Onaj ko pokuša da sakrije svoju imovinu ili namerno unese neistinite podatke u svoju imovinsku kartu mogao bi da bude kažnjen zatvorom do dve godine, a Viktor Orban će, kao predsednik stranke Fides, takođe biti obavezan da podnese izveštaj o svom materijalnom stanju, što bi moglo da pruži nešto precizniju sliku o njegovoj imovini nego do sada, piše Telex.
Paket zakona vezanih za Evropsku uniju, koji je vlada podnela u utorak uveče, radikalno menja sistem prijavljivanja imovine koji je decenijama bio predmet kritika.
U budućnosti će dokumente kontrolisati Uprava za integritet, a ozbiljne kazne očekuju one za koje se utvrdi da su naveli neistinite podatke ili nisu ispunili svoju obavezu u predviđenom roku.
Izmene se tiču velikog broja ljudi, jer će, pored članova vlade, poslanika i gradonačelnika, izjave o imovini morati da podnose svi nosioci javnih funkcija, sudije, tužioci i rukovodioci državnih organa.
Sistem prijavljivanja imovine već decenijama kritikuju organizacije civilnog društva koje se zalažu za transparentnost, jer u sadašnjem obliku nije pogodan za transparentno praćenje bogaćenja osoba koje vrše javnu vlast.
Glavni problem je to što praktično svako može da upiše šta god želi u dokument, pošto nijedan organ ne proverava istinitost navedenih podataka, a čak i kada neko bude razotkriven zahvaljujući radu medija, ne snosi ozbiljne posledice. Nova vlada sada želi da to promeni pooštravanjem pravila.
„Ko preuzima javnu ulogu, ne mora samo da pokazuje uzdržanost, već mora biti u stanju da položi račun o svojoj imovini i njenom poreklu“, izjavio je Peter Mađar u svom video obraćanju u utorak uveče.
Reforma sistema prijavljivanja imovine već godinama predstavlja jednu od važnih prekretnica u pregovorima sa Evropskom unijom.
Njeno nepostojanje jedan je od razloga zbog kojih Mađarska do sada nije dobila pristup zamrznutim sredstvima iz fondova EU.
Vlada Viktora Orbana je tokom pregovora sa Evropskom Komisijom čak tri puta menjala relevantne propise tokom 2022. godine. Najpre je, pozivajući se na evropske integracije i visoke standarde vladavine prava koje zahteva Brisel, preuzela relativno slab sistem prijavljivanja imovine koji koristi EP.
Nekoliko meseci kasnije praktično je vratila prethodni način podnošenja izveštaja, a trećom izmenom, usvojenom krajem godine, dodelila je određena kontrolna ovlašćenja Upravi za integritet.
Međutim, Evropska Komisija je i dalje imala primedbe na kontrolna ovlašćenja tog organa. Prema ranijoj analizi K-Monitor, tokom izmena došlo je i do nekoliko značajnih koraka unazad u odnosu na raniji, već kritikovani sistem.
Danas političari nisu obavezni da prijave nekretninu u svom vlasništvu u kojoj žive, a kod prijavljivanja prihoda više nije potrebno navoditi tačan iznos – dovoljno je označiti približan raspon. Tako, na primer, postoji jedna kategorija za mesečne bruto prihode između 1 i 5 miliona forinti.
Nakon izmene podnetih u utorak, i to će se promeniti. Umesto sistema raspona, moraće da se navodi prosečan mesečni prihod za svako zaposlenje. To će važiti i za zanimanja obavljana tokom tri godine koje prethode popunjavanju obrasca.
Prema novom obrascu za prijavu imovine, biće obavezno prijavljivanje nekretnina u inostranstvu, a pored osnova sticanja nekretnine (na primer kupovina ili nasleđivanje) i datuma sticanja, moraće da se prijavi i iznos plaćene naknade.
Na taj način biće moguće mnogo preciznije pratiti koliko su političari platili nekretnine i kakav se trag tog troška vidi u njihovoj ušteđevini.
U budućnosti će konačno biti obavezno da se imovinske karte popunjavaju elektronski, tako da novinari više neće morati da pregledaju ručno pisane, često gotovo nečitljive skenirane dokumente.
Poslanici već godinama imaju mogućnost da koriste poseban softver za elektronsko popunjavanje, ali se do sada vrlo mali broj njih odlučivao za to. Predlog zakona propisuje da se imovinske karte narodnih poslanika moraju objavljivati i u pretraživom obliku. Iako je vlada Viktora Orbana to obećala još pre nekoliko godina, u praksi su digitalizovane imovinske karte objavljene samo kao jedinstveni PDF dokument od 2.258 stranica, što je bilo potpuno neupotrebljivo za tu svrhu.
Predlog zakona proširuje obavezu podnošenja imovinskih karti i na rukovodioce političkih stranaka koje primaju državna sredstva, kao i na članove njihovih porodica koji žive u istom domaćinstvu.
Prema važećim pravilima, godišnju državnu podršku dobijaju stranke koje su na poslednjim parlamentarnim izborima osvojile više od jedan procenat glasova na stranačkoj listi.
Tako će ubuduće, pored Petera Mađara, premijera i lidera partije Tisa i Laslo Torockaj, predsednik partije Naša domovina, koji sede u parlamentu, obavezu podnošenja imovinske karte imaće i Viktor Orban, Žolt Šemjen, koji je dugogodišnji lider Hrišćansko-demokratska narodna partija (KDNP) i jedan od najbližih političkih saveznika Viktora, kao i novoizabrani predsednik Demokratska koalicija Laslo Varju.
Dakle, Orban ne može da odahne uprkos a ukoliko ne ispuni obavezu, njegovoj stranci će biti obustavljena državna finansijska podrška, što za Fides znači gubitak više stotina miliona forinti godišnje.
Nakon usvajanja izmena zakona, imovinske karte će kontrolisati Uprava za integritet, kojoj će biti proširena ovlašćenja, uključujući i pravo da proverava izjave članova porodice. U budućnosti će postojati ozbiljne posledice za one koji ne ispune obavezu ili navedu netačne podatke.
Izmenama Krivičnog zakonika predviđeno je da:
– za neispunjavanje obaveze može biti izrečena kazna zatvora do jedne godine;
– za izostavljanje važnih informacija ili namerno navođenje neistinitih podataka može biti izrečena kazna zatvora do dve godine.
Predlog zakona predviđa da Uprava za integritet može da pokrene istragu čak i ako to ne učini organ nadležan za vođenje imovinskih karti, na primer parlamentarni Odbor za imunitet kada su u pitanju poslanici.
Postupak obuhvata: proveru da li je obaveza podnošenja izjave ispunjena; utvrđivanje potpunosti i verodostojnosti izjave; proveru porekla promene imovine koja se ne može objasniti podacima iz prijave.
Drugim rečima, ako se kod nekog političara iznenada pojavi vredna nekretnina ili druga značajna imovina bez jasnog porekla, ili ako se njegovo bogatstvo naglo poveća bez pokrića u prijavljenim prihodima, može biti pokrenuta istraga.
Uprava za integritet može od bilo kog lica ili organizacije povezane sa predmetom da zatraži podatke, a radi toga će imati pristup javnim registrima i evidencijama koje vode državni organi. Takođe će imati pravo da lično sasluša lice koje je predmet provere, o čemu će se sastavljati zapisnik.
Na osnovu prikupljenih informacija sastavljaće se izveštaj. Ako se utvrdi da je neko namerno dao neistinite podatke o bitnim činjenicama, Uprava može da inicira prestanak njegovog mandata ili radnog odnosa. Ukoliko organ koji odlučuje o razrešenju donese drugačiji zaključak i ne smeni tu osobu, moraće detaljno da obrazloži svoju odluku, a obrazloženje će zajedno sa izveštajem Uprave biti javno objavljeno.
O prestanku mandata premijera i poslanika odlučuje parlament. Kada su u pitanju ministri i državni sekretari, Uprava za integritet može predložiti njihovu smenu premijeru. Ako premijer to ne učini u roku od 15 dana, Uprava može da se obrati Kúria, a protiv odluke tog suda moguće je podneti žalbu Ustavnom sudu.
Predlog takođe propisuje da osoba kojoj je mandat ili funkcija prestala po ovom osnovu tri godine ne može da obavlja funkciju za koju postoji obaveza podnošenja imovinske karte.
Ako se utvrdi da je prijava tačna i da su eventualne greške zanemarljive i ispravljene, postupak će biti obustavljen. Za manje administrativne i nenamerne greške može biti izrečena novčana kazna od 100.000 do 5 miliona forinti.
Međutim, zakon veoma usko definiše krug osoba kojima se takve novčane kazne mogu izreći, pa ih, između ostalih, ne mogu dobiti članovi vlade, poslanici, predsednik republike, gradonačelnici, tužioci, sudije i ustavne sudije.
Prema novim pravilima, prva imovinska karta moraće da bude podneta do 31. januara 2027. godine na osnovu imovinskog stanja zaključno sa 31. decembrom prethodne godine.
Ipak, postoji izuzetak koji verovatno neće obradovati Fides. Bivši ministri i državni sekretari vlade Viktora Orbana, kao i članovi njihovih porodica koji žive sa njima, moraće u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu da podnesu još jednu imovinsku kartu prema stanju na dan stupanja zakona na snagu.
Te prijave će moći da budu proverene prema novim pravilima, pa će pažljivo morati da vode računa i „čuveno siromašni“ Orban Viktor i Antal Rogan, koji je dugo kontrolisao obaveštajne i komunikacione službe, za kojeg se navodi da se obogatio zahvaljujući prihodima od svojih patenata.
Na inicijativu vlade, o predlogu zakona će se raspravljati već na vanrednoj sednici parlamenta sledećeg utorka, a očekuje se i njegovo veoma brzo usvajanje. Veći deo paketa zakona stupiće na snagu trećeg dana nakon njegovog zvaničnog proglašenja.
