Želim da što pre pokažemo osmehe sakrivene ispod ovih maski, poručuje u prazničnom intervjuu za “Nezavisne novine” popularni pjevač Željko Samardžić.
Rođeni Mostarac, koji već decenijama niže muzičke hitove i puni koncertne dvorane, kaže da je, uprkos situaciji izazvanoj virusom korona, zadržao dovoljnu dozu optimizma.
“I ne sumnjam da će korona proći. Proći će i ovi dani srušenih planova i noći bez zagrljaja”, naglasio je vlasnik kompozicija “Sipajte mi još jedan viski”, “Grlica”, “9.000 metara”, “Kafanska pevačica”, “Stari lav”, “Bezobrazno zelene” i još brojnih hitova.
NN: Jeste li u ovoj godini, kada smo se svi morali odreći mnogo toga, uspjeli da se više posvetite nekim aktivnostima koje volite, a za koje, zbog poslovnih obaveza, do sada niste imali vremena?
SAMARDŽIĆ: Predugo ovo traje pa sam se snalazio na razne načine. Višak slobodnog vremena ponekad je problematičan, kao i manjak. Letos sam imao sreću jer sam se zatekao u svojoj kući u Kotoru usred svih onih ograničenja i zabrana kretanja, a tamo, uz more, sve je lakše podnošljivo. Družio sam se s morem, sređivao baštu, kuću… To mi je pomoglo da sakupim malo pozitivne energije za ove sive jesenje i zimske dane, “ključne nedelje”, loše vesti… Uglavnom, svo ovo čekanje me sve više nervira, ali sam zadržao dovoljnu dozu optimizma i ne sumnjam da će korona proći. Proći će i ovi dani srušenih planova i noći bez zagrljaja.
NN: Koliko nam svima situacija s kojom smo bili suočeni u 2020. godini može pomoći da, kad sve ovo prođe, budemo racionalniji, u smislu da se više ne opterećujemo sitnim problemima te da uživamo u svakom trenutku?
SAMARDŽIĆ: Mudri Duško Radović rekao je: “Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Ona zna da bude obična i neupadljiva pa mnogi ne umeju da je vide.” I zaista je tako. Koliko god zvuči kao fraza, za sreću najčešće nije potrebno mnogo, ali nažalost, to najčešće uvidimo kada nam ona okrene leđa.
NN: Da li, kao umjetnik koji decenijama živi sa publikom i za publiku, hvatate “zalet” da, po stabilizaciji stanja, ponovo napunite koncertne dvorane, uključujući i one u BiH?
SAMARDŽIĆ: Radujem se boljim danima i druženju sa mojom publikom. Nadam se da će se to desiti nekako s ovog proleća. Ja u svakom slučaju radim u svom studiju na nekim novim pesmama. “Možda” je divno prihvaćena i uskoro će biti godinu dana od objavljivanja, pa mi se čini da bi bilo fer prema mojoj publici da uskoro ponudim još neku lepu pesmu. Izgleda da je tromi januar dobar za balade.
NN: Život pjevača, iz perspektive drugih ljudi, izgleda savršeno, ali su iza Vas brojne neprespavane noći, stresne situacije, maratonska putovanja… Da li je bilo momenata kada ste pomislili da možda i niste izabrali pravo zanimanje?
SAMARDŽIĆ: Nikad to nisam pomislio. Sve te “nesavršenosti” ne mogu se porediti sa zadovoljstvom koje mi je muzika podarila. Zaista mislim da je talenat koji mi je omogućio da se muzikom bavim na ovaj način i prilično lepo živim od nje svojevrstan blagoslov. Naravno da postoje i neke manje lepe strane ovog posla, ali tako je valjda sa većinom zanimanja. Ne shvatam ove mlade pevačice i pevače koji se žale kako im je teško putovati, slikati se… Muzika je sama po sebi divna i retkima se osmehne sreća i pruži prilika da naprave karijeru pa je tužno kada je ne iskoristite.
NN: Možete li mi opisati osjećanja kojima ste obuzeti kada, dok ste na bini, ispred sebe vidite hiljade ljudi koji s Vama pjevaju?
SAMARDŽIĆ: U mojim godinama se popeti na binu i sići sa nje barem 20 godina mlađi je možda najslikovitiji opis tog osećaja. Ponosan sam na svu tu ljubav kojom sam zapljusnut dok pevam. Sve sam uvereniji da moje pesme ne stare, za razliku od mene, a to je pevačima poput mene najveća satisfakcija.
NN: Šta biste sebi, a šta čitaocima “Nezavisnih novina” poželjeli u 2021. godini?
SAMARDŽIĆ: Danas je zdravlje najtraženija novogodišnja želja. Ja je priželjkujem za sebe više nego ikad pa isto tako želim i vama da što pre pokažemo osmehe sakrivene ispod ovih maski.