Na dan kada su studenti i građani obeležavali Sretenje u Kragujevcu i Orašcu, a u susret protestu koji je održan 15. marta prošle godine u Beogradu, istoričar Milan St. Protić upitao je da li je moguće ponoviti tako veliki broj ljudi na ulicama Beograda kao vid ultimativnog pritiska na vlast da ispuni bazične zahteve studenata. Prema mišljenju sagovornika Nove, okolnosti su danas znatno drugačije nego pre godinu dana, a takvu masovnost na ulicama glavnog grada možemo očekitvati samo u jednom slučaju.
Srbija je Sretenje dočekala na velikom skupu u Kragujevcu na koji su pozvali studenti, koji se potom nastavio , simbolično, u Orašcu – mestu gde je podignut Prvi srpski ustanak.
Dan ranije okupili su se građani Valjeva, takođe na velikom skupu. Protest je održan povodom šest meseci od policijske brutalnosti u tom gradu.
Građani su negodovanjem i duvanjem u pištaljke ispratili delove filma u kojima se prikazuju Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i načelnik bolnice u Valjevu.
Osim toga, studenti iz Gornjeg Milanovca i sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku podržali su protest poljoprivrednika i proizvođača mleka, koji je nedavno održan u čačanskom selu Mrčajevci. Građani su se tada, na poziv studenata, pridružili blokadi Ibarske magistrale.
Ovih dana najavljeni su i protesti u Bajinoj Bašti, Mrčajevcima, Bogatiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Loznici.
Bliži se 15. mart
Okupljanja građana događaju se uoči prve godišnjice velikog protesta u Beogradu, koji su studenti organizovali 15. marta 2025. na Slaviji.
Na dan sretnjeskog protesta održanog u nedelju u Kragujevcu i Orašcu, istoričar Milan St. Protić upitao je može li ponoviti masovnost martovskog skupa prošle godine.
„Da li je 15. mart 2026. suviše rano da se pokuša još jednom s tako ogromnim brojem ljudi na ulicama Beograda, koji bi onda izvršili pritisak sa zahtevom da predsednik Srbije podnese ostavku zbog odgovornosti i za nadstrešnicu, i za pogibiju ljudi, i za ovu katastrofalnu situaciju, pogibeljnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, gde ljudi u bolnicama umiru. To je na onima koji su pozvani da o tome odlučuju. Možda bi 28. jun bio pravi datum, ali siguran sam da je to neophodan uslov za eventualno raspisivanje izbora i eventualnu pobedu na tim izborima. Jedan veliki skup u Beogradu gde se ljudi ne bi razilazili dok predsednik Srbije ne podnese ostavku, gde bi sve bilo blokirano”, rekao je Protić na N1.
Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za Novu da su okolnosti danas i pre godinu dana potpuno drugačije, te da je potpuno pogrešno to porediti i očekivati. Međutim, ne isključuje masovni skup nalik 15. martu u slučaju da posle izbora čiji datum ne znamo, dođe do prekrajanja volje građana.
“Poruka koju studenti žele da pokažu ovog 15. marta ne može da bude ista kao prošle godine, jer se toliko stvari izdešavalo…Ono što je studentski pokret uradio za ovih godinu dana jeste da su pokazali da su prisutni u svakom selu i da pokušavaju da prenesu prave informacije i istinu od kuće do kuće, pošto je ovaj režim blokirao sve medije”, kaže Avžner.
Kaže i da treba apsolutno očekivati masovan skup u slučaju prekrajanja izborne volje građana.
“Prvo šta treba ljudima da bude jasno je da bi izborna volja bila slobodna, vi morate da imate slobodan pristup informacijama da biste mogli da napravite izbor. Ukoliko je u medijima predočena samo jedna slika”, ništa od demokratskog procesa”, navodi sagovornik Nove.
Da se može ponoviti 15. mart, skepitačan je socijalni psiholog Dragan Popadić koji kaže za Novu da bi ljudi to videli kao reprizu skupa, što ne bi imalo isti značaj i simboliku.
“Prvi skup je bio pokretnut očekivanjima mnogih ljudi da je promena relativno blizu i da će institucije biti relativno oslobođene, a vlast priznati poraz, bar u nekim oblastima”, kaže Popadić.
Sagovornik Nove smatra da je važno obeležiti godišnju prvog skupa, kako bi se poslala poruka kontinuiteta borbe.
“Ali, ne verujem da tada treba širiti ideju da tada mora da se desi neki preokret i da se ljudi u skupe u istom broju”, navodi Popadić.
Podsetimo, protest 15. marta bio prema mnogim oceanama najveći skup u novijoj istoriji Srbije, veći i od onog 5. oktobra. Arhiv javnih skupova, organizacija koja se bavi brojanjem učesnika na javnim okupljanjima, procenila je tada da je ovom skupu prisustvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, uz mogućnost da je taj broj bio i veći.
Skup će ostati upamćen po tome što je naglo prekinuta šesnaestominutna tišina za novosadske žrtve u padu nadstrešnice. Vlast je optuživana da je koristila zvučno oružje protiv građana, a do danas nismo dobili epilog tog slučaja.
