Srpsko-mađarska kompanija Ominimo zaključila je investicionu rundu Serije B uz procenu vrednosti od 1,6 milijardi dolara, čime je stekla status „jednoroga“ – privatne tehnološke kompanije vrednije od milijardu dolara i to nepune dve godine nakon osnivanja. Tako je Ominimo postao prvi srpski jednorog, budući da je kompaniju osnovao Dušan Komar zajedno sa dva suosnivača. Firma, međutim, ne posluje na tržištu Srbije, iako se razvojni centri nalaze u Novom Sadu i Beogradu.
Ominimo je počeo da posluje 2024. godine, a danas se približava brojci od milion klijenata na četiri evropska tržišta – u Mađarskoj, Poljskoj, Holandiji i Švedskoj.
Kompanija je registrovana u Mađarskoj, a ogranak u Srbiji je u vlasništvu firme iz Budimpešte. Holding firma je registrovana na Kipru. Sadašnja procena vrednosti kompanije od 1,6 milijardi dolara znači da je vrednost Ominima za nešto više od godinu porasla približno sedam puta.
Kompanija je 2025. godine zatvorila svoju seriju A sa vrednošću od 200 miliona evra, samo 12 meseci nakon početka rada, a Zurich Insurance se pridružio kompaniji kao strateški distributivni partner i manjinski akcionar.
Iznos investicije zvanično nije bio objavljen, ali je TechCrunch tada naveo da je Zurich uložio približno deset miliona evra za oko pet odsto vlasništva.
Partnerstvo je omogućilo da se proizvodi Ominima na evropskim tržištima nude u saradnji sa osiguravajućom kućom DA Direkt, koja je u potpunom vlasništvu Zurich grupe.
Ominimo je 2024. osnovao Dušan Komar sa Denisom Wajnbenderom i Laslom Horvatom. Dvojica o trojice osnivača prethodno su radila u konsultantskoj kući McKinsey.
Ko je Dušan Komar
Pre pokretanja kompanije Komar je radio kao analitičar u Narodnoj banci Srbije, a potom je proveo 12 godina u konsultantskoj kući McKinsey, gde je stigao do pozicije partnera, prema pisanju crnogorskih medija.
U Mekinsiju je savetovao velike evropske osiguravajuće kompanije o primeni veštačke inteligencije, digitalizaciji i pokretanju novih digitalnih poslovnih modela. Postdiplomske studije završio je na Londonskoj školi ekonomije, kao stipendista britanske vlade u okviru Čivning programa.
Komar je svoje konsultantsko iskustvo opisao jednostavnom razlikom između savetnika i preduzetnika: konsultant daje preporuke, dok preduzetnik donosi odluke, preuzima odgovornost za zaposlene i odgovara za finansijski rezultat.
Jedna od osnovnih ideja prilikom pokretanja Ominima bila je da kompanija globalnog značaja može biti izgrađena i izvan Silicijumske doline. Zbog toga su ključni timovi za razvoj tehnologije, veštačku inteligenciju i analizu podataka formirani u Beogradu i Novom Sadu.
Komar je inače još prošle godine držao predavanja na temu jednoroga i prenosio njihova iskustva kako doći do ovog prestižne pozicije u svetu biznisa, jer su već tada očekivali da će kompanija dostići vrednost od milijardu dolara. U intervjuu iz 2025. godine, Komar je između ostalog rekao i da „iako je velika većina naših softverskih inženjera i data scientista iz Srbije, nemamo planove da ulazimo na srpsko tržište“.
U intervjuu nedeljniku Radar je i dao objašnjenje za ovakvu odluku.
„Naš ogranak u Srbiji registrovan je kao razvojni centar u kome zapošljavamo softverske inženjere i data scientiste iz Srbije koji pružaju usluge ostatku Ominimo grupe. U Srbiji ne nudimo osiguranje, niti ostvarujemo prihode. Naše prvo tržište bila je Mađarska, ali ni to nije sedište kompanije. Holding struktura Ominima nalazi se na Kipru. Primarno se fokusiramo na tržište EU gde, zahvaljujući usklađenom zakonodavstvu u oblasti osiguranja, licenca dobijena u jednoj zemlji članici može lako da se koristi i u drugim članicama kroz tzv. passporting režim. Srbija, nažalost, još nije deo EU, a tržište osiguranja ovde i dalje nije u potpunosti liberalizovano. Iz tog razloga trenutno ne nudimo proizvode u Srbiji i ne planiramo dok se to ne promeni“, rekao je Komar.
On je u intervjuu potencirao i da je rast sprske ekonomije zasnovan na stranim investicijama došao do kraja, a da treba više ulagati u obrazovanje. On je rekao i da rast može da se nastavi samo ako ga povuče domaći privatni sektor, ali i za to moraju da se stvore bolji uslovi. Pre svega, kako je naglasio, vladavina prava, smanjenje birokratije, poresko rasterećenje i fleksibilniji Zakon o deviznom poslovanju.
U ovom razgovoru iz prošle godine, objasnio je i koje su to prepreke da bi ovakva vrsta kompanije delovala na tržištu Srbije.
„Srbija, nažalost, još nije deo EU, što automatski podiže barijeru za naš ulazak. Osim toga, tržište obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti u Srbiji regulisano je tako da osiguravajućim kućama ne dozvoljava da slobodno formiraju cene. S obzirom na to da je sofisticirani pristup optimizaciji cena naša ključna kompetitivna prednost, u takvom okruženju taj element potpuno gubi značaj. A kada cena više nije diferencijator, glavni faktor uspeha postaje distribucija. I tu se Srbija razlikuje od EU, jer tamo većina vozača upoređuje cene polisa onlajn ili preko brokera, a u Srbiji, gde su cene iste, vozači često i ne znaju čiju polisu kupuju. Na tehničkom pregledu neko vam jednostavno proda polisu u sklopu registracije vozila i to je to. O nekim drugim netržišnim praksama ne bih ni govorio“, rekao je Komar za Radar.
