Republika Srpska je u dva navrata izlazila na međunarodno tržište hartija od vrijednosti u Beču i Londonu. Može li sljedeća internacionalna emisija javnog duga biti na Beogradskoj berzi? Istražili smo i da li postoje mehanizmi da Srbija bude kupac duga Republike Srpske?
Planom budžeta za 2023. godinu predviđeno je da se Srpska zaduži na stranom tržištu za 780 miliona KM. Do maja je zabilježeno zaduženje od 120 miliona maraka, što znači da na poziciji stranog finansiranja nedostaje 660 miliona KM.
U izboru sljedećeg mjesta za emisiju javnog duga, odnosno trezorskih zapisa i obveznica, Republika Srpska bi mogla razmisliti da to učini na Beogradskoj berzi, jer je i ovo za nju strano tržište, kaže Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije.
“Ja mislim da je to realna opcija. Neke su se promjene desile na beogradskoj berzi i kadrovske i mislim da će biti mnogo aktivnija u narednom periodu. Ne bi me iznenadilo da novo emitovanje hartija od vrijednosti bude baš na beogradskoj berzi, gdje bi se tu i trgovalo sa time.”
– Manje realno je očekivati da Narodna banka Srbije kupi javni dug Srpske, smatra ekonomista Zoran Pavlović, navodeći kao problem kreditni rejting BiH, koji je trenutno rizičan za ulaganje.
“To je kategorija posla koja zahtijeva da kreditni rejting Republike Srpske, odnosno BiH bude bolji, jer je Centralna banka Srbije u saradnji sa MMF-om definisala uslove pod kojima može da otkupljuje takva potraživanja. Tako da za sada Srbija se ne može pojaviti kao kupac duga Republike Srpske, jedino se može pojaviti na berzi.”
Ipak, iz Privredne komore Srbije navode da bi bilo moguće uspostaviti određene mehanizme ukoliko bi bila vrlo ograničena mogućnost Srpske da dođe do finansiranja svoje privrede.
“I ne samo svoje privrede nego i budžeta s obzirom da sada imamo sve veće probleme na tržištu kapitala zato što kamatne stope i dalje rastu i samim tim zaduživanje od 6, 7, 8 % je zaista opterećujuće za dugoročni period. A ono što je sa druge strane bitno je kakav bi bio mehnaizam Narodne banke Srbije. Da li bi oni napravili neke izuzetke pod tim uslovom da je značajno obezbjediti stabilnosot Republike Srpske, to je ipak pitanje za njihovo rukovdostvo.” rekao je za BN Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Obraćali smo se rukovodstsvu Narodne banke Srbije, ali su nas obavijestili da ne odgovaraju na pojedinačne upite, već se oglašavaju na press konferenciji, na koju još moramo sačekati.
Stanić dodaje da Srpska može emitovati obveznice na Beogradskoj berzi, ali da zbog političkog pritiska koji trpi izgledi za kupovinu nisu obećavajući.
“Sve više banaka, posebno u komercijalnom sektoru se ustručava da ulaže u takve hartije od vrijednosti imajući u vidu politički pritisak.”, dodaje.
Miletić priznaje da sve ovo nije baš najzgodnije za Srbiju, ali da će ta država pronaći načine za novu finansijsku podršku Srpskoj.
Narodni poslanik Mirjana Orašanin navodi da je Republika Srpska omča oko vrata Srbiji, iako to niko zvanično ne priznaje.
“Sigurno da jesmo i to možda više od finansijskog pogleda mnogo više u političkom smislu, jer brojne odluke ekstravagancije koje Republika Srpska ima u političkom smislu mogu naškoditi Srbiji”, izjavila je Orašanin.
– Srbija je otvorena za emisiju obveznica Srpske, ali i druge potencijalne mehanizme finansijske pomoći, kažu naši sagovornici.
Međutim, ako bi se Republika Srpska malo više oslonila sama na sebe, i na svoje finansijske resurse u BiH, prestala bi biti Srbiji kamen oko vrata u političkom i finansijskom smislu, zaključuje Orašanin.
