Zahtevi za smjenu generalnog direktora Telekoma Srbija Vladimira Lučića, ali i krivične prijave protiv njega, ponovo su otvorili pitanje budućnosti medija koje je ta državna kompanija osnivala, kupovala ili finansirala. Posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, u fokusu više nije samo politički uticaj Telekoma na medijsko tržište već i pitanje ko će odgovarati za trošenje novca, kako će se ubuduće finansirati televizije i portali iz njegovog sistema i šta će biti sa njihovom uređivačkom politikom.
Kandidatkinja Studentske liste Mirjana Nikolić zatražila je hitnu i neopozivu ostavku Vladimira Lučića i svih odgovornih za odluke kojima je, kako je navela, Telekom stavljen u službu političkog uticaja i neracionalnog trošenja novca. Kandidat te liste Nemanja Karović takođe je zahtijevao Lučićevu smjenu.
Telekomova medijska imperija i pitanje novca
Telekom Srbija je tokom prethodnih godina od telekomunikacionog operatera prerastao u jednu od najvećih medijskih grupacija u zemlji. U njegovom sistemu nalazi se više od 30 televizijskih kanala, portala i štampanih medija, a kompanija je postala jedan od najvažnijih učesnika na tržištu informisanja.
Prema analizi Radija Slobodne Evrope, Telekom je tokom 2025. godine za sopstvene medije i preuzimanje televizijskih kompanija izdvojio 906 miliona evra, dok je za oglašavanje i sponzorstva potrošio dodatnih 40 miliona evra.
Udio kompanije na tržištu plaćene televizije dostigao je 62 odsto, dok su prihodi multimedijalnog segmenta porasli sa oko 93 miliona evra 2017. na približno 716 miliona evra 2025. godine.
Istovremeno, finansijski izveštaji pokazuju da je Arena Channels Group, jedna od ključnih kompanija u Telekomovom medijskom sistemu, 2025. završila sa gubitkom od 114,5 miliona evra. Telekom je u tu kompaniju tokom prethodne dvije godine kroz dokapitalizacije uložio 432 miliona evra, dok je Arena na kraju prošle godine matičnoj kompaniji dugovala 284 miliona evra.
Veljanovski: Telekom ne bi smio da bude vlasnik medija
Medijski stručnjak i profesor FPN u penziji Rade Veljanovski smatra da je mogućnost da Telekom bude osnivač i vlasnik medija jedan od ključnih problema postojećeg medijskog sistema. Prema njegovim riječima, stručna i nezavisna medijska udruženja protivila su se zakonskim rješenjima koja su državnoj kompaniji omogućila da ulazi u vlasništvo nad medijima.
„Svi koji su radili na tim medijskim zakonima iz stručnih organizacija i nezavisnih medijskih udruženja bili su protiv toga da se u Zakon o javnom informisanju i medijima i u Zakon o elektronskim medijima unesu odredbe po kojima preduzeće koje je povezano sa državom i koje je delimično u državnom vlasništvu može da bude ustanovljen vlasnik medija“, rekao je Veljanovski za IZLAZ.com
On ocjenjuje da je takvim zakonskim rješenjima otvoren prostor za stvaranje monopola u medijskoj sferi, što je u suprotnosti sa principom zabrane medijske koncentracije.
Veljanovski očekuje da će se finansiranje medija iz sistema Telekoma naći pod ozbiljnom društvenom kontrolom i da će morati da se preispita dosadašnji model.
„Najvažnije je to da će sada očigledno odmah početi da se smanjuje ili da prestane to finansiranje, jer Telekom će morati da bude pod ozbiljnom društvenom kontrolom i neće moći to više da čini“, smatra Veljanovski.
Ipak, upozorava da eventualna promjena rukovodstva Telekoma nije dovoljna.
Neophodno je, kaže, promijeniti zakone i sprovesti sistematsko ispitivanje medijskog tržišta, što je obaveza Regulatornog tijela za elektronske medije (REM), ali do sada nije urađeno.
Mi ćemo morati da uradimo na jedan sistematičan, sveobuhvatan način i u skladu sa evropskim standardima razne stvari. Pre svega moraće da se napravi ispitivanje tržišta medija u Srbiji, što je obaveza REM-a, a nikad je nije uradio, i ispitivanje komunikacionih potreba građana“, naveo je Veljanovski u razgovoru za IZLAZ.com
On smatra da bi takva analiza pokazala koliko je medija potrebno Srbiji i kakva bi trebalo da bude njihova struktura.
Veljanovski se zalaže i za prestanak državnog finansiranja privatnih medija, jer, kako kaže, takav model onemogućava ravnopravnu tržišnu utakmicu.
„Državno finansiranje medija mora da prestane svuda, jer mnogi mediji opstaju na osnovu javnog novca, što znači da naše tržište praktično ne postoji“, rekao je Veljanovski.
Euronews Srbija: Međunarodni brend, domaći vlasnik
Jedno od pitanja biće budućnost Euronews Srbija, koji je počeo da emituje program u maju 2021. godine. Iako koristi ime međunarodne informativne mreže, domaća televizija nije direktno u vlasništvu evropskog Euronews-a.
Prema registru REM-a, pružalac medijske usluge je kompanija Arena News Channels, čiji je stoprocentni vlasnik Arena Channels Group, dio Telekomovog sistema.
Finansijska zavisnost televizije od Telekoma posebno je izražena. Prema podacima koje je objavio RSE, Arena News Channels, koja emituje Euronews Srbija i Euronews Montenegro, ostvarila je 2025. godine 10,4 miliona evra prihoda i dobit od svega 57.000 evra. Čak 8,5 miliona evra, odnosno 82 odsto prihoda, došlo je od kompanija iz Telekomove grupe.
To znači da bi promena modela finansiranja Telekoma mogla direktno da utiče na poslovanje Euronews-a Srbija.
Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da je međunarodni brend Euronews u međuvremenu dobio drugog većinskog vlasnika – portugalsku investicionu grupu Alpac Capital, čiji je predsednik Pedro Vargas David. Ta grupa je tokom 2026. preuzela upravljanje nad medijima Adria News Networka u Srbiji, među kojima su N1, Nova S, Danas, Radar i Nova.rs.
Goranović: Nekada nije bilo zabranjenih tema, pitanja i sagovornika
Kako je Telekomov model funkcionisanja uticao na svakodnevni rad redakcija, svedoči za IZLAZ.com Stefan Goranović, bivši novinar Euronews Srbija. On opisuje promjenu atmosfere u redakciji nakon promjena u rukovodstvu televizije i dolaska Minje Miletić za regionalnu direktorku, navodeći da su se pojavili zabranjene teme, pitanja i cenzura.
„Suočili smo se sa stvarima sa kojima se nikad nismo suočili u Euronews-u, a to su zabranjene teme, zabranjena pitanja i cenzura“, rekao je Goranović.
Prema njegovim riječima, u redakciji je zavladao strah, a brojne kolege koje su radile od osnivanja televizije napustile su je čim su dobile priliku. Kaže i da su sredinom 2025. uslijedili nepravedni otkazi, zbog kojih su pojedini zaposleni odlučili da tuže televiziju.
Goranović poredi sadašnje stanje sa periodom kada je, kako kaže, redakcija radila bez zabrana i pritisaka.
„Godinama je rad bio kakav bi svaki odgovoran, častan i pošten novinar za sebe poželeo. Nije bilo zabranjenih tema, nije bilo zabranjenih pitanja, nije bilo zabranjenih sagovornika. Svaka tema pokrivana je iz više uglova i to je nešto što je postao naš standard“, naveo je bivši novinar Euronews-a.
Dodaje da su novinari bili podsticani da o svim temama izveštavaju iz različitih perspektiva i da u emisijama ugoste predstavnike svih političkih stranaka, uključujući i one koji su otvoreno kritikovali Telekom.
Njegovo svjedočenje predstavlja primer promjena koje su, prema tvrdnjama bivših zaposlenih, nastupile u radu televizije. Bivši radnici Euronews-a su i u otvorenom pismu od 7. novembra zatražili utvrđivanje odgovornosti zbog, kako tvrde, pritisaka na novinare, urušavanja profesionalnih standarda i diskreditacije međunarodnog brenda.
