Crna Gora je trenutno vodeći kandidat u trci za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, zvaničnici, diplomate i stručnjaci strahuju da bi Beograd mogao da učini sve što je u njegovoj moći da to spreči, čime bi Brisel bio doveden u nezgodnu poziciju između dve zemlje kandidata.
Dok se Crna Gora približava cilju, kandidatura Srbije za članstvo u EU praktično je u zastoju. Beograd još nije otvorio sve pregovaračke klastere, a osam država članica prošlog meseca blokiralo je poslednji pokušaj Srbije da napravi novi korak u pregovorima.
„Vidimo određene poteze [srpske] vlasti i opozicionih stranaka koji komplikuju unutrašnju situaciju u Crnoj Gori“, rekao je hrvatski evroposlanik Tonino Picula novinarima uoči julskog glasanja Evropskog parlamenta o godišnjem izveštaju o napretku zemalja kandidata.
Tri zvaničnika koji rade za Evropsku komisiju i vlade država članica potvrdila su da su upoznata sa pokušajima mešanja u unutrašnje poslove Crne Gore, što predstavlja specifičnu komplikaciju za EU.
Pokušaji stvaranja podela
„Srbija čini sve što može kako bi oblikovala Crnu Goru iznutra, utičući na to šta smo mi kao država“, rekla je za Euronews Jovana Marović, bivša potpredsednica Vlade Crne Gore.
„Ti napori će se nastaviti i nakon što Crna Gora uđe u EU, ali će ostvarivanje određenih ciljeva tada biti mnogo teže.“
Marović je ukazala na nekoliko inicijativa za koje smatra da ih Beograd podstiče kako bi poremetio proces pristupanja Crne Gore EU. Među njima je pokušaj da srpski, uz crnogorski, dobije status službenog jezika kroz promene Ustava.
Druga kontroverza odnosila se na nedavni pokušaj, koji je zaustavilo Ministarstvo kulture, da se podgorička Narodna biblioteka, nazvana po istaknutom antifašisti Radosavu Ljumoviću, preimenuje po Marku Miljanovu, vojskovođi i piscu koji je snažno povezan sa crnogorsko-srpskom istorijskom tradicijom.
Marović nije dovela u pitanje istorijski značaj Marka Miljanova, ali je ukazala na obrazac prema kojem se, kako tvrdi, antifašističko nasleđe potiskuje u korist identitetske politike.
„Srbija sistematski pokušava da stvori etničke podele“, rekla je Marović, ukazujući i na inicijative prosrpskih političkih snaga na lokalnom nivou da se „poništi“ crnogorsko priznanje Kosova.
Ipak, prema njenim rečima, takvi pokušaji do sada nisu uspeli da poremete pristupni proces.
Crnogorska politička elita ostala je jedinstvena, što je pokazalo i julsko glasanje kada su 74 od 77 poslanika podržala pokretanje procedure za ustavne reforme. Protiv je bila samo tvrda prosrpska stranka.
Taj konsenzus ponovo je potvrđen krajem avgusta, kada su ustavne promene usvojene dvotrećinskom većinom od 68 glasova.
Istorijske tenzije
Kao što je često slučaj na Zapadnom Balkanu, Crna Gora i Srbija dele dugu i komplikovanu istoriju.
Crna Gora je na Berlinskom kongresu 1878. godine priznata kao suverena država, potom je izgubila nezavisnost u korist Srbije, da bi je ponovo stekla 2006. godine.
Povodom obeležavanja 20 godina crnogorske nezavisnosti u maju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je događaj kao „glamuroznu proslavu otcepljenja od moje Srbije“ i rekao da bi njegov odlazak na proslavu predstavljao „pljuvanje u lice“ Srbima.
Sledećeg meseca Vučić je ipak prisustvovao samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tada je rekao da su ga srpske obaveštajne službe upozorile na visok bezbednosni rizik zbog mogućeg plana crnogorskih kriminalnih klanova da izvrše atentat na njega.
„Odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali su se poslednjih meseci. Srbija bi mogla da poželi da bude remetilački faktor u procesu pristupanja Crne Gore“, rekao je za Euronews Florijan Biber, koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi.
„Ulazak Crne Gore u EU otvara neprijatna pitanja za Srbiju“, dodao je Biber.
Prema poljskom Centru za istočne studije, Beograd bi mogao da pokuša da destabilizuje Crnu Goru kako bi poremetio njen put ka EU, jer bi članstvo Podgorice potkopalo vodeću regionalnu ulogu Srbije i oslabilo njen uticaj u Crnoj Gori.
Oko trećine stanovnika Crne Gore izjašnjava se kao Srbi, a Beograd je zadržao značajan uticaj na susednu državu preko političkih aktera koji su mu bliski, medija i Srpske pravoslavne crkve.
Ambasador Srbije pri EU Danijel Apostolović, međutim, odbacuje tvrdnje da Beograd želi da ometa Podgoricu.
„Srbija nema nikakav interes da se meša u proces pristupanja Crne Gore EU“, rekao je Apostolović za Euronews.
„Naš fokus je na sopstvenom reformskom procesu i ekonomskom rastu. Istovremeno, žalim zbog nedostatka strateške odluke pojedinih država članica EU kada je reč o Srbiji. Evropska komisija je pet puta preporučila otvaranje Klastera 3, a mi još nismo uspeli da ga otvorimo“, rekao je.
Problem za Brisel
Pogoršanje odnosa Srbije i Crne Gore predstavlja poseban izazov za Brisel. Podgorica je zemlja kandidat koja je trenutno najbliža ulasku u Uniju, dok se Srbija u širokim krugovima smatra najvažnijom državom Zapadnog Balkana.
Nedavni pokušaj Evropske komisije da ponovo pokrene pitanje napretka Srbije ka članstvu bio je podstaknut upravo pritiskom država članica koje smatraju da je Beograd suviše važan i uticajan u regionu da bi bio ostavljen po strani.
Slično tome, potreba za održavanjem geografske ravnoteže među kandidatima mogla bi da navede pojedine članice EU da povežu napredovanje Ukrajine sa napretkom Srbije u procesu proširenja.
Beograd smatra da pristupni proces nije zasnovan isključivo na zaslugama, već da ga u velikoj meri određuje geopolitika. Srbija, između ostalog, ukazuje na prisustvo nekih od najmoćnijih kriminalnih klanova regiona u Crnoj Gori kao dokaz da tamošnja vladavina prava još ne zadovoljava standarde EU.
Beograd takođe ističe da Crna Gora, uprkos tome što su Srbi prema popisu iz 2023. najveća etnička manjina, ne priznaje srpski kao službeni jezik, dok Srbija priznaje nekoliko manjinskih jezika na regionalnom i lokalnom nivou.
Podgorica, nasuprot tome, svoj napredak u reformama potrebnim za ulazak u EU pripisuje inkluzivnom pristupu kojim se sve etničke grupe uključuju u donošenje odluka. Euronews navodi da je po tome Crna Gora svojevrsni izuzetak na Zapadnom Balkanu.
Iako su neke prosrpske stranke učestvovale u reformskom procesu, druge su delovale kao „agenti strane države“, rekao je za Euronews diplomata koji je zbog osetljivosti teme želeo da ostane anoniman.
„Srbija može da ugrozi put ka članstvu u EU“, upozorio je diplomata.
„Crna Gora se razlikuje od svojih suseda zbog političke stabilnosti i svakodnevnog rada na usklađivanju svih interesa. Političke elite drugih država donosile su drugačije odluke.“
Etničke podele duboko su ukorenjene u društvima Zapadnog Balkana, a njihovo ponovno zaoštravanje moglo bi značajno da oteža sposobnost Crne Gore da sprovede neophodne reforme u poslednjoj fazi puta ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Zbog toga bi pitanje da li će sadašnje političko jedinstvo opstati pod budućim pritiscima moglo da bude presudno za put Podgorice ka EU.
Brisel će, u međuvremenu, pažljivo i sa nelagodom posmatrati razvoj događaja.
