Godina je 2025, a u centru jedne evropske prestonice već nekoliko meseci širi se šatorsko naselje i to pred domom Narodne Skupštine. To je od Beograda kao odgovor na studentske blokade napravio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uselivši u Pionirski park najpre one “koji žele da uče”, ali su im se ubrzo pridružili oni koji su oličenje ove vlasti – maskirani momci u crnom spremni da reaguju svakog trenutka. I dok najavljuje da će ‘Ćacilendi” nići širom Srbije, postaje jasno – to je predsednikova vizija za našu zemlju.
Nepunih 10 dana pre početka studentskog protesta u Beogradu 15. marta, za koji se veruje da je najveći u našoj novijoj istoriji, u Pionirski park ispred Predsedništva Srbije stigli su šatori, pokretni toaleti, režimski mediji i „studenti koji žele da uče“. Na ovo su danima ranije upozoravali pojedini opozicioni političari.
Od tada su prošla tri meseca, a ovo „remek delo-vlasti“ nastavilo je da se širi, zuzimajući, osim Pionirskog parka, deo platoa Skupštine Beograda, Bulevar kralja Aleksandra sa sve platom Narodne Skupštine Srbije…
Kada je postalo jasno da kamp u centru grada nije privremen, shvatili smo da će upravo to postati jedan od glavnih simbola poslednjih trzaja ovog režima.
Za policiju i gradske službe još uvek nije neobično to što je neko uzurpirao centar grada na ovaj način.
Mesecima gledamo prizore gde više pripadnika MUP-a obezbeđuje ovaj prostor, iako su u javnosti objavljivane fotografije maskiranih muškaraca koje su predvodili visoki fukcioneri SNS i to tokom protesta 15. marta.
Na jednoj fotografiji primećen je kum predsednika Srbije Petar Panića Pana, a pod maskom se, po svemu sudeći, krio i direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Studente u parku, kojih je tamo najmanje bilo, posećivali su i lokalni funkcioneri SNS, koji bi po povratku u svoja mesta, dobijali „dobrodošlicu“ jajima, flašama, vodom…Iz prostor oko Skupštini stizali su i snimci gde posetioci koji dolaze dobijaju dnevnice pre nego što uđu u autobuse.
Da veliku nadu polaže u naselje koje je u javnosti nazvano Ćacilend, pokazuje i skup predsednika Srbije koji je održan nedavno upravo na tom prostoru.
Nasred Bulevara kralja Aleksandra osvanuli su novi beli šatori, postavljeni su frižideri, zamrzivači, miris roštilja i ćumura se danima širio…
Da Ćacilend nije samo privremena ideja ili potez vlast, već njihova vrednost i idelogija, svedoče ovih dana prizori iz Zaječara, mesta koje čekaju lokalni izbori u junu.
Kako je zabeležila ekipa N1, u jednom zaječarskom selu nesvakidašnji prizor. Preko noći, u sred Grljana, nikli su mobilni toaleti i beli šatori, a na nekadašnjoj livadi grupa muškaraca sinhronizovano vadi pakete vode iz kamiona.
To nije sve. Uoči kontramitinga u Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će šatorska naselja nići širom Srbije. Glavni razlog je taj što, kako je rekao, svuda ima onih „koji žele da uče“.
„To će biti jedna od glavnih tačaka našeg programa, da se znanje vrati u škole… Oni neće da tuku i blokiraju bilo koga, to je naša dužnost da se jasno kaže da je to ideal (u Srbiji)“, rekao je Vučić za TV Pink uoči „Svenarodnog sabora“ u Nišu u organizaciji SNS-a radi promocije „Pokreta za narod i državu“.
Hvalospeve o Ćacilendu Vučić je nizao kad god je mogao, pa je tako izjavio da će to ući u istoriju, te da se divi mladim ljudima koji navodno vode borbu za obrazovanje i bolje sutra.
Simbolika Ćacilenda koja se prožima sa režimo, krije se u svakom kutku belih šatora, a svedoči i odnosu ove vlasti sa novinarima. Oni koji su upaljenim telefonom ili kamerom pokušali da snime ono čega se stidi svaki Beograđanin, bivali su verbalno i fizički napadnuti. Ono što je posebno zabrinjvajuće da na novinare i prolaznike nasrću i veoma mladi ljudi, koji uglavnom ponavljaju iste režimske mantre o nekakvom rušenju Srbije.
I koliko god da Ćacilend potraje, kada jednog dana Pionirski park bude ponovo park, a centar grada postane prohodan, ostaće samo sramota. Večna sramota.
