Istoričar Milan St. Protić i profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević sumirali su utiske sa vidovdanskog protesta, ali i nastavak blokada po Srbiji.
St. Protić kaže da misli da je povod za blokade “represija koju je policija prikazala posle skupa za Vidovdan”.
“I to je moglo da se očekuje, svaka vrsta nasilja izaziva reakciju. S jedne strane očekivao sam reakciju, možda ne tako energičnu i tako brzu, ali očekivao sam da će ljudi da reaguju, jer izliv represije na Vidovdan je bio toliko agresivan, bezdušan, a onda izjave šefa policije i nosilaca režima do te mere grube, bezosećajne, da su prvo studenti, a onda sa njima i građani, reagovali, jer nema druge. Ovaj režim i ne zna za drugo, on zna samo za represiju”, kaže on.
Dušan Spasojević misli da je “reakcija na represiju očekivana”.
“Pokazuje da je taj stepen represije, ta slavodobitnost, naročito direktora policije, prosto proizvela kontraefekat, jedna od karakteristika ove krize, ovo što vlast radi stalno proizvodi kontraefekat, doliva ulje na vatru i izvodi ljude na ulice”, kaže on.
Prema Spasojevićevim rečima, “najveća snaga studentskog i građanskog pokreta mogućnost da se organizuje od Subotice do Niša za nekoliko sati”.
“I ponovo pokažete da vlast ne upravlja ovim društvom. Ako su građani organizovani, istrajni, onda su jači. Mi smo za Vidovdan videli situaciju gde je policija jača, ali ako su građani decentralizovani, a organizovani, onda su oni jači. Policija ne može da bude svuda i ne može sve da postigne. Na ovo niko ne može da bude spreman, ne možete sve da prisluškujete, da sve hapsite i svuda budete”, kaže Spasojević.
St. Protić ima utisak da su “stvari sazrele”.
“I studenti politički sazrevaju. Čini mi se da koraci između studenata i opozicije i ostalih političkih faktora koji stoje nasuprot ovom režimu postaju sve realniji scenario. Studenti su me u Utisku iznenadili, koliko su ti mladi ljudi bili samokritični i priznali da su možda pogrešili u tome što su toliko bili odvojeni od opozicije. Čini mi se da tu ima koraka i sa jedne i sa druge strane i da i opozicija shvata o čemu se radi. Očekujem od njih da ubuduće preuzmu i energičnije korake nego do sad”, kaže on.
Tri puta 100.000 i više ljudi na ulicama
St. Protić kaže da je skup na Slaviji “pokazao brojnost”.
“U Beogradu treći put za kratko vreme 100.000 i više ljudi na ulicama. Treći put, imamo tako ogroman broj ljudi na ulicama Beograda spremnih da se suprotstave ovom režimu, motivisanih da tu dođu zato što hoće da vide kraj i ovoj vlasti i njenom prvom čoveku, to je ono što ohrabruje, ja sam bio malo zabrinut da li će na Vidovdan doći ovoliko ljudi”, kaže on i dodaje da je “to ono na šta režimi ove vrste nemaju odgovor”.
Spasojević kaže da je išao sa idejom “da ako se ponovi Slavija iz decembra da je to sasvim pristojan uspeh i da nam pokazuje da je i dalje protest prilično živahan”.
St. Protić ističe da su “možda mogli da se pozovu ljudi da ostanu na Slaviji dok se zahtevi ne ispune”.
“Možda je moglo da se ode na Gazelu, put ka Gazeli je bio otvoren, na Gazeli nije bilo policije”, smatra on.
“Pružanje ruke opoziciji dobar gest”
Spasojević misli da je “dobar gest pružanje ruke ka opoziciji”.
“Jedna od stvari koje su studenti shvatili jeste da ne mogu da se ograđuju i ne mogu sami. Dobro kod tog poziva je što nemate besmislene ideje sa vraćanjem mandata što se čulo ranije, nema problema da opozicija prihvati taj poziv na bojkot Skupštine, s tim što ne mora to biti neka apsolutna odluka, opozicija može odlučiti, ako je neka sednica na jesen izuzetno važna da se vrati i slično. Shvatili smo da ne postoji jedna taktika koju treba postaviti i nje se držati, već se mora menjati u hodu”, kaže on.
St. Protić, ipak, kaže da “istovremeno misli da je to bitno, bez obzira na to što je pružena ruka opoziciji, jasno je da studenti nedovoljno poverenja imaju u opoziciju”.
“Verovatno i jedan dobar deo građana i opozicija to stalno mora da ima u vidu, ako misli da je ubuduće za nju glasa, svoje ponašanje, držanje, istupe, mora da prilagodi toj činjenici, da su suviše mnogo grešaka napravili u prošlosti, da su više puta svoje birače razočarali, izneverili, ostavili na cedilu, da je skeptičnost studenata u odnosu na njih bila utemeljena i da sad ako dolazi do zbližavanja, opozicija taj teret koji nosi na ramenima, koji je sama sebi natovarila, bar da budu svesni, a ne može da kaže ništa nije bilo, bilo je i bilo je loše, da su se oni drugačije ponašali, mi bismo danas imali Beograd”, ističe St. Protić.
Spasojević smatra da je “najvažniji efekat srednjoročno gledano taj što je protest dao dovoljno energije i snage da se pregura letnja pauza”.
“Da se studenti utvrde u svojoj volji da nastave blokade fakulteta, što je važno, već je jul, uskoro će se isprazniti država, ali već sad možemo da osetimo prilično vruću jesen”, kaže Spasojević.
St. Protić navodi da mu “izgleda da je režimu stalo da se situacija u Srbiji ‘normalizuje’ po svaku cenu”.
“Ako se nastave blokade fakulteta i univerziteta, treba biti spreman i na takav rasplet u kom će ržeim policijom da upadne na fakultete, ne bih to isključio, trudio bih se, da sam na mestu studenata i profesora, da budem pripravan i za takvu situaciju. Ako studenti izdrže u blokadi i izdrže teror koji se nad njima vrši do septembra, onda ćemo videti novi talas protivljenja, otpora ovom režimu sa svih strana, to može da dovede do kraja jednom pozitivnom ishodu, ja nisam od onih koji veruju da izbori pod ovim uslovima mogu da dovedu do suštinske promene, pogotovo ako predsednik ostane na svom mestu, ali ako je to većina izabrala, ja ću se tom putu prikloniti”, kaže on.
