Jedna izjava Dina Rađe se nekako iznova pojavi i postane hit na internetu na nekoliko dana, a onda ponovo malo padne u zaborav. Sada su se vratili dani kada je opet zasijala punom snagom.
Rađa je uvek bio potpuno iskren, nekada čak i na sopstvenu štetu, pa je i sada govorio prilično detaljno zbog čega mu se smučilo. Ukoliko bi trebalo izdvojiti jednu stvar karakterističnu za Balkan onda je to podela. Ne samo nacionalna, verska, navijačka… Podela u svakom smislu, pa će se tako i ljubitelji baklava naljutiti na one koji ih ne vole. Ili čak i za neku nebitniju stvar…
“Zabole me više k**** za rat. Za četnike i ustaše, za antivaksere i sve ljude ograničene pameti koji nam ne dopuštaju da živimo normalno”, rekao je Rađa u intervjuu za “Nedeljnik” iz 2022. godine i rekao ono što mnogi misle.
Jedan od čuvenih filmova sa ovih prostora je “Ničija zemlja” čiji je lajtmotiv rečenica “Ko je počeo rat?”. Upravo u tom maniru i nastavlja Rađa.
“Zabole me ko je prvi počeo, ko je više pogrešio. Odbijam da učestvujem u tim pričama, koje su samo hrana za idiote koji nemaju druge sreće nego da se mrze. Da mi je da vidim da puste ljude da normalno žive. Sećam se kao da je bilo juče, sedamdesetih godina je malo dražih gostiju bilo od Nemaca. Ej, Nemci sa kojima smo ratovali 25 godina ranije, bili su nam dragi gosti, a danas, 30 godina od rata ljudi i dalje hrane svoje duše tim pričama”.
Onda pogađa u centar.
“Biramo da živimo kao psi, a ne kao ljudi. I to me ubija. Zato neću više da govorim o tome”, ispričao je Rađa.
Član je Kuće slavnih u Springfildu i sa Jugoplastikom je dva puta osvojio Evroligu, a onda je stigao 1993. godine i do Bostona u NBA ligi (16,7 poena, 8,4 skokova po meču). Još je nosio dresove Panatinaikosa, Zadra, Olimpijakosa, Cibone i Splita.
Rađa je bio deo reprezentacije koja je 1988. godine osvojila srebro na Olimpijskim igrama u Seulu, ima dva zlata na Evrobasketu sa Jugoslavijom, dok je sa Hrvatskom osvojio srebro 1992. godine na Igrama u Atlanti, te dve bronze u Nemačkoj 1993. i Grčkoj 1995. na Evrobasketima.
“Uveren sam, da se Jugoslavija nije raspala, da bi bila večni prvak Evrope. Znači od 1989. do 2225. godine nam ne bi niko prismrdeo. Utakmica sa drim-timom iz 1992, hm, mislim da bismo to izgubili. Mi smo u toj utakmici bili tanki za još pet-šest igrača koji bi se mogli isprsiti i suprotstaviti, ali mislim da ni svi zajedno kao Jugoslavija ne bismo dobili taj tim. A sve ostale američke timove posle, mislim da bi bilo na jednu loptu i da bi često odlazila na našu stranu”.
