Svestrani humanista – profesor MILOŠ DUKA: KUD GOD KRENE – ZAVIČAJ NOSI U SRCU

Beogradski profesor sa Vojnomedicinske akademije – naše gore list koji je, kako bi kazali Hercegovci, „valjao svakome sa ovih krajeva ko je do njega došao“, prof. dr Miloš Duka, rođeni Bilećanin, dugo se “opirao“ da napravimo razgovor s njim, ali, nedavnom Poveljom opštine Bileća, nije mogao izbjeći razgovor.

Vodeći se krilaticom svoga kraja „da lijeva ruka ne zna kada desna daruje“, profesor Duka, koji je sve do nedavno, dok se nije penzionisao, bio načelnik Odjeljenja za oralnu hirurgiju Klinike za stomatologiju VMA Beograd, kaže da nikada ni od koga nije očekivao zahvalnost i da bi se neprimjereno bilo hvalisati onim što je uradio.

Odbornici opštine Bileća su, ipak, dobro upoznati sa svim onim što je profesor Duka radio za svoj narod i u toku rata, ali i u poslijeratnim vremenima kada je možda teže bilo doći u Beograd na liječenje, pa su jednoglasno donijeli odluku da on bude nosilac ovogodišnje Povelje kao pojedinac.

„Teško je bilo za vreme rata, a najteže svakako mome narodu koji je ovde krvario, pa je naša obaveza tamo u Srbiji bila da smo dostupni 24 časa dnevno, kako bi na vreme zbrinuli sve one koji nam se jave za pomoć, tako da su sve moje kolege, bilo da su poreklom sa jedne ili druge strane Drine, nesebično pružali pomoć. Potrebno je reći i to da se tako i danas radi. Sa druge strane, ja sam, shvatajući svoje poreklo kao dodatnu obavezu, nastojao da pomognem i nakon ratnog perioda, makar i u onom segmentu da se pacijent primi, jer je bilo mnogo teško dobiti uput za Vojnomedicinsku akademiju“, kaže profesor Duka.

POLA PORODICE U MEDICINI

Profesor doktor Miloš Duka je kao ovogodišnji nosilac Povelje opštine Bileća, najvećeg pojedinačnog priznanja ove opštine koje mu je dodijeljeno na svečanoj akademiji Savindana, krsne slave Bileće, bio i počastvovan i prijatno iznenađen.

Ovaj Bilećanin sa beogradskom adresom je, kako kaže, gradeći karijeru od Zagreba do Beograda,  uvijek isticao svoje hercegovačko porijeklo i bilećko selo Zasada, gdje je odavno obnovio roditeljsku kuću i još uvijek je nadograđuje i uljepšava.

Sa svečane akademije u Bileći

Na dodjelu Povelje u Bileću došao je sa sinom Stefanom, izvanrednim studentom stomatologije i sestrićem Stefanom koji je već stomatolog i vlasnik najmodernije opremljene ambulante ZU „Neodental“ Trebinje.

U ovoj ambulanti povremeno ordinira i njegov ujak, izvodeći specifične zahvate iz oblasti implantologije i oralne hirurgije, pa smo se sa njim i našalili pitanjem – ima li iko u porodici da nije stomatolog, ili medicinski radnik, s obzirom da je i kćerka Milica vrlo uspješan student medicine, a pokojni brat Slobodan i sinovac Ognjen hirurzi.

„Ima, naravno, supruga Suzana je vaša kolegica, na RTS-u“, nasimijao se Duka i dodaje da su u njegovoj familiji, genetski ili slučajno, brojni, vrlo respektabilni, zdravstveni radnici.

„Doduše, ima nas sa različitim zanimanjima, ekonomisti, pravnici, menadžeri, profesori, ali nekako se čini da je ipak zdravstvenih radnika najviše, jer imamo i zubnih protetičara, defektologa, fizioterapeuta, pa je i moj pokojni stric Lazar bio dosta poštovan medicinski radnik u Ljubinju.I ja sam volim da djecu iz naše porodice, za koju vidim da imaju empatiju za ljude i sklonosti medicini, usmjeravam i pomognem im da se bave ovim predivnim poslovima koji iziskuju i puno odricanja i odgovornosti, ali pruža i veliko zadovoljstvo kada vidite da ste pomogli čovjeku“, kaže on.  

Iako su i naši brojni političari, rukovodioci, estradne zvijezde, radili zube, uglavnom implantate, kod profesora Duke, on sam se, kako kaže, drži ljekarske etike i ne priča mnogo o svojim pacijentima, jer su, kako dodaje, za njega svi isti i ne izdvaja nikoga.

„Više volim kada zaista pomognem ljudima, a to je najviše oralna hirurgija, ali ni o tome ne treba puno pričati, osim studentima ili mladim kolegama, isključivo bez identiteta pacijenta, samo o specifičnostima i različitim mogućnostima zahvata koji se preduzimaju“, kaže profesor.

Napominjući ponovo da nije važno kome se pomaže, makar to bio i estetski zahvat kojim se pacijentu pomogne da ima ljepši osmijeh, da učvrsti svoje samopouzdanje, on dodaje da je i tu jedino važno da je pacijent zadovoljan.

Ipak, postoje i emotivni trenuci koje ljekari pamte dok su živi, pa i on sam, iako ne zna koliko je operacija i intervencija imao u karijeri, jednu posebno pamti.

„Najemotivnija intervencija je bila posle ranjavanja puškom, gde je razorena najveća površina lica, a ujedno i nosa, pa sam morao da ugrađujem mini implantate u takozvanoj infraorbitalnoj regiji zbog retencije zubne epiteze i vađenje zuba i to jednom malom dečaku sa Kosova kroz nosnu šupljinu. Naravno, rad sa decom ometnom u razvoju u opštoj anesteziji je uvek bio izuzetno emotivan i jako odgovoran, ali, znajući koliko će njima moja pomoć otkloniti bolove i poboljšati kvalitet života kasnije – uvek sam se radovao da i na taj način obogatim svoje stomatološko iskustvo“, kaže uz velike emocije profesor Duka.

NAJDRAŽE POHVALE IZ NARODA

Da su najiskrenije zahvalnosti one koje dolaze iz naroda i od običnog čovjeka potvrdio je i doktor Duka, koji kaže da nigdje nije čuo toplijih i iskrenijih riječi zahvalnosti kao u svojoj Hercegovini.

Svjestan je, dodaje, da su Hercegovci i veliki govornici, ali nisu laskavci i ne znaju biti neiskreni, pa i kada je od njih doživljavao predbacivanja dobro ih je shvatao i trudio se da ispravi zamjerke.

Tako mu je i Povelja iz Bileće mnogo značajna i to, kako pojašnjava,  iz dva razloga – zato što su mu počast ukazali njegovi Bilećani i zato što priznanje nosi ime velikog srpskog svetitelja i prosvetitelja, Svetog Save.

„Povelja mi mnogo znači iz dva razloga – zato što nosi ime našeg velikog prosvetitelja Svetog Save, što meni kao verniku jako imponuje, a težina ovoga priznanja je još veća zato što dolazi od našeg naroda, od mojih zemljaka, mojih Bilećana, od kojih me inače prati samo lepa reč, a ovu povelju smatram krunom te zahvalnosti“, kazao je prof. Duka.

Napominjući da je, od cjelokupnog svoga rada od preko dvije decenije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, dobar dio poklonio liječenju svojih zemljaka, on dodaje da je istovremeno zahvalan i cijelom ovom kolektivu i svojim radnim kolegama.

Oni, kako objašnjava, nikada nisu pravili pitanje oko pomoći Hercegovcima koji su imali i još uvijek imaju isti tretman kao i srbijanski osiguranici upućeni u ovu ustanovu.

Profesor Duka dodaje kako je ovo, u stvari, drugo po redu priznanje kojim  se Hercegovina odužila porodici Duka za njihovu humanost.

„Prvo priznanje je, u stvari, dobio moj pokojni brat, ratni hirurg, doktor nauka Slobodan Duka kome je Nevesinje posthumno darovalo Plaketu Svetog Dimitrija za liječenje bolesnih i ranjenih tokom cijelog rata, kada je, ne samo na nevesinjskom, nego na svim ratištima proteklog rata, sve do Kosova, radio kao ratni hirurg“, prisjetio se doktor Duka.

Tada je u Nevesinju Plaketu Svetog Dimitrija preuzeo Ognjen Duka, sin pokojnog „Doktora Sloba“, kako su ga zvali svi Nevesinjci, a što je još zanimljivije, ovaj mladić je nastavio očevim i stričevim stopama ne samo kada je u pitanju zanimanje, nego i humanost, jer danas on predstavlja sponu pacijenata Kliničkog centra Srbije i pacijenata iz Hercegovine.

„Ovo nekako treba da bude oduživanje našega duga prema zavičaju, a tako razmišlja svaki Hercegovac i Hercegovka sa kojim sam ovde u Srbiji u kontaktu, jer, ako su oni koji su ostali na starim ognjištima preuzeli na sebe obavezu da očuvaju ta ognjišta, a znamo da su ih branili i sopstvenim životima, onda mi ovamo, na kojoj god da smo poziciji, na sebe trebamo preuzeti obavezu da pomognemo njima i njihovoj deci. To je, čini mi se, u Hercegovini oduvek bio kao neki zavet – pomoći svoje, ma gde oni bili, a naročito pomoći svome zavičaju“, priča profesor Duka, koji je pomoć zavičaju shvatio toliko doslovno da se trudi i objekte iz zavičaja otrgnuti od zaborava i zuba vremena.

U zavičaju obnavlja staru školu

Budući da je prije nekoliko mjeseci otišao u penziju, sav novac koji je tada dobio kao otpremninu i izostatak, uložio je u izvođenje građevinskih radova na renoviranju njegove nekadašnje osnovne škole u selu Zasada, a prije toga je do svoga sela finansirao asfaltiranje puta.

„Asfalt sam vodio još dok je u selu bila živa moja mama Rosa, a u renoviranje škole ulažem da svoje detinjstvo otrgnem zubu vremena, sećajući se i moga čestitog učitelja Peka Vujovića koji je još među nama“, dodao je profesor Duka.

Pored „Medalje čovekoljublja“ koju je svojevremeno dobio od Vojnomedicinske akademije Beograd, profesor Duka kaže da mu je Svetosavska povelja, među brojnim drugim priznanjima, najdraža upravo iz svih pomenutih razloga…

BIOGRAFIJA

Docent doktor Miloš Duka, specijalista oralne hirurgije, inače pukovnik po činu, rođen je 10.01.1961. godine, a Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1988. godine.

Specijalizaciju iz oralne hirurgije radi od 1994 do 1997. na Vojnomedicinskoj akademiji Beograd.

– 2002. Magisterijum iz oblasti implantologije, VMA, Beograd,

– 2008. doktorat iz oblasti implantologije, VMA, Beograd.

Kretanje u službi:

– 2011. Načelnik Odeljenja za oralnu hirurgiju Klinike za stomatologiju VMA;

– 2009. Izbor u zvanje docenta za predmet oralna hirurgija

– 2007 – 2011. Načelnik Odeljenja za oralnu hirurgiju Klinike za maksilofacijalnu, oralnu hirurgiju i implantologiju VMA

– 2005. Načelnik Odeljenja za istraživanje i proizvodnju zamenika za kost, Institut za oralnu transplantaciju i implantaciju VMA

– 1997. Specijalista oralni hirurg, Klinika za stomatologiju VMA

– 1994 -1997. Specijalizacija iz oralne hirurgije, Klinika za stomatologiju VMA

– 1991. Garnizonska ambulanta Valjevo

– 1989. Vojnomedicinski centar Zagreb

Stipendije i nagrade:

– 2004. Medalja čovekoljublja

Usavršavanje:

– 2010. Viši kurs iz “Astra Tech“ implantantnog sistema, Beograd

– 2006. Kurs iz “SKY” implantantnog sistema, Ninberg, Nemačka

– 2000. Kurs iz “Brönemark” implantantnog sistema, Linčeping, Švedska

Predmet edukacije:

– Predavač – Kurs kontinuirane medicinske edukacije, Kosovska Mitrovica

– Predavač na predmetu „Oralna hirurgija“ na Medicinskom fakultetu – Odsek za stomatologiju u Kosovskoj Mitrovici

– Škola rezervnih oficira

– Kurs “Nobel-Bio Care” implantantnog sistema i “Straumann” implantantnog sistema, Kongres maksilofacijalnih hirurga, 2004.

Projekti:

– 2010. Udruženost polimorfizma gena za citokine sa tokom i ishodom periimplantitisa i parodontopatija, VMA

– 2010. Uticaj proinflamatornih i imunoregulatornih citokina na razvoj zapaljenjskih procesa kod hroničnih periapeksnih lezija, VMA

– 2006. Efekat lokalne primene plazme bogate koncentrovanim trombocitima i vođene tkivne regeneracije na zarastanje kosti kod rane ugradnje dentalnih imlantata, VMA

– 2002. Primena bupivakaina sa i bez vazokonstriktora u sprovodnoj lokalnoj anesteziji kod ugradnje BCT implantata, VMA

Članstva:

Srpsko lekarsko društvo (SLD), Balkansko udruženje stomatologa, Udruženje stomatologa Srbije, Stomatološka komora Srbije, potpredsednik Sekcije za oralnu implantologiju SLD

Stručni radovi i knjige

Autor je 37 stručnih radova iz oblasti implantologije i oralne hirurgije

Glas Trebinja