Prošlo je 12 dana od finala izbora za pjesmu kojom će se Srbija predstavljati na Eurosongu. Iako nije bila favorit, Ana Đurić – Konstrakta pobijedila je sa pjesmom “In corpore sano”.
Od tada, Konstrakta ne napušta naslovnice svih medija, prenose se njene izjave, otkrivaju detalji iz njenog života, dok je pjesma u njenoj izvedbi najslušanija pjesma u regionu, a slušaju je i širom svijeta. Brojne javne ličnosti citiraju stihove pjesme, a verzije, parodije i različiti konteksti pjesme najpopularniji je sadržaj i na društvenoj mreži TikTok. Iako je na muzičkoj sceni blizu dvije decenije, Konstrakta nije bila popularna umjetnica među širokom publikom. Kako je preko noći postala regionalna zvijezda, kako se nosi sa popularnošću, smetaju li joj rasprave o pjesmi koju mnogi ne razumiju, Konstrakta je govorila u intervjuu za BUKU.
BUKA: Čini se da pjesma kojom ste pobijedili na takmičenju za pjesmu Evrovizije pomjera granice. TikTok je pun obožavalaca pjesme širom Evrope. Kakav je osjećaj probuditi se ujutru i vidjeti da ste Vi, Vaša pjesma, na svim društvenim mrežama, na svakom trendingu u regionu, da se pominjete i u informativni emisijama, da o Vama govori i patrijarh?
Zbunjujuće, još uvek, i treba još malo vremena da protekne da vidimo šta se u stvari desilo. Sve se nekako desilo preko noć, kao neki mali prevrat. Iako mi ne prija ova količina medijske pažnje koja je usmerena ka meni, drago mi je da se o pesmi toliko priča. To govori da je ono što smo mi razumeli kao važnost tema kojima se bavimo došlo do velikog broja ljudi i da se o tome priča.
BUKA: Pomislite li nekada da sanjate? Da je sve ovo san.
Pomislim, ali trenutno nemam baš vremena za san, snove i sanjarenje. Realnost je takva i treba je prihvatiti, ali i raditi na tome da u fokusu budu teme koje su bitne, a ne ja kao izvođač.
BUKA: Jeste li spremni za Torino i čime ćete nas oduševiti? Nije lako ispuniti očekivanja publike nakon što je Vaš nastup u finalu sve oduševio i možda kao nikad ranije potisnuo sve ostale izvođače.
Ja možda i ne podržavam princip iznenađenja radi nadražaja samog, radi održavanja pažnje. Stvar koju smo napravili provereno radi i nismo opterećeni time da moramo da je menjamo. Pripreme su u toku. Krenule su već dan nakon finala. Mislim da publika zna šta može da očekuje od mene i tima koji je radio na pesmi i nastupu. Na nama je da to ne menjamo previše, a opet unapredimo dovoljno da i strana publika može da razume ono o čemu govorimo i što je za nas bitno da prenesemo kao poruku i kao pitanja za svakog od nas.
BUKA: Nekako smo navikli i rado prihvatamo jednostavnu umjetnost. Vaša pjesma je višeslojna, višeznačna i, bar za mene, poput otvorenog kraja na filmu. Ipak, mnogi je komentarišu, čak i oni koji možda nisu u stanju da je shvate. Smetaju li Vam te rasprave, pa ponekad i pokušaji obezvrijeđivanja Vaše pjesme?
Ne smeta mi. Niti razmišljam tako. Cilj ove pesme i jeste da se pitamo, razgovaramo, polemišemo, nalazimo različite interpretacije i donosimo zaključke ili, kao što sam već i rekla, otvaramo nova pitanja. Zadovoljna sam čak i kad ona radi na nesvesnom nivou, pa samo vrtimo ruke kao na refrenu.
BUKA: Je li autonomni nervi sistem u današnjem društvu jedini nezavisni dio ljudskog socijalnog bića?
Prepušteni smo sami sebi u ovom društvu, pa eto bar je autonomni sistem nešto o čemu ne moram da brinem. On postoji. I hvala mu na tome.
BUKA: Prije 10 godina ste objavili i pjesmu „Nisam znala da sam ovo htela“, pa neka i pitanje bude vezano za ovaj naslov. Jeste li ovo htjeli? Jeste li htjeli biti predstavnica Srbije na Eurosnogu?
Sada je već ta moja izjava “pobedu očekivala nisam” postala nešto što najbolje opisuje moje razmišljanje na tu temu. Nisam mogla ovo da zamislim, ali eto, desilo se. I sada ćemo imati priliku da ovu pesmu predstavimo desetinama miliona ljudi. Zvuči zastrašujuće, ali trudimo se da uživamo u ovom kreativnom procesu koji ćemo finalizovati u Torinu.
BUKA: Jedan od najčešćih stihova koji se citiraju su: „Bože zdravlja“, „Nemam knjižicu“… i ako to posmatramo s aspekta zdravlja možemo li to gledati kao na Vašu kritiku socijalno nepravednoj državi?
Ovo je univerzalna poruka. Nemam samo ja taj problem, sa tim se svakoga dana bore milioni ljudi širom sveta. I mislim da je bitno da o tome pričamo.
BUKA: Marina Abramović kaže da umetnica mora biti lijepa, Vi da mora biti zdrava. Šta sve mora umetnica u Srbiji, i šta sve mora umetnica što ne mora umetnik?
Mislim da mora i umetnik, ali da je umetnici još teže, baš zato što je žena. Strah od neizvesnog rađa nove strahove i stvara osećaj konstantne borbe i brige šta će biti sutra ako ne uradimo sve ono što je u našoj moći da se od problema zaštitimo. Dakle opet, prepušteni sami sebi, da sami o sebi brinemo. Naravno, to nije dovoljno, ali je jedino što mi kao pojedinci možemo da uradimo.
BUKA: Jeste li u pjesmi i pokretima na sceni dok perete ruke mislili na pandemiju, pranje ruku Evrope od izbjegličke krize, rata, univerzalno odbacivanje odgovornosti?
Pandemija mi nije bila tema u tom smislu. Pandemija je samo naglasila atmosferu u kojoj živimo već neko vreme i zacrtala fokus na telu, ugroženom telu. Naravno, ostavila sam prostor da ljudi to “čitaju” onako kako je njima najbliže. Jer ne postoji jedan odgovor na to pitanje, simbolika je višeslojna.
BUKA: Često se govori o tome da se muzika danas gleda, a ne sluša. Vas se i igleda i sluša. Ali vjerujete li da tekst ponovo može uzeti primat u odnosu na sliku? Ne mislim samo na muziku, već i filmsku umjetnost, novinarstvo i sl?
Za tekst je potrebna posebna vrsta pažnje i koncentracije, koja je danas sve raspršenija. Ne kažem da je to loše, konstatujem. Radije podležemo nadražajima, lakše je, ne iziskuje napor.
Muzika će se uvek prvenstveno slušati, ali naravno da vizualni momenat dodatno govori, bitan je. Moj pristup je da kroz pitki zvuk plasiram tekst.
BUKA: Vaša pobjeda izazvala je i negodovanje nekih izvođača, govore o namještanju, najavljuju se tužbe. Urednica RTS-a je gostujući u jednoj TV emisiji kazala da sprema privatnu tužbu, ali da će tužbu podnijeti i RTS. Ometaju li Vas ovakvi verbalni napadi i optužbe u pripremama?
Držim fokus na pripremama.
BUKA
