Poziv da nadležni državni organi Srbije istraže na transparentan način sve vjerodostojne izvještaje o neregularnostima na decembarskim izborima upućen je više puta juče sa govornice Evropskog parlamenta, dok je zamjerke o izborima izneo i Vladimir Bilčik, izvjestilac EP za Srbiju.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders kazao je da su ovi izbori bili veoma važni, te da su ih pratile posmatračke misije međunarodne zajednice.

„Oni su tehnički bili dobro održani, ali ono što je dominiralo jeste da je predsednik (Srbije) kao član stranke bio prisutan, iako nije bio uključen u izbore“, primetio je.

Zaključak izveštaja je da izborni proces treba da se reformiše, kazao je on.

„Kada govorimo o izbornom procesu jedne demokratske države, on mora biti poboljšan da bismo govorili o početku pregovora sa EU. Očekujemo da će svi vjerodostojni izveštaji o neregularnosti biti sprovedeni transparentno od strane lokalnih zakonskih tijela. To uključuje i navode o neregularnostima na izborima u Beogradu i drugim lokalnim zajednicima. To uključuje i preporuke za buduće izbore, a očekujemo da Srbija što brže sprovede te preporuke“, rekao je.

Naglasio je važnost mirnih protesta, kao i da nasilje nije rešenje i nije prihvatljivo, dodavši da će EP pažljivo pratiti proteste posle izbora.

„Djelovanje policije mora biti proporcionalno i mora poštovati temljena prava i vladavinu prava. Srpsko političko vođstvo mora da osigura konstruktivni i inkluzivni dijalog kroz cio politički spektar. Ovde više nema prostora za dezinformacije i narušavanje demokratije. Srbija ostaje zemlja kandidat i očekujemo od Srbije da nedvosmisleno pokaže svoju predanost postupku za pristupanje EU. Moraju sprovoditi reforme i ostvariti stvarne i opipljive rezultate na tom polju, a to posebno uključuje vladavinu prava i odnose sa Kosovom“, kazao je on.

Od Srbije traži da se potpuno uskladi sa stanovištima evropske spoljne politike.

Bilčik: Građani Srbije zaslužuju evropsku budućnost

Sledeći govornik bio je Vladimir Biličik, koji je kazao da je „javni prostor u Srbiji zarobljen ličnim interesima“.

„Česti prevremeni izbori u Srbiji izazivaju stres među ljudima i sprečavaju implementaciju normi koje su potrebne za proces pridruživanja Uniji. Kao posmatrači, videli smo da su ključni procesi za glasanje i brojanje glasova bili ispoštovani, ali nije bilo dovoljno tajnosti. Dobili smo izveštaje o dovoženju glasača u Beograd kako bi se povećalo glasačko tijelo. I zato tražimo od nadležnih organa da to istraže i da nam daju ishode svih tih problematičnih tačaka koje smo naveli. Svi posmatrači EP su to naveli 18. decembra. Kolege, ja stojim uz taj izveštaj i stojim uz Srbiju sada. Zato što smatram da Srbija zaslužuje bolje, zaslužuje klimu koja nema stalne političke kampanje kao sada. Ljudi u Srbiji zaslužuju jasan izbor između Srbije i Evrope i da se mogu donositi odluke oko tih izbora“, kratko je rekao on.

Šider: Umesto transparentosti, premijerka kritikuje posmatrače

Vođa delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom paralmentu Andreas Šider podsetio je da je prošlo mesec dana od izbora u Srbiji.

„Fantomski birači, jednostrani izveštaji, izborna lista se mora objasniti i tu je potrebna transparentnost. Međutim, premijerka umesto toga kritikuje međunarodne posmatrače, pa i mene. To jasno pokazuje da je kritika koju smo izrazili pun pogodak. EU se mora pobrinuti da vladavina prava i transparentni procesi budu sprovedeni“, poručio je.

Grošelj: Brutalna otvorenost izbornih nepravilnosti

„Drage kolege, još jednom – nepravilnosti koje su zabeležene na proteklim izborima pokazuju da Srbija ima ozbiljne probleme sa demokratskim standardima i poštenim i slobodnim izborima. Svjesni smo toga već duži niz godina. Međutim, novost je brutalna otvorenost tih nepravilnosti“, rekao je u uvodnoj reči Grošelj.

Čini se da srpskim vlasitma nije stalo da ih kriju jer su sigurne da se ništa neće desiti, kazao je.

„Nažalost, u pravu su. Reakcija veća i komisije je, najblaže rečeno, umerena. To je problem naših politika proširenja. Pitanje je hoće li EU insistirati na sprovođenju glavnih politika i načela vrijednosti, ako što je načelo da su slobodni i pošteni izbori vrednost EU-a? Ili ćemo biti politički pragmatični i zbog kvazi geopolitičke stabilnosti žrtvovati demokratske nade srpskog naroda. Za mene je odgovor jednostavan, ali znam da je za mnoge u EU komplikovan. Ako nam je zaista stalo do budućnosti Srbije, Zapadnog Balkana i EU, moramo podupirati to da Srbija ima slobodne i poštene demokratske izbore“, poručio je.

Fon Kramon: Kako je moguće da su hiljade ljudi dovođene u Beograd?

Viola fon Kramon rekla je da su masovne migracije koje su zabeležene tokom izbora u Srbiji nešto sa čim se nije suočila u svojoj karijeri.

„Vršenje pritiska na građane, ocrnjivanje u medijima članova opozicije, a onda sutra objavljivanje rezultata izbora… Ovi izbori su namešteni! Kako je moguće da su hiljade ljudi dovođene u Beograd? Evropski parlament stoji uz tebe, Srbijo. Mi želimo nepristranu međunarodnu istragu, kao što je bio slučaj 1996. godine. Cilj svake međunarodne posmatračke misije jeste da se poštuju prava glasača. Ako postoje nepravilnosti, međunarodna zajednica mora da zaštiti prava glasača. EP ima dugoročni element za posredovanje, zašto ga ne iskoristimo sada? U našem je zajedničkom intesu da svedočimo demokratskoj evropskoj Srbiji koja će čitav region povesti ka EU“, zaključila je ona.

Ilčić: Ne vidim kako bi Hrvatska ikada mogla da glasa za ovakvu Srbiju u Evropskoj uniji

Ladisalv Ilčić, zastupnik u Evropskom parlamentu, istakao je da je na izborima u Srbiji je bilo velikih nepravilnosti.

„U nekim kućama u Beogradu od 50-ak kvadrata bilo je prijavljeno oko 30 glasača, koji svakako nisu živeli tamo. Tako srpske vlasti dovode glasače i na izbore u Hrvatsku. I dok su ovog puta Hrvati ostali bez svog predstavnika u srpskoj skupštini, to se Srbima u Hrvatskoj neće desiti, oni imaju garantovanana tri predstavnika u hrvatskom Saboru koji odlučuju godinama o hrvatskoj većini. Građani u Srbiji imaju pravo da glasaju za koga žele, svakako, ali ne vidim kako bi Hrvatska ikada mogla da glasa za ovakvu Srbiju u Evropskoj uniji“, rekao je on.

Žan-Lin Lakapel: Zašto prebacujete Srbima?

Sa druge strane, francuski evroparlamentarac Žan-Lin Lakapel rekao je da je skandanlizovan ovakvom raspravom.

„Što prebacujete Srbima? Izborni proces je bio pod nadzorom. OCD je ustanovio 13 odsto nepravilnost, ali to nisu činjenice koje vas motivišu, već ideologija. Vučić ne sledi vašu ideologiju i zato EU želi da destabilizuje Srbiju. Svaka zemlja je slobodna suverena i nezavisna, mada se njeni izbori ne moraju sviđati EU. Dozvolite mi da mogu reći da sam srećan što mogu da pozdravim ove izbore u kojima je narod slobodno glasao za one političare koje želi da ima na vlasti“, poručio je.

Nemec: Zaslužujete zdravu demokratiju, mnogi od nas su vam prijatelji

Poslanik Evropskog parlamenta Matjaž Nemec obratio se građanima Srbije tokom rasprave u Evropskom parlamentu o decembarskim izborima u Srbiji, za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, navodeći da retorika srpskog političkog rukovodstva, uključujući političke manipulacije, izbjegavanje odgovornosti, i brojne naznake neregularnosti tokom izbora u sve većoj mjeri distanciraju Srbiju od vrijednosti EU.

„Ovo poslednje nisu istakli samo međunarodni posmatrači, već i brojne nevladine organizacije, kao i vi – glasači u Srbiji. Vi, koji zaslužujete zdravu demokratiju, kredibilne informacije od nezavisnih i slobodnih medija, funkcionalnu vladavinu prava i pouzdane pristupne pregovore. Nemojte da zaboravite da su mnogi od nas u Evropskom parlamentu iskreni sagovornici koji se bore za te ciljeve, kao i da smo prijatelji Srbije“, kazao je Nemec tokom rasprave.

Dodao je da ne može da zamisli budućnost EU bez Srbije kao ravnopravne zemlje članice.

„Međutim, plašim se da članstvo u EU možda nije iskren strateški cilj i krajnji cilj srpskog rukovodstva“, ocijenio je.

Nemec smatra da srpsko rukovodstvo žonglira između posvećenosti pristupnom procesu otvaranjem novih poglavlja, s jedne strane, i angažovanja Srbije sa obaveštajnim strukturama totalitarnih država, s druge, ističući da to postaje „krajnje bizarno i ozbiljno zabrinjavajuće“.

Većina evroposlanika je 15. januara glasala za prijedlog socijaldemokrata, zelenih i liberala da se na dnevni red sednice uvrsti i rasprava o stanju u Srbiji nakon poslednjih izbora, a na osnovu izveštaja posmatračke misije Evropskog parlamenta.

Pored toga, usvojen je i predlog da na plenarnoj sednici parlamenta od 5. do 8. februara poslanici glasaju o rezoluciji o izborima u Srbiji.

Predlog za današnju debatu podržali su i poslanici Evropske narodne partije, iako se u javnosti čulo da upravo oni sprečavaju debatu o Srbiji, tražeći da ona bude održana nakon što međunarodna posmatračka misija ODIHR-a objavi svoj izveštaj, koji neće biti gotov pre kraja narednog mjeseca. Oni su zbog toga bili protiv glasanja o rezoluciji o Srbiji početkom februara, ali je ipak taj predlog prošao.