Građani Srbije čiji životni stil odudara od njihovih zvaničnih primanja od danas bi trebalo da strepe od poreznika.
Počinje primena dugo najavljivanog, a još duže očekivanog Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Bogatstvo, koje značajno premašuje primanja njegovih vlasnika, biće oporezovano stopom od 75 odsto. Ukoliko postoji sumnja da je pribavljeno na nezakonit način – njime će se pozabaviti tužilaštvo i policija.
Unakrsnu kontrolu primanja i imovine vodi posebna jedinica Poreske uprave. Tim će brojati 60 članova, a 20 iskusnih poreskih inspektora su već na obuci. Direktor Poreske uprave će donositi godišnje smernice o tome ko će biti kontrolisan. Poreznicima će se paliti alarm kad naiđu na građane čiji je posed, pokretni i nepokretni, tokom tri uzastopne godine za najmanje 150.000 evra prestigao evidentiranu zaradu.
– Ako kod nekog postoji disbalans u načinu života i njegovih prihoda Poreska uprava će tu osobu pozvati na razgovor i tražiti da joj se dostave pisani dokazi o poreklu imovine. Imovina za koju se ustanovi da nema dokaza o poreklu oporezivaće se sa 75 odsto. Zakon će se odnositi jednako na sve građane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda – objašnjava predsednik Udruženja sudija i tužilaca Nenad Stefanović.
Zadatak Poreske uprave je da dokaže da se imovina uvećala dok je na vlasniku da dokaže njeno poreklo. Postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Da bi kontrola bila efikasnija, za vezu sa posebnom poreskom jedinicom biće određeni zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca, Agenciji za sprečavanje korupcije, Republičkom geodetskom zavodu, Agenciji za privredne registre i Centralnom registru hartija od vrednosti.
Kazne do dva miliona
Kaznu rizikuju svi koji ne sarađuju sa Poreskom upravom i to u rasponu od 500.000 do dva miliona dinara. Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna građaninu i odgovornom licu u firmi ili državnoj instituciji.
Ukoliko neko oda podatke do kojih je došao tokom kontrole može da dobije kaznu od 50.000 do 150.000 dinara.
(Kurir.rs/Novosti)
