Srpski lekari masovno dobijaju ponude za posao u Crnoj Gori gde su trostruko veće plate nego u Srbiji. I dok predsednik Aleksandar Vučić obećava povećanje mesečnih primanja specijalistima sa 1.000 na 1.259 evra, u susednoj Crnoj Gori su između 2.000 i 3.000 evra, baš kao i u Sloveniji ili u Hrvatskoj gde su oko 2.500, Bosni i Hercegovini 2.000, dok Rumunija i dalje drži rekord u ovom delu Evrope, sa lekarskim platama od 4.000 evra.
Lekari specijalisti u Srbiji, osim loših uslova rada i deficitarnih kadrova, već godinama imaju najniže plate u odnosu na njihove kolege u regionu.
Poznato je da Srbija, iz više razloga, ali pre svega niskih primanja, ostaje bez zdravstvenih radnika, koji odlaze u inostranstvo. Nemačka je do sada bila jedna od najčešćih destinacija u Evropi, a Slovenija u okruženju. Međutim, zbog povećanja plata, ali i velike potrebe za medicinskim osobljem, Crna Gora uveliko u ovoj trci preuzima vođstvo.
Sve više ponuda za posao u Crnoj Gori
“Zašto da idu u Nemačku, kad mogu u Crnu Goru. Bliže je, a plate su odlične, tri puta veće nego kod nas. Bez doprinosa za zdravstvo, koje je Crna Gora ukinula pre nekoliko godina, njihova država je shvatila da mora da izdvaja iz budžeta dovoljno za svoje lekare, sa kojima inače njihove ustanove kubure. Kadrovi su im neophodni, jer ih nemaju ni blizu dovoljno, iako su mala zemlja. Povećanje plata je upravo način da zadrže kadrove koji još nisu otišli, a da privuku one iz okruženja, zbog čega i naši zdravstveni radnici dobijaju sve više ponuda da idu da rade u Crnu Goru”, objašnjava za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici Vršac, koja je i članica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Ipak, pacijenti iz zemalja regiona i dalje se u velikom procentu leče u Srbiji.
“Poznati smo po stručnosti, pa kod nas i dalje dolaze pacijenti iz Bosne, Crne Gore, Makedonije. Naši lekari ih sve zbrinjavaju, iako su mizerno plaćeni, ostaju ovde i rade svoj posao, ali pitanje je do kad će tako izdržati. Mnogi na poziv odlaze u ove komšijske zemlje gde operišu ili se bave dijagnostikom za honorar. Slovenija, Rumunija, Crna Gora brinu o zdravlju svojih građana, jer kad su lekari zadovoljni, onda je lečenje na višem nivou i zdravstveni sistem daleko bolje funkcionište”, kaže doktorka.
Iz srpskog Fonda za zdravstvo novac se preliva na sve strane, ističe ona.
“Građani uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje, a ne znaju gde završavaju te pare. Niko ne može da uđe u trag novcu, za koji znamo da se iz Fonda prelivao za gradnju puteva, davanje nekim sportskim klubovima i tome slično. Takođe, iz Fonda se odvaja i za lekove, terapije, plate, ali to je samo delić sredstava”, naglašava dr Vešović.
Rumunski i crnogorski “scenario” spas i za srpsko zdravstvo
Dr Gorica Đokić, specijalistkinja neurologije i predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi za Nova.rs da je tužno što su plate srpskih lekara među najmanjima u regionu, ali ističe da i dalje imamo odličan kadar.
“Zdravstvene ustanove u Crnoj Gori užasno stoje sa kadrovima, a vlastima je jasno da ne mogu svi građani da plaćaju privatno lečenje. Država se, povećanjem plata, pobrinula da stimuliše lekare da ne odlaze, a na ovaj način će privući još medicinara iz okruženja. To je uradila i Rumunija pre nekoliko godina i spasili su zdravstveni sistem. Srbiju čeka totalni kolaps, koji će se desiti ako se ne ugledamo na ove primere iz komšiluka i ako ubrzo ne shvatimo da je zdravstvo najvažnija karika u društvu”, kaže dr Đokić.
Naime, osnovne studije na Medicinskom fakultetu traju šest godina, posle čega slede dve godine staža/prakse, a potom još četiri do šest godina specijalizacije. Nakon dugih i napornih 10 do 15 godina školovanja, lekar u Srbiji dobija titulu specijaliste, koji život posvećuje spašavanju života, a njegova plata sada jedva da prelazi 1.000 evra, dok u susednoj Rumuniji medicinska sestra, sa četvorogodišnjom srednjom stručnom spremom, ima za 700 evra veća primanja.
