Prema podacima Eurostata, statističke agencije Evropske unije, Bosna i Hercegovina je na samom začelju na zapadnom Balkanu što se tiče procenta stanovništva od 30 do 34 godine koje ima visoko obrazovanje.
Naime, u podacima Eurostata o osnovnim brojkama o zapadnom Balkanu i Turskoj, navodi se da po stepenu visokog obrazovanja BiH prema procentu stanovništva od 30 do 34 godine ima 23,2 odsto visokoobrazovanih mladih muškaraca, a 34 odsto žena, dok je u Evropskoj uniji taj udio 36 odsto za muškarce, a 46,1 odsto za žene.
Na primjer, Turska, koja prema ovim podacima ima 83,6 miliona stanovnika, prema procentu stanovništva ima 33,9 odsto visokoobrazovanih mladih muškaraca od 30 do 34 godine, a 32,2 odsto žena.
“Srbija ima 27,1 odsto visoko obrazovanih muškaraca, a 39,1 odsto žena. Albanija 26,7 odsto muškaraca po stepenu visokog obrazovanja, a 40 odsto žena”, stoji u podacima Eurostata.
Dalje se ističe da Sjeverna Makedonija ima 34,3 odsto visokoobrazovanih muškaraca prema procentu stanovništva, a 45,3 odsto žena.
“Crna Gora ima 35,1 odsto muškaraca po stepenu visokog obrazovanja, a 41,7 odsto žena”, naglašava se u podacima.
U podacima Eurostata piše da samoproglašeno Kosovo ima 28,1 odsto muškaraca koji su visoko obrazovani, a 30,3 odsto žena.
Ivan Šijaković, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, istakao je za “Nezavisne” da je ovo poražavajući podatak, posebno uzimajući u obzir to kakvo je stanje što se tiče broja visokoobrazovanih bilo u bivšoj Jugoslaviji.
“Danas imamo toliki broj fakulteta, kako javnih, tako i privatnih, i opet ne možemo da postignemo broj koji imaju susjedne zemlje koje su nekada jako zaostajale za nama. Ovo je neugodan signal za celo društvo i ovome mora da se posveti velika pažnja te da se razvije strategija obrazovanja mladih ljudi”, naglasio je Šijaković.
Prema njegovim riječima, drugi problem je taj što obrazovani ljudi odlaze iz Bosne i Hercegovine.
“Mislim da je jedini način da se napravi reforma obrazovanja. Potrebno je da se uvedu i nove struke i oblasti obrazovanja, informatika, digitalna tehnologija, te savremeni dio nauke i ostalo što se traži. Takođe, potrebno je i da se ide ka tome da država stipendira obrazovanje kako bi bilo što jeftinije, odnosno da bude potpuno besplatno. Ovo bi značajno pomoglo. Trebalo bi i povećati interesovanje za obrazovanje te da prilikom zapošljavanja obrazovani imaju značajnu prednost. Danas je nauka veoma napredovala, tako da se veoma brzo iz nauke prevodi u tehniku i tehnologiju”, zaključio je Šijaković.