Jelena Karleuša poslednjih godina ne krije podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, a uporedo sa njenim političkim zaokretom usledili su brojni poslovni angažmani sa državnim kompanijama i lokalnim samoupravama.
Jelena Karleuša godinama važi za jednu od najkontroverznijih ličnosti domaće estrade, ali poslednjih godina pažnju javnosti uglavnom privlači otvorenom podrškom aktuelnoj vlasti. Pevačica, koja je nekada oštro kritikovala Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, postala je jedna od najglasnijih javnih ličnosti koje brane poteze vladajućeg režima.
Zanimljivo je da je gotovo istovremeno, nakon više od decenije diskografske pauze objavila dva albuma, dobila marketinšku saradnju sa državnim Telekomom, a potom počela da nastupa na trgovima širom Srbije, za šta su iz lokalnih budžeta izdvajane desetine hiljada evra.
Prema podacima koji su do sada objavljeni, kao i tvrdnjama opozicionih političara i lokalnih medija, ukupna vrednost navedenih poslova i angažmana kreće se oko 1,1 milion evra, uz napomenu da nije potvrđeno da je čitav taj iznos predstavljao njenu ličnu zaradu.
Preokret je postao vidljiv 2021. godine, kada se tokom promocije vakcinacije protiv koronavirusa zbližila sa tadašnjim zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem. Njen odnos prema vlasti dodatno je došao do izražaja 2023. godine, tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, organizovanih nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje.
Tada je na društvenim mrežama branila predsednika Srbije i kritikovala demonstrante.
„Nisam za Vučića, ali ima plus kod mene što nije išao da se slika ispred škole i što nije politizovao i skupljao poene na onom što napravi mali zlikovac. Nisam za Vučića, ali kriviti njega ili Brnabićku ili vlast ili onog nesrećnog Ružića za delo psihopate?! Ne želim“, napisala je, između ostalog, Karleuša.
Usledilo je i njeno gostovanje u emisiji „Hit Tvit“, gde je kritikovala glumce koji su podržavali proteste.
„Sada razmišljam, Telekom, državna firma, finansira sve serije i filmove u ovoj zemlji, a glumci koje država finansira, kače na svoje društvene mreže, zbunjujući narod da država nije dobra. Rođaci, ko vam daje pare da vi lepo, mnogo se serija snima, nikada više glumci nisu bili bez snimanja. Ko je tu lud?“, govorila je pevačica.
Upravo Telekom Srbija ubrzo se našao u centru priče o finansiranju njenih novih muzičkih projekata.
Nakon 11 godina bez novog studijskog albuma, Jelena Karleuša je 2023. godine objavila čak dva albuma, „Alfa“ i „Omega“.
Njihovo objavljivanje pratila je saradnja sa Telekomom Srbija, odnosno brendom MTS, koji je bio predstavljen kao jedan od finansijera muzičkih projekata.
U spotovima za pesme „Benga“ i „Takita“ pojavljuje se promocija ove kompanije, a Karleuša je učestvovala i u njenim reklamnim kampanjama.
Koliko je tačno novca izdvojeno za njene albume, nije potpuno razjašnjeno.
Opozicioni poslanik Đorđe Stanković svojevremeno je u Narodnoj skupštini izneo tvrdnje o finansijskim aranžmanima između pevačice i državne kompanije.
„Jedna Jelena Karleuša dobiće milion i po evra od Telekoma. Dobiće 350.000 evra za svoj album, 150.000 za druge troškove i milion evra za emisiju koju će imati na Televiziji Prva“, rekao je tada Stanković.
U drugom tekstu koji se bavio ovom temom navedena je njegova tvrdnja da je za dva albuma dobila ukupno 450.000 evra.
Dakle, u javnosti su se pojavljivale različite cifre, ali je prema jednoj od iznetih tvrdnji za album i prateće troškove bilo predviđeno ukupno 500.000 evra.
Međutim, saradnja sa Telekomom nije bila jedini posao koji je Karleuša dobila tokom perioda otvorene podrške vlasti.
Tokom 2024. godine Karleuša je počela intenzivno da nastupa na gradskim trgovima širom Srbije, često uprkos protivljenju građana koji su smatrali da se novac iz lokalnih budžeta može potrošiti na važnije potrebe. Među gradovima u kojima je nastupala našli su se Subotica, Sombor, Kikinda, Šabac, Ruma, Požarevac, Kraljevo, Stara Pazova…
Za koncert u Subotici, održan 1. septembra 2024. godine povodom Dana grada, izdvojeno je 4,8 miliona dinara, odnosno nešto više od 40.000 evra.
Građani su pokrenuli peticiju protiv nastupa, navodeći da je novac mogao biti preusmeren na pomoć đacima, rehabilitaciju dece sa posebnim potrebama, personalne asistente i druge potrebe lokalne zajednice.
Slična situacija dogodila se u Somboru, gde je za koncert izdvojena ista suma, odnosno oko 41.000 evra.
Kako je preneo portal soinfo.org, javna nabavka sprovedena je kroz pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.
Ni građani Sombora nisu bili zadovoljni odlukom lokalne vlasti, pa su peticijom zahtevali da se novac preusmeri na školski pribor, udžbenike i stipendije talentovanim učenicima.
U Šapcu je nastup Karleuše koštao 30.000 evra, dok se za koncert u Kikindi, organizovan povodom tradicionalne manifestacije „Dani ludaje“, u javnosti pominjala cifra od 50.000 evra, koja nije zvanično potvrđena.
Protiv njenog dolaska u Kikindu organizovana je i peticija.
„Ovom peticijom Kikinđani poručuju lokalnoj kabadahijskoj upravi da ne žele Jelenu Karleušu, predstavnicu šunda, kiča i neukusa u zamenu za sve kulturne institucije koje su uništili u poslednjih par godina“, rekao je tada za Danas Igor Grandić, organizator peticije.
Za koncert u Rumi nije objavljen tačan iznos, ali se na osnovu honorara u drugim gradovima procenjivalo da je mogao da iznosi oko 40.000 evra.
Lokalni mediji u Požarevcu navodili su da je Karleuša za nastup povodom Ivandanjskog vašara dobila više od 50.000 evra. Koncert je, prema njihovim navodima, kasnio sat vremena, a trajao oko sat i po.
Posebnu pažnju izazvao je koncert u Kraljevu, održan neposredno nakon tragedije u kojoj je život izgubilo pet osoba, među kojima troje dece.
Vladimir Marović iz Lokalnog fronta govorio je o iznosu od 4,2 miliona dinara izdvojenom iz gradskog budžeta.
„Služeći se manirom ministra Momirovića, možemo reći da taj iznos od četiri miliona i 200.000 dinara iz gradskog budžeta se pretvara u nekih 380.000 komada jaja ili 190.000 nutritivno bogatih obroka“, rekao je Marović.
Za ovaj koncert procenjivalo se da bi honorar mogao da iznosi između 40.000 i 50.000 evra, ali tačan iznos nije potvrđen.
Za razliku od Kraljeva, iznos za nastup u Staroj Pazovi naknadno je postao poznat.
Karleuša je za koncert na Trgu dr Zorana Đinđića dobila 12.000 evra, prema dokumentaciji u koju je redakcija Nova.rs imala uvid.
Zanimljivo je da je upravo uoči tog nastupa pevačica tvrdila da od svojih koncerata gotovo ništa ne zarađuje.
„Moja produkcija je jako skupa, ja ne idem na varijantu na koju se moje kolege uglavnom odlučuju, da to bude jako, jako jednostavno sa što manje ulaganja da bi došlo do nekakve zarade. Ja ovaj posao izgleda stvarno radim iz ljubavi jer nema zarade, samo želim da se dese koncerti koji se nikada pre nisu desili u tim gradovima i da zauvek ostanu upamćeni“, izjavila je Karleuša.
Kontroverze oko nastupa Jelene Karleuše nastavile su se i tokom 2025. godine.
Jedan od najviše kritikovanih koncerata bio je onaj zakazan za 7. jun u Odžacima.
Grupa građana „Odžaci se ne boje“ pozvala je stanovnike da bojkotuju nastup, navodeći da je lokalna vlast za manifestaciju izdvojila čak 140.000 evra.
„Lokalna vlast je za ovu manifestaciju izdvojila 140.000 evra iz našeg džepa. Dosta je bahatosti, dosta je ćutanja“, naveli su organizatori protesta i dodali:
„Pomozite nam da im poručimo jasno i glasno: TO SU NAŠE PARE… I TIČE NAS SE!“
Ipak, iz dostupnih informacija nije moguće zaključiti da je svih 140.000 evra pripalo Karleuši, budući da se navedena cifra odnosi na ukupna sredstva izdvojena za manifestaciju.
Na spisku angažmana našao se i koncert na Kopaoniku, koji je finansirala Opština Raška.
Prema objavljenim informacijama, nastup Karleuše sa plesnom grupom plaćen je 20.000 evra, dok je ukupna vrednost organizacije iznosila 2,9 miliona dinara sa PDV-om.
Koncert je bio zamišljen kao veliki scenski spektakl koji će unaprediti turističku ponudu Kopaonika.
Međutim, prema snimcima i navodima lokalnih aktivista, okupio se veoma mali broj posetilaca.
„Opština ima novac da to plati, jer ne ulaže u one sisteme koji su za nju neophodni. Platiti 20.000 evra za jedva stotinak ljudi, od kojih je tridesetak zaposlenih u opštinskoj upravi, jeste sinonim za ludilo“, izjavio je za N1 aktivista Filip Ljubičić.
