Predsednik države Aleksandar Vučić ponovo je “udario” na Univerzitet u Beogradu najavom promene obrazovnog sistema u Skupštini i “popravljanjem” univerziteta širom Srbije. Upravo ovom izjavom, stvara se utisak da je Vučićev plan da se “reši” rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića, koji je od početka protesta na strani studenata, i na tu poziciju postavi nekog podobnijeg režimu. Sagovornici Nove kažu da je sigurno da Vučić u univerzitete želi da progura sebi lojalne ljude i da sve to predstavlja samo još jednu vrstu osvete za neposlušnost profesora.
U nedelju je predsednik države Aleksandar Vučić najavio promene u obrazovnom sistemu, kao stvar koju će uraditit pre nego što podnese ostavku, a osvrnuvši se na to što se roditelji đaka bune zbog najave da bi učenici mogli da vide projekat EXPO.
“Nećete za to, ali hoćete da im date motku u ruke da napadaju policajce. Ja mislim da svaki roditelj ima pravo da razmišlja o budućnosti svog deteta. Pre nego što podnesem ostavku, daću sve od sebe da obezbedim većinu u Skupštini za promenu obrazovnog sistema, posebno visokog u Srbiji. Hoću da imamo konkurenciju, da deca koja imaju manje para mogu da se školuju na univerzitetima koji su bolji nego mnogi naši. A naše ćemo da popravljamo. Uradiću to da prođe kroz Skupštinu, taman da me streljaju kada pobede, da imaju razlog”, izjavio je Vučić u gostovanju na TV Prva.
I tako je Vučić ponovo “udario” na beogradski Univerzitet.
Najavom da će “naši univerziteti da se popravljaju” otvara pitanje na koji način, a profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković za Novu kaže da je očigledno da Vučić traži način kako će da uguši i uništi Univerzitet u Beogradu.
Da li će Vučić da “progura” svog kandidata na mesto rektora?
“Vučić želi da na univerzitete postavi sebi lojalne ljude. Može da se potrudi da progura svog kandidata na mesto trenutnog rektora Vladana Đokića, ali mi još ne znamo koji će to biti kandidati, mada nam to uskoro i predstoji. Tu će takođe biti velikog loma, u smislu ko će biti njegovi kandidati, ko će biti naš kandidat za rektora”, kaže Stojković.
U tome se slaže i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković koji za Novu kaže da je pitanje da li se radi o jednostavnom transferu lojalnih političkih kadrova u savete univerziteta.
“Pitanje je i da li se tu radi o kompetencijama i kompetentnim ljudima sa informacijama i znanjem. Mene to asocira na malo širu stvar. Na političko uslovljavanje i rejting kod izbora i reizbora nastavnika, što smo već videli u nekoliko slučajeva, u pokušaju da se zloupotrebi Institut saveta fakulteta i univerziteta. Nesporno je da predstavnici društva, takozvane društvene zajednice, treba da učestvuju u upravljanju fakultetom koji finansira država”, kaže Stojiljković i ističe:
“Dugo je to praksa da se svoja ostrvca, prostori autonomije i otpora režimu targetiraju i da dožive neku vrstu osvete za neposlušnost. To je na neki način bilo najavljivano i za čitav obrazovni proces, a onda i za univerzitet. To je praktično, neka vrsta osvete za neposlušnost ili za formiranje onoga što su prvo bile blokade i marševi, a sada je izvesno nekakva studentska lista. Po mom mišljenju, previše je tu politizacije u jednoj jako važnoj delatnost i previše igre sa nečim što je ključni razvojni standard, a to je obrazovanje, pogotovo visoko, danas svuda u svetu”.
Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković dodaje i da su pokušaji za gušenje Univerziteta vrlo različiti.
“Poenta je da instalira sebi lojalne ljude”
“Od toga da formira paralelni Univerzitet, kao što je Sveti Sava, gde će imati sve paralelne fakultete u odnosu na beogradski Univerzitet. Naravno, neki privatni fakulteti, ali sa idejom da svi ti paralelni i privatni budu pod potpunom njegovom kontrolom. Takođe, već smo videli i paralelni fakultet u Nišu. Na razne nelegalne načine postavlja uprave fakulteta, koje su mimo uprava koje biraju zaposleni. Poenta je da instalira sebi lojalne ljude”, ističe Stojković i zaključuje:
“Na različite načine pokušava udar na profesore fakulteta, gde mu je najteže sa redovnim profesorima koje ne može tako lako da otpusti, pa onda njegovi lojalisti na fakultetima moraju da smišljaju kako da se obračunaju sa svakom pojedinačno, jer ne može sa svima isto. Ono što čekamo je Zakon o visokom obrazovanju, da vidimo šta će tu da napiše. Izgleda da izbegava ono što je uradio njegov politički otac 1998. godine, Vojislav Šešelj, a to je da napiše zakon kojim se sistemski i odjednom rešava svih neposlušnih profesora”.
Međutim, ovo nije prvi slučaj da se predsednik otvoreno sukobljava sa akademskom zajednicom u Srbiji.
Aktuelni pritisci na univerzitete usledili su nakon talasa studentskih i građanskih protesta koji traju više od godinu i po dana, pokrenutih posle tragedije u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici život izgubilo 16 osoba. Već u prvim mesecima protesta moglo se naslutiti da vlast priprema teren za sukob sa univerzitetima, pre svega prema Univerzitetu u Beogradu.
Tokom protesta, predstavnici Srpske napredne stranke i državni funkcioneri sa provladinih televizija kontinuirano su kritikovali i optuživali studente, srednjoškolce i profesore, da bi se kasnije na meti našao i rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić.
Istovremeno, javnost je svedočila i situacijama u kojima je policija, na poziv pojedinih dekana, ulazila u zgrade fakulteta. U fokusu optužbi ponovo su bili studenti, kojima su pripisivani različiti oblici nasilnog ponašanja. Pritisci nisu zaobišli ni prosvetne radnike i univerzitetske profesore koji su podržali proteste, mnogima su umanjene zarade, dok su pojedini ostali bez celokupnih primanja.
