Evropska centralna banka /ECB/ će u julu podići referentnu kamatnu stopu prvi put u posljednjih 11 godina, a potom će to još jednom uraditi u septembru da bi, kao što rade i ostale centralne banke, podržala ekonomiju koja je pod pritiskom visoke inflacije.
Neočekivani potez označava prekretnicu nakon dugogodišnjeg perioda ekstremno niskih kamatnih stopa, ali to može da umanji šanse za ekonomski rast, prenosi AP.
Rat Rusije u Ukrajini pokrenuo je udarne talase u globalnoj ekonomiji, a u Evropi su naoročito skočile cijene energenata, pošto se stari kontinent oslanja na rusku naftu i prirodni gas.
Predsjednik ECB Kristin Lagard rekla je da vojna akcija Rusije i dalje opterećuje ekonomiju u Evropi i šire i da rat “remeti trgovinu, dovodi do nestašice materijala i doprinosti poskupljenju energenata i robe”.
Savjet za monetarnu politiku ECB je na sastanku u Amsterdamu saopštio da je inflacija postala “veliki izazov” i da je to naročito izraženo u 19 zemalja koje koriste evro. Inflacija je u maju bila rekordnih 8,1 odsto, a cilj je dva odsto.
Obzirom da se u našim bankama, kamatne stope na kredite pretežno vežu za EURIBOR, kamatnu stopu na evropskom novčanom tržištu odluke ECB-a će u određenoj mjeri determinirati kretanje kamatnih stopa na domaćem tržištu.
EURIBOR u ne tako davnoj prošlosti
Inače visina EURIBOR-a se u razdoblju od 10 godina značajno promijenila i kretala se od 2,15 do 0,17 %, na vrhuncu je bila čak na 4,70 %.
Da bi stvar bila što jasnija, slikovit prikaz daje NLB banka za period od januara 2005. do decembra 2009, kada je EURIBOR prilično fluktuirao.
Za primjer su uzeli dugoročni (tridesetogodišnji) stambeni kredit u iznosu od 100.000,00 EUR sa referentnom kamatnom stopom šestomjesečni EURIBOR i fiksnom doplatom od 2,25 % na godinu.
Pri ovakvoj dinamici referentne kamatne stope, anuitet je u prvoj polovini četvrte godine otplaćivanja kredita bio veći od početnog za cijelih 35%, na osnovu čega se zapravo i može odlučili da možemo da priuštimo kredit ili ne.
