tom nivou da razumijemo i koristimo sve što nam je dostupno. Veliki broj vlasnika firmi počeo je posao iz entuzijazma, bez prethodne edukacije ne samo u poslovnom već i u tehnološkom smislu. Naš intelektualni potencijal je, nažalost, skroman, što je jedan od razloga zašto mnoga preduzeća, iako tehnički opremljena, ne koriste dovoljno mogućnosti mobilnog i fleksibilnog poslovanja – rekao je Pazurević za “Glas”.
On dodaje da tehnologija napreduje znatno brže nego što ljudi mogu da je prate.
– Nedavno sam imao problem sa računarom i informatičar koji je trebalo da ga sredi mučio se danima iako je riječ o stručnjaku koji programira. Sistemi se konstantno ažuriraju i dodaju nove komponente koje je teško ispratiti. Tehnika ide daleko ispred mogućnosti ljudi da sve to apsorbuju – istakao je on.
Prema istraživanju Zavoda, samo 16,2 odsto preduzeća u Srpskoj zapošljava IKT stručnjake, a više od 65 odsto tvrdi da im je teško pronaći kvalifikovan kadar, što Pazurević navodi kao jedan od najvećih izazova domaće privrede.
– Nedostaje nam obrazovani kadar. Naši fakulteti ne proizvode dovoljan broj stručnjaka koliko je tržištu potrebno. Potencijal je ograničen, a proces će potrajati. Ne možemo očekivati da taj problem bude riješen preko noći – dodao je Pazurević.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Banjaluci Zoran Đurić kaže da podaci pokazuju jasnu podjelu između ozbiljnih kompanija i onih koje tek otkrivaju značaj digitalizacije.
– Velike firme, bez obzira na to čime se bavile, ulažu u IT kadar i napreduju, dok manje nemaju mogućnost da zadrže stručnjake. Inženjeri traže izazovne projekte i bolje uslove – objašnjava Đurić.
Kada je riječ o građanima, podaci pokazuju da gotovo sva domaćinstva, bez obzira na tip naselja, imaju internet priključak, dok internet koristi većina stanovništva, a znatno manji dio, svega 49 odsto njih redovno koristi računar.
Đurić kaže da je to posljedica razvoja mobilnih tehnologija.
– Danas su gotovo svi servisi prilagođeni telefonima. Bankarstvo, komunikacija i kupovina obavljaju se preko aplikacija. To je razlog što se sve manje koriste računari – kaže on.
Ipak, dodaje da digitalna pismenost u Srpskoj raste te da je prije 20 godina internet koristio zanemarljiv broj građana, a danas je on dio svakodnevice.
– Mladi su digitalno potpuno uključeni, a i stariji sve više prihvataju nove tehnologije. To je najbolji pokazatelj da digitalizacija uprkos preprekama napreduje – poručio je Đurić.
E-trgovina
Kada je riječ o e-trgovini, podaci pokazuju da 58,7 odsto preduzeća manje od četvrtine prometa ostvaruje onlajn. Radovan Pazurević smatra da je to odraz navika i mentaliteta kupaca.
– Ljudi kod nas su i dalje vezani za klasičnu kupovinu i direktan kontakt sa prodavcem. Možda će nas vremenom, zbog nedostatka radne snage, nužda natjerati da više koristimo onlajn prodaju, jer sve je manje radnika u gotovo svim zanimanjima – naglasio je on.
