Dragan Mićanović je glumac koji, kad nije na bini ili filmskom setu, ne ćuti, već aktivno učestvuje u svakodnevnim borbama za bolje sutra.
A kako i ne bi, prošle godine je na televiziji otelotvorio ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića u seriji „Sablja“. Za tu ulogu dobio je nagradu na nedavno završenim Adriatic Film Awards (AFA), koje organizuje Filmska i TV akademija Jadranske regije, prepoznajući i slaveći najznačajnija filmska i televizijska ostvarenja s prostora bivše Jugoslavije – i to u izuzetno jakoj konkurenciji.
„Hvala Vladi i Goranu na hrabrosti da se uhvate u koštac s ovom temom i što su imali poverenja u mene. Kao što znate, ova serija je u Kanu dobila nagradu za ceo glumački ansambl, a ja bih i ovu nagradu podelio s njima. Podelio bih je i s mladim ljudima u Srbiji – sa studentima. Pumpaj! Hvala AFA-i što nas je okupila, hvala na ovom jedru i želim vam dobar vetar i mirno more, vođeni ljubavlju prema filmu – da uvek budete na pravom kursu“, rekao je Mićanović prilikom dodele nagrade, još jednom jasno pokazavši da svojim radom i stavovima stoji uz studente.
Za ulogu Zorana Đinđića, Mićanović je već dobio sjajne kritike. U jednom intervjuu prisetio se svog jedinog, slučajnog susreta s pokojnim premijerom:
„Jedan od razloga mog povratka u Beograd posle 5. oktobra bio je Zoran Đinđić. U trenutku kada je postao premijer, poverovao sam u nešto bolje u ovoj zemlji. Lično ga nisam poznavao – jednom smo se mimoišli u Sava centru, na predstavi Hazarski rečnik u kojoj sam igrao, a on je bio u publici. Ali dobro ga pamtim, iako se nikada nismo sreli da razgovaramo. Tog 12. marta 2003. još mi svi koferi nisu bili raspakovani kada je objavljeno da je Zoran Đinđić ubijen. Od tada, mi tonemo, tonemo nezadrživo“, govorio je Mićanović.
Ko je Dragan Mićanović?
On je glumac koji je uspeo da spoji šarm britanske škole i beogradsku dušu. Rođen 1970. godine, školovan u klasi profesora Vladimira Jeftovića, Mićanović je danas jedan od onih retkih glumaca čije ime na plakatu odmah znači da vas čeka nešto posebno. Prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta, višestruko nagrađivan — tri Sterijine, „Zoran Radmilović“, „Miloš Žutić“, „Milivoje Živanović“, „Raša Plaović“… spisak priznanja čita se kao istorija domaće scene.
Ali Mićanovićev talenat nije stao na granici. Šekspir mu nije bio samo obavezna lektira – u legendarnom Glob teatru u Londonu igrao je njegove junake onako kako to ume samo neko ko istinski razume suštinu drame. Od devedesetih sarađuje s nekim od najvećih svetskih reditelja – Gajem Ričijem, Džoelom Šumaherom, Patrikom Hjuzeom – i rame uz rame igra s holivudskim ikonama poput Entonija Hopkinsa, Morgana Frimena, Semjuela L. Džeksona, Rajana Rejnoldsa, Salme Hajek i Antonija Banderasa.
Ume da bude i ozbiljan i duhovit, i klasik i moderan, i glumac koji vas nasmeje, ali i onaj zbog kog ne možete da progovorite. Van scene, njegova možda najvažnija uloga jeste ona – oca dve devojčice, Ive i Lene.
