Grad Trebinje
Region

Oštra rezolucija EP: Srbiji prijeti blokada milijardi evra EU pomoći, šta je Vučićeva izlazna strategija?

Brnabić rezoluciju naziva sramotnom, neće dozvoliti međunarodnu istragu

Prve dnevničke minute i naslovne strane provladinih medija u Srbiji danas su pune riječi hvale za predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Red pohvala za Vučića, red pobjedonosnih interpretacija Vučićevog obraćanja pred Savjetom bezbjednosti UN-a.

No, u medijima koji hvale Vučića nema skoro ništa o oštroj rezoluciji koju je juče usvojio Evropski parlament.

Rezolucijom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom izbora održanih krajem godine, kao i suspenzija evropskih fondova ako se tom istragom dokaže umiješanost vlasti u prevaru birača.

Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji odstupili su od međunarodnih standarda i opredjeljenja Srbije za slobodne i poštene izbore zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija, navodi se između ostalog u rezoluciji.

Novinar Željko Veljković za Buku kaže da je juče usvojena rezolucija u Evropskom parlamentu velika sramota za Srbiju.

“Za tu sramotu nisu krivi ni poslanici Evropskog parlamenta, koji su oštar tekst rezolucije izglasali ogromnom većinom, niti srpska opozicija, koja se u nemogućim uslovima bori za demokratiju u Srbiji. Kriva je vlast u Srbiji, kriv je Aleksandar Vučić, koji je na vrhu dobro organizovane hobotnice izborne krađe u Srbiji. Ta i takva vlast nas je za 12 godina dovela do razaranja institucija, na umoru su nezavisni mediji i sloboda govora, suspendovana je pravna država i vladavina prava i na kraju – izbori, kao jedan od stubova demokratije, pretvoreni su u cirkus. I to je sada jasno svima, car je go! Ostaje pitanje do kada će SAD i vodeće zemlje EU moći da žmure na sve ovo, nadajući se da će Vučić ispuniti bar sve što im je obećao oko Kosova. A verujem da neće još dugo“, kaže Veljković.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar iz Beograda, za Buku kaže da se rezolucijom ne šalje poruka Srbiji nego tamošnjim vlastima. Ovakav tekst rezolucije je, kako kaže, sasvim očekivan. Neočekivano je, dodaje, što se nisu zadržale odredbe iz prethodnog prijedloga teksta na kojima su insistirali poslanici zelenih i lijevih stranaka u Evropskom parlamentu.

„A to je da se Srbija podseti da treba da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom ako želi da ostane na putu EU integracija, kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji i druga tema je pritisak za kooperativnost za takozvanu normalizaciju u vezi sa Kosovom. To je izostavljeno i to je na neki način dobro, jer je to na neki način relaksiralo pritisak na stranke u Srbiji koje su tražile ovakvu rezoluciju, mislim na stranke koje pripadaju opozicionom bloku „Srbija protiv nasilja“, jer da je ostalo to u tekstu rezolucije koji je usvojen, vlast u Srbiji bi imala zicer da pošalje poruku – da dok se predsednik bori za Kosovo u Savetu bezbednosti UN-a, istoga dana opozicija rovari po Srbiji i izdaje Srbiju. Nasreću, nema te odrednice u rezoluciji i to je na neki način sada skinulo taj pritisak sa opozicije, koji bi bio mnogo žešći da je to ostalo“, kaže Milivojević za Buku.

Srđan Cvijić, predsjednik međunarodnog savjetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku, govoreći  za Buku, kaže da je rezolucija oštra reakcija iz Brisela na ono što su domaći i strani posmatrači okarakterisali kao masovnu izbornu krađu u Srbiji.

„Očekivala se oštra reakcija Evropskog parlamenta. Ono što je možda iznenađenje jeste takva velika većina koja je glasala za rezoluciju, pogotovo mislim na poslanike Evropske narodne partije, čiji je član Vučićeva Srpska napredna stranka. Poruke su vrlo jasne, traži se uspostavljanje međunarodne komisije koja će ispitati navode o izbornoj krađi i prekid EU fondova za srpske vlasti ukoliko se ne izađe u susret zahtevima EP“, kaže Cvijić.

A tu komisiju premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić odbija i shvata kao uvredu. Iako je rezolucija neobavezujuća, itekako je značajna.

„Evropski parlament ne može sam da odluči, ali ovako velika većina u parlamentu je jasan znak Evropskoj komisiji da nešto treba da se uradi, tako da ja očekujem da će biti uspostavljena neka međunarodna komisija koja će biti poslana u Srbiju. Ukoliko se utvrdi da je došlo do izborne krađe, što je nama na lokalu jasno da jeste, onda ta izborna krađa nije bila moguća bez uposlenika institucija. Ilegalna promena prebivališta je mogla proći samo uz pomoć državnih službenika koji rade u ministarstvima“, dodaje Cvijić.

Rezulucija, dodaje naš sagovornik, govori koliko je teška situacija pred kojom se nalazi režim u Beogradu, dok je izborna krađa bila jedna od najvećih političkih grešaka.

Dok Brnabić kaže da neće dozvoliti međunarodnu komisiju, analitičari vjeruju u suprotno.

„Bio bih iznenađen kada bi vlasti u Beogradu odbile međunarodnu komisiju koja im se nudi. Ako bi to odbili, onda bi to predstavljalo prekretnicu, u smislu nepovratnog odlaska Srbije u autoritarizam i nepovratni raskid odnosa sa EU i Zapadom“, dodaje Cvijić.

Milivojević pak misli da formiranje komisije nije nužno ukoliko vlast „popravi stanje“ detektovano u rezoluciji, a to bi bilo moguće ponavljanjem lokalnih izbora u Beogradu, a posebno jer će do ljeta svakako biti održani redovni lokalni izbori u preko 100 opština i gradova.

„Ono što bi bila tačka sporenja, a vidim da se pominje i u rezoluciji, jeste revidiranje biračkih spiskova, što je bio i glavni problem kod beogradskih izbora. Verujem da opozicija ne bi ni izašla na izbore bez revidiranja spiska“, kaže Milivojević.  

Ukoliko Vučić bude razumio poruku, lako će iz ovog problema izaći kao pobjednik.

„Za 19. februar je bio zakazan izbor predsednika Skupštine grada Beograda. Vučić to može predupreti vrlo lako, da odustane od konstituisanja skupštine, a time i vlasti i onda je po zakonu neophodno ponoviti izbore, jer u zakonskom roku nije izvršeno konstituisanje skupštine ili nije izabrana nova vlast. Time bi predupredio potrebu za formiranjem komisije. Još jedna bitna stvar je da se čekaju konačni izveštaji OEBS-a, odnosno njihovog odeljenja ODIHR, koje je već najavilo u preliminarnom izveštaju da je bilo dosta izbornih nepravilnosti“, kaže Milivojević.

Šta je Vučićeva izlazna strategija?

Dok mu prijeti mogućnost da ostane bez milijardi eura EU fondova, Vučić mora pronaći rješenje za izlazak iz krize skepticizma EU prema vlastima u Srbiji. Može li Vučića spasiti promjena nakon EU izbora?

„To je odlično pitanje. Jako je nezgodan trenutak, čak i ako se nekakva komisija oformi, imaćemo period gde će Evropska komisija i druge institucije biti u nekakvoj vrsti prelaznog perioda do novembra, možda čak i duže. Ako gledamo istraživanja javnog mnenja, očekuje se zaokret u desno, ali ne toliki. Tako da ne bi trebalo biti prevelikih promena“, kaže Cvijić.

Za Milivojevića je i sama rezolucija kompromisna i proizvodi jednu vrstu izlazne strategije za Aleksandra Vučića.

„Videli ste i sami uz sve primere koji se tiču izbornog procesa u Srbiji, tamo se eksplicitno jedino insistira na Beogradu i izborima za Skupštinu Grada Beograda, kao na nečemu što bi vrlo verovatno trebalo ponoviti. Kada je reč o republičkim izborima, u rezoluciji je na neki način izostavljena takva vrsta pritiska. Tako da Vučić ima vrlo elegantno rešenje ovoga, da prihvati proforme međunarodnu istragu, a da faktički to predupredi time što bi odustao od konstituisanja vlasti u Beogradu i faktički išao na ponovljene izbore. On je tu pripremio i jednu vrstu obrazloženja zašto bi to učinio, a to je zato što navodno odbornici oko profesora Nestorovića, koji su ključni u ovom trenutku, ne žele da formiraju vlast sa naprednjacima. To bi s druge strane zadovoljilo apetite opozicije“, zaključuje Milivojević.  

Slađan Tomić/BUKA

Pratite nas i putem Vibera

Komentar