Na svečanosti KSS-a, za 100 godina košarke, dodeljeno je specijalno priznanje. Otišlo je u ruke čoveku koji decenijama brine o zdravlju seniorske reprezentacije Srbije, koji je i letos na Svetskom prvenstvu u Manili pokazao koliko je veliki i koliko svima znači i pomaže, profesoru doktoru Draganu Gagi Radovanoviću. Njegova priča o tome kako se borio za Borišu Simanića vredna je filma.
On je održao kraći govor, posle čega se i podsetio svega što je proživeo sa Borišom, koji je ostao bez bubrega posle meča sa Južnim Sudanom.
– Zahvaljujem se Košarkaškom savezu na ovom priznanju. Košarka vas mnogo češće čini radosnim zbog pobede, ređe tužnim zbog poraza, ali vas uvek čini ponosnim što ste deo jednog karakternog sporta, jednog divnog sporta, a ja sam zahvalan i što mi je omogućio da preko 20 godina budem deo tog sporta iznutra i deo košakraške istorije, najsvetlije sportske istorije u Srbiji.
Dragan Radovanović
Posle ceremonije, Radovanović je u razgovoru sa medijima pričao o emocijama koje je poneo iz Manile.
Ovo vreme je sad nekako vreme zadovoljstva što se tiče tog događaja, jer i njegovi nalazi omogućavaju sad da počne na neki način sa uvodom u fizičku aktivnost. Polako, ali sigurno, može da krene i putem sportskog oporavka”, kaže doktor Radovanović.
Mnogo toga je Gaga prošao sa Orlovima, zato i nagrada posebno znači.
“Za mene je ovo veliko priznanje, od 2001. sam lekar u reprezentaciji, dakle 20 i kusur godina, i zaista mi je reprezentacija pružila mnogo radosti i osećaj velikog ponosa. Ono što je najveće bogatstvo – stekao sam veliki broj prijatelja u košarci. Nekada su bili moji igrači, danas su ljudi uspešni u drugim granama sporta, ali nastavljamo da se družimo, da uživamo u sportu i da uvek pričamo o košarci i obnavljamo neke uspomene”.
Otkrio je i kako sada, sa ove distance, gleda na sve izazove i dramatične momente u Manili.
“Zaista je bilo ozbiljno. Ako govorim o reakciji, to je sastavni deo mog svakodnevnog posla. Najvažnija je što smo dijagnozu postavili na vreme, što sam se izborio za način lečenja i vreme lečenja, da su operacije urađene onda kada je zaista trebalo. Nije bilo lako i oko obezbeđenja krvi… Mislim da je to pitanje i sama FIBA pokrenula, da zdravstveno obezbeđenje velikih sportskih događaja zaista mora da bude jedan od prioriteta. Odnosno kada se određuju i licenciraju ustanove zadužene za velike sportske događaje, zaista moraju da budu na tom nivou. Bez obzira na kom kontinentu, ali taj nivou zaštite i profesionalnosti mora da bude, kao i taj sport, na vrhunskom nivou“, naglasio je dr Radovanović.
Otkrio je reči koje će posebno pamtiti.
“Boriša je tih čovek, miran, trpeljiv momak. Međutim, kada smo stigli na aerodrom u Manili, do kog smo se vozili u sanitetu, i posle kada je u avionu otišao iz svog dela napred kod igrača da bude s njima, gledao me je i samo rekao ‘Dok, vratiću se ja‘. To mi je nekako najlepši utisak sa celog tog putovanja”, zaključio je prof. dr Radovanović.
