Ova godina, iako tek na polovini, pokazala je možda najjasnije koliko geopolitičke tenzije, fragmentacija trgovine i nagli rast potražnje za energijom mogu da utiču na države. I da je potrebno da menjaju prioritete. Energetska bezbednost, pristupačnost i otpornost sistema sve jasnije postaju osnovni principi. To zaključuje Svetski ekonomski forum u, pre desetak dana objavljenom, Indeksu energetske tranzicije, redovnom godišnjem izveštaju o stanju u ovoj oblasti.
Indeks ETI prati stanje energetskih sistema u 120 zemalja koristeći 44 pokazatelja. U njemu, Srbija je na veoma niskom mestu – tek 79. U poređenju sa državama koje nas okružuju, od nas je lošija samo jedna.
Kako se može videti u ETI, Srbija je ostvarila skor od 52,8 od mogućih 100.
Po tome smo čak i ispod svetskog proseka koji je – 57,3.
Ako je za utehu, bodovne razlike su male pa je sa kojim poenom više mogla da bude i na nešto boljoj poziciji. Ali, isto tako, da padne značajno niže.
Nizak nivo spremnosti za energetsku tranziciju
Metodologija deli posmatrana 44 pokazatelja u dve potkategorije – trenutni učinak sistema, kao i spremnost za tranziciju.
Kada bi države rangirali prema performansama sistema, Srbija pada za još nekoliko pozicija – tako da je 82. među 120 posmatranih država. U ovoj kategoriji naš skor je 60,9.
Na polju spremnosti za tranziciju, ostaje na 79. mestu kao i u ukupnom skoru. Bodovi su ovde osetno niži – 40,6.
Gde je svet, gde smo mi
Poređenja radi, na vrhu ovogodišnje liste, ponovo su nordijske države. Prva je Švedska sa ukupnim skorom 75,3. Sledi Finska sa 74,1 i Danska sa 72,6. Što ukazuje da ni oni nisu blizu idealnog skora, ali i koliko je Srbija realno daleko od njega.
Međutim, ono gde je još osetnija razlika u odnosu na najuspešnije jeste upravo kategorija spremnosti za energetsku tranziciju. Dok je naša zemlja tu ostvarila tek nešto više od 40 bodova, lideri na listi su osetno iznad 70 poena.
Ono što se takođe može uzeti kao pozitivno jeste da je Srbija među zemljama koje su u poslednjih 10 godina ipak ostvarile određeni napredak, iako mali. S druge strane, postoje države koje su stagnirale od izveštaja iz 2017, ali i nekoliko njih koje su i nazadovale po pitanju energetske tranzicije.
Region, samo Bosna lošija
U našem okruženju, samo je Bosna i Hercegovina lošija od Srbije. Ona se sa ukupnim skorom 51,2 našla tek na 91. mestu.
Najviše je u energetskoj tranziciji odmakla Rumunija koja je na visokom 18. mestu (skor 66,1). Sledi Mađarska na 25. poziciji (65,1).
Slovenija i Hrvatska su takođe visoko u rangiranju. Obe imaju isti učinak – 64,1 – i dele 28. i 29. mesto. Odmah iza njih je Bugarska sa ravno 64 boda što joj je donelo 30. mesto.
Kada selekciju suzimo na tzv. Zapadni Balkan, najuspešnija je – Albanija. Oni imaju skor 60,9 što im je donelo visoko 41. mesto.
Severna Makedonija je 60. sa 56,5 poena dok nam je najbliža Crna Gora na 71. mestu (54,7).
Kosova nema u rangiranju.
Metodologija
Radi boljeg razumevanja, može se videti da učinak sistema, ETI meri kroz oblasti bezbednosti, „kapitala“ i održivosti. Kada je reč o bezbednosti posmatraju se snabdevanje, otpornost i pouzdanost odnosno indikatori kao što su broj izvora odakle se uvozi energija, procenat uvoza energije, broj izvora proizvodnje energije odnosno koliko je ta proizvodnja diversifikovana, kao i recimo koliki su gubici u distribuciji.
Na polju kapitala, prati se, između ostalog, procenat populacije koji ima pristup električnoj energiji i energentima za kuvanje i grejanje. Takođe i kolike su cene električne energije (struja za domaćinstva, struja za privredu, cene gasa). Ocenjuju se i subvencije za energiju, uvoz goriva.
I na kraju, kada je reč o performansama sistema, prati se između ostalog kolika je potrošnja energije po glavi stanovnika, emisije CO2 po glavi, udeo potrošnje čiste energije u ukupnoj.
Na drugoj strani, kod ocenjivanja spremnosti jedne države za energetsku tranziciju prate se dve ključne oblasti. To su regulatorni okvir i investicije, kao i faktori koji omogućavaju tranziciju – infrastruktura, inovacije i ljudski kapital.
Srbija pomenuta jednom, kao negativni primer
Svetski ekonomski forum još nije objavio detaljno rangiranje po državama tako da se ne može videti detaljnije bodovanje Srbije po svim ovim indikatorima. Međutim, pojedine države kao pozitivni ili negativni primeri pomenuti su u osnovnom izveštaju. Srbija – samo jednom.
U delu gde se objašnjava pad rezultata u oblasti inovacija (-1,1%), objašnjeno je da to „odražava kontrast između poboljšanja šireg okruženja koje podstiče inovacije i slabljenja tržišne tražnje za tehnologijama čiste energije“.
Navodi se da širenje tehnologija povezanih sa zaštitom životne sredine – koje se meri udelom izuma iz određene zemlje u ukupnom broju međunarodnih prijava patenata za ekološke tehnologije – opalo je za 29,2% tokom poslednjih 10 godina, uz dodatni pad od 9,6% u 2026. godini.
„To je glavni razlog zbog kojeg je rezultat u oblasti inovacija tokom protekle decenije ostao gotovo nepromenjen. Ovakav trend prisutan je u velikom broju zemalja, uključujući Hrvatsku, Urugvaj, Vijetnam, Kostariku, Namibiju, Jordan i Srbiju. To ukazuje da je slabljenje tržišnih podsticaja za komercijalizaciju tehnologija čiste energije široko rasprostranjen problem“.
Tri signala ovogodišnjeg izveštaja
Kako se navodi u ovogodišnjem ETI, prisutna su tri ključna signala.
„Prvo, zastoj. Ukupan napredak je stagnirao, a spremnost za energetsku tranziciju opala je prvi put u više od jedne decenije. To ukazuje na slabljenje temelja potrebnih za budući napredak. Nadamo se da je reč o privremenom zastoju, a ne o početku dužeg perioda stagnacije“.
Drugo su rastući pritisci. „Energetsku tranziciju oblikuje niz međusobno povezanih izazova: geopolitička fragmentacija, nestabilnost u snabdevanju i cenama, ubrzani rast potražnje, kao i koncentracija kapitala na ograničen broj tržišta, dok ekonomije sa visokim potencijalom rasta i dalje ostaju nedovoljno finansirane“.
Treći ključni izazov je promena prioriteta. „Energetska bezbednost postaje jedan od ključnih faktora konkurentnosti. Zemlje koje otpornost integrišu u projektovanje svojih energetskih sistema nalaze se u boljoj poziciji da privuku investicije i održe tempo uvođenja novih kapaciteta i tehnologija, ali uz rizik od produbljivanja regionalnih razlika“.
Tranzicija se nastavlja, ali postaje sve neujednačenija
U svom zaključku, ETI ukazuje da potražnja za energijom ubrzano raste usled elektrifikacije, sve veće potrebe za hlađenjem, razvoja digitalne infrastrukture, data centara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i privrednog rasta. Od energetskih sistema danas se očekuje da isporučuju više energije, uz veću pouzdanost i manji uticaj na životnu sredinu, iako su već izloženi značajnim opterećenjima.
Ocenjeno je da energetska tranzicija ne ide unazad. Međutim, postaje sve fragmentisanija i neujednačenija.
„Svega 24% zemalja istovremeno je ostvarilo napredak u oblasti energetske bezbednosti, pristupačnosti i održivosti, dok su uslovi koji omogućavaju budući napredak – politika, finansiranje, inovacije i infrastruktura – prvi put u više od jedne decenije oslabili“.
Oni podsećaju da su globalne investicije u energetiku dostigle 3,3 biliona dolara u 2025. godini. Obnovljivi izvori energije i nuklearna energija proizveli su 42% ukupne električne energije. Kapaciteti iz obnovljivih izvora povećani za gotovo 800 gigavata (GW).
„Međutim, ovi uspesi odvijaju se paralelno sa sve većim ograničenjima. Zagušenje elektroenergetskih mreža, kašnjenja u izdavanju dozvola, koncentracija kapitala i hronično nedovoljna ulaganja u ekonomijama u razvoju i dalje usporavaju realizaciju projekata. Dodatni pritisak stvaraju novi izazovi: do kraja 2025. i početkom 2026. godine trgovinska ograničenja obuhvatila su robnu razmenu vrednu 2,6 biliona dolara na globalnom nivou, dok su izvozne kontrole obuhvatile više od polovine kritičnih minerala neophodnih za energetsku tranziciju. Istovremeno su oslabili finansiranje, regulatorni okvir i inovacioni kapaciteti, što ukazuje na šire pogoršanje spremnosti za nastavak tranzicije“, zaključuje izveštaj.
Opomena iz Ormuskog moreuza
Podseća se da je zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno razotkrilo sve slabosti globalnog sistema. Taj događaj izazvao je jedan od najvećih skokova cena energije od 2022.
„To je primoralo ekonomije u razvoju koje zavise od uvoza da donose još teže odluke između obezbeđivanja pristupa energiji, njene pristupačne cene i ulaganja u energetsku tranziciju. Ovaj šok ukazao je na širu promenu: energetska bezbednost više se ne odnosi samo na snabdevanje gorivom, već i na elektroenergetske mreže, kritične minerale, infrastrukturu, pouzdanost i otpornost sistema“, stoji u izveštaju.
Performanse sistema bolje od spremnosti za tranziciju
Ukupni rezultat indeksa povećan je za svega 0,03% u odnosu na godinu pre. „Napredak u performansama energetskih sistema (+0,43%), koje imaju veću težinu u ukupnom indeksu, neutralisan je prvim padom spremnosti za tranziciju u više od jedne decenije (-0,76%). To ukazuje na slabljenje uslova neophodnih za održavanje dugoročnog napretka“. Samo 56% zemalja u rangiranju je poboljšalo svoj skor.
Izveštaj zaključuje da su performanse energetskih sistema nastavile da se poboljšavaju. Sve više ih, kako se konstatuje, ograničava pad energetske bezbednosti. „Napredak u oblasti održivosti nastavljen je sporijim tempom, pri čemu je energetska efikasnost unapređena u 92 ekonomije. Bezbednost je bila jedina dimenzija performansi sistema koja je zabeležila pad (-0,9%), pre svega zbog slabije pouzdanosti i pogoršanih uslova snabdevanja“. Taj trend se video i pre poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku.
S druge strane, spremnost za energetsku tranziciju je, kako je pomenuto, u padu.
„Najveći pad zabeležen je u oblasti finansiranja i investicija (-1,8%). Problem nije u ukupnoj količini raspoloživog kapitala, već u uslovima koji određuju gde će on biti uložen i po kojoj ceni. Čak 75% investicija u čistu energiju i dalje odlazi u mali broj zemalja, dok se države za koje se očekuje da će generisati 80% budućeg rasta potražnje za električnom energijom suočavaju sa troškovima finansiranja koji su dva do tri puta viši“, navodi se u ETI, objašnjavajući da će tu tražnju pre svega generisati zemlje u razvoju. Mada i razvijene zemlje beleže sve veću potrošnju zbog data centara, električnih vozila i toplotnih pumpi.
Puno elektrana i druge infrastrukture čeka na priključenje
Podseća se i da je zabeležen pad po pitanju kvaliteta regulatornog okvira i političke posvećenosti ovom izazovu. Postavljene ambicije nadmašile su stvarne rezultate.
„Dodatno je povećan jaz između onoga što se gradi i onoga što energetski sistemi mogu da prihvate. Širom sveta više od 2.500 GW energetskih projekata čeka priključenje na elektroenergetsku mrežu. Rekordan tempo izgradnje sam po sebi ne može nadoknaditi istovremeno slabljenje politika, finansiranja, inovacija i infrastrukture“, ocenjuje izveštaj.
Ovde se ne misli samo na nove projekte u obnovljivim izvorima energije, već i na sisteme za skladištenje energije i velike nove potrošače poput data centara. ETI u delu u kojem govori da energetske mreže postaju usko grlo sistema, ukazuje da glavni izazov više nije samo izgradnja novih proizvodnih kapaciteta već kako ih uklopiti u ceo sistem.
Pojašnjavajući podatak da je su globalne investicije u energetiku premašile 3,3 biliona dolara u 2025, precizira se da je 2,3 biliona dolara bilo usmereno u čistu energiju.
„Međutim, oko 75% tih ulaganja koncentrisano je u malom broju tržišta. Ekonomije u razvoju, u kojima će se ostvariti najveći deo budućeg rasta potražnje za energijom, i dalje privlače samo mali deo potrebnog kapitala, dok su troškovi njihovog finansiranja dva do tri puta viši nego u razvijenim ekonomijama“, navodi izveštaj.
Usred energetskog haosa 2026: Kome je Trampov rat pomogao, a kome odmogao u biznisu s naftom i gasom
Država menja Zakon o obnovljivim izvorima energije pod parolom bržeg izdavanja dozvola
Čista energija raste, ali emisije ne opadaju
„Primena čiste energije nastavlja da se ubrzava, ali globalne emisije i dalje ne opadaju“, navodi ETI.
Podseća se da su obnovljivi izvori energije i nuklearna energija činili 42% ukupne svetske proizvodnje električne energije u 2025. godini, u odnosu na 40% godinu dana ranije.
„Uprkos tome, emisije ugljen-dioksida (CO₂) povezane sa energetikom ostale su gotovo nepromenjene na oko 38 gigatona. Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte blago su porasle na rekordnih 60,6 gigatona ekvivalenta CO₂. Rast potražnje za energijom i dalje velika zavisnost od fosilnih goriva poništavaju deo koristi ostvarenih širenjem čistih izvora energije. To nije privremeno kašnjenje, već odraz strukturnog problema. Globalni energetski sistem trenutno prolazi kroz proces dodavanja, a ne zamene energetskih kapaciteta: kapaciteti čiste energije ubrzano rastu, ali potražnja za fosilnim gorivima ostaje na rekordnim ili gotovo rekordnim nivoima“.
Tri prioriteta
S tim u vezi, ETI navodi i tri prioriteta za nastavak tranzicije. To su:
- Jačanje energetske bezbednosti, pristupačnosti i otpornosti kao temelja daljeg napretka, uključujući goriva, elektroenergetske mreže i lance snabdevanja.
- Ubrzavanje realizacije projekata pojednostavljivanjem postupaka izdavanja dozvola i smanjenjem jaza između izgradnje novih kapaciteta i njihove integracije u energetski sistem.
- Povećanje investicione atraktivnosti kroz stabilne javne politike, pouzdan regulatorni okvir i efikasnije mehanizme za podelu rizika, kako bi kapital bio usmeren tamo gde je najpotrebniji.
Među preporukama se konstatuje da će uspeh jednako zavisiti od jačanja uslova koliko i od daljeg razvoja tehnologije. Zato su posebno važni stabilni regulatorni okviri i snažnije institucije kako bi se privukao kapital i ubrzao razvoj infrastrukture.
„Sama realizacija projekata – uključujući pristup elektroenergetskim mrežama, izdavanje dozvola, funkcionisanje lanaca snabdevanja i očuvanje pristupačnih cena energije – postaje jednako važna kao i tehnologija i raspoloživost kapitala“.
ETI konstatuje da zemlje koje uspeju da usklade javne politike, investicije i kapacitete svojih energetskih sistema, uz istovremeno jačanje otpornosti i očuvanje pristupačnosti energije, biće u najboljoj poziciji da održe zamah energetske tranzicije.
„Mogućnost za jačanje temelja energetske tranzicije i dalje postoji, ali se taj prostor ubrzano sužava, a razlika između zemalja koje preduzimaju odlučne korake i onih koje to ne čine već je jasno vidljiva u podacima“, zaključuje izveštaj o Indeksu energetske tranzicije.
