Ekonomisti prognoziraju da bi, zbog rasta Euribora i globalnih dešavanja koja remete ustaljene tokove energenata u čitavom svijetu, moglo doći do porasta kamatnih u BIH.
Da li je još uvijek rano da se govori o tome i da li će Agencija za bankarstvo reagovati i spriječiti banke da podižu kreditne kamatne stope.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Predrag Mlinarević smatra da je rast kamatnih stopa u BiH moguć, ukoliko Evropska centralna banka poveća referentne kamatne stope.
To zavisi od inflacije za koju se procjenjuje da će, ukoliko se nastave sukobi na Bliskom istoku, ići i preko 5 odsto .
„Ako se desi smirivanje siruacije, ukoliko Evropska centralna banka ne posegne sad za povećanje referentne kamatne stope, moguće da prođe ovaj talas i do 1. jula bez povećanja kamatne stope, ali ako se situacija na Bliskom istoku ne smiri onda će to definitivno imati efekte na inflatorni udar i realno je za očekivati da će se kamatne stope povećati“, kaže Mlinarević
Ekonomista Admir Čavalić ipak smatra da je još uvijek rano govoriti o rastu kamatnih stopa.
„Za sada nema prostora za paniku, ali niej nerealno očekivati rast kamatnih stopa posmatrajuću sve ono što se dešava geopolitički i što utiče na ekonomske indikatore koji ona direktno forsiraju monetarne autoritete da djeluju na ovaj način. Dobra stvar je to što je većina građana fiksirala vlastitu kamatnu stopu kroz ugovore sa bankama“, ističe Čavalić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Muhamed Karamujić tvrdi da u BiH neće doći po povećanja kamatnih stopa, jer u bankarskom sistemu BiH ima preko 30 milijardi štednje građana.
Većinu tog novca banke koriste za davanje kredita.
„Ti novci banku ne koštaju ništa, većina tih novaca su neoročena sredstva gdje banke daju nula kamatnu stopu, čak naplaćuju za čuvanje novca.
Komercijalne banke će da pokušaju i to je njihovo pravo, ali zbog toga postoji država i zbog toga postoje regulatori koji imaju smijernicu.
Troškovi banaka se nisu povećali i neće se povećati. Druga stvar bi bila da naše banke idu na svjetska tržišta kapitala i tamo posuđuju novac, tamo je cijena novca povećana“, zaključuje Karamujić.
Ono sa čim se slažu svi ekonomisti u BIH je to da će do povećanja kreditnih kamata u Evropi doći sigurno i da će one biti izuzetno visoke.
Međutim, to ne brine Vlade Republike Srpske i Federacije BIH koje se uprkos svemu i sada zadužuju u stranim bankama po visokim kamatnim stopama.
A, zašto bi ih to i brinulo, kada će te kredite otplaćvati građani a ne oni.
