Biznismen Zoran Drakulić, po sopstvenom priznanju, prvi je vlasnik nekog rudnika litijuma u svetu. Ovo su njegova iskustva.
Biznismen je još 2023. godine upozoravao na opasnosti od iskopavanja litijuma, upravo u izjavi za Nova.rs.
„Sve je sprženo, kao na Marsu. To je ekološka katastrofa”, opisao je Zoran Drakulić svoje iskustvo kada je u blizini jednog rudnika u Mongoliji video posledice koje ostavlja sumporna kiselina, a koja se koristi i prilikom iskopavanje litijuma. On je još tad za naš portal upozoravao da bi otvaranje rudnika tog minerala u dolini Jadra bilo “katastrofa i užas”, uz nadu da se iskreno nada da do toga nikad neće ni doći, jer na tržište stiže nova generacija baterija koje u sebi ne sadrže litijum.
Nova.rs je pozvala Drakulića, kako bismo saznali više detalja o prizoru koji je kod njega izazvao takve reakcije. Rekao nam je da rudnik koji je bio u njegovom vlasništvu nije iskopavao litijum već druge metale, a da je posledice sumpora video u Mongoliji, gde se ruda bakra tretirala sumpornom kiselinom.
“U to vreme, litijum nije bio toliko atraktivan. Bilo je to pre više od 17 godina i mi smo iz tog rudnika koji se nalazi u mestu Čita na granici između Rusije i Kine vadili neke druge metale. Naši partneri su nas jednom odveli u Mongoliju da vidimo rudnik bakra. Išli smo helikopterom i prizor je bio užasan, da sam odmah pomislio da što pre treba da odemo odatle”, prisetio se Drakulić.
Opisuje da u okolini tog rudnika “nema ničeg” i da se u vazduhu “osećao sumpor”.
“To je bio rudnik bakra, ali su jedan deo bakra proizvodili takozvanim luženjem sumpornom kiselinom. Nisu to neke velike količine, ali je i to bilo dovoljno da uništi zemlju. Oko rudnika je sve sprženo, zemlja je žute boje, to izgleda kao na Marsu. Oni su imali i neke debele plastične podloge, ali to ne pomaže, zemlja je spržena i uništena. I u vazduhu se osećao sumpor. Sad, ovo što hoće da rade kod nas i da koriste 1.500 do 2.000 tona sumporne kiseline dnevno… Znate šta, pa to bi bila ekološka katastrofa”, mišljenja je naš sagovornik.
Kaže i da u okolini rudnika u Mongoliji nema naseljenih mesta, osim baraka u kojima žive radnici, a izražava i sumnju u njihovo zdravstveno stanje, jer su, kao priča, izloženi konstantnom udisanju sumpora koji se oseća u vazduhu. Drakulić priča da je rudnik u Mongoliji posećivao krejem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Dodaje, da posle slika koje je video, iako je prošlo dosta vremena, ne veruje da danas postoji tehnologija koja može da bude ekološki prihvatljiva.
“Upotreba sumporne kiseline je čista katastrofa. To ne možete da zamislite. Ne postoje tehnologije koje 100 posto tvrde da sumporna kiselina ne ostavlja posledice. Njih baš briga, došli bi ovde, radili godinu dve, a kada stigne nova generacija baterija bez litijuma, oni bi se pokupili i rekli ‘doviđenja’, a nama bi ostala zagađena zemlja”, upozorava Drakulić.
Naš sagovornik razgovor završava u optimističnom tonu i ističe, da “dolazi vreme kada više neće biti potrebe za litijumom”.
Objašnjava da su Kinezi započeli “novu eru” u industriji baterija koje se koriste za električna vozila, pa se nada da u Srbiji neće ni doći do otvaranja rudnika litijuma.
“Stiže potpuno nova generacija baterija koje će da izbace litijum. Kinezi su pre tri nedelje predstavili automobil na natrijum jonske baterije i to je budućnost. Te baterije se prave od soli, razgradive su i ne ostavljaju nikakve ekološke posledice. Zato kažem da je to budućnost. Druga stvar, natrijum jonske baterije su mnogo jeftinije. Taj automobil koji su Kinezi napravili s tom baterijom, košta svega 8.000 evra”, zaključio je srpski biznismen Zoran Drakulić.
Drakulić je takođe u emisiji „Biznis priče“ objasnio kako to u praksi izgleda.
„To je bilo na granici Rusije i Kine. Oni su nas odveli u tu njihovu fabriku, radili su jednu količinu bakra godišnje, to se radilo sumpornom kiselinom o kojoj pričamo danas. Ne dao bog da mi to ikad uradimo. To je spržena zemlja, to ne možete da zamislite. Kad sam to video, pitao sam: „Pa šta radite“, na šta su mi odgovorili: „Ovde nema reka ispod, nema ništa“. Sprženo kao na Mesecu, to ne možete da verujete. A to je bila relativno mala količina. To bi nam uništilo ekologiju“, tvrdi Zoran Drakulić.
Nemački kancelar Olaf Šolc boravio je u petak u Beogradu i tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, što je, po mišljenju mnogih, praktično uvod u otvaranje rudnika litijuma u Srbiji.
Na pitanje kako će se zaštiti životna sredina ukoliko dođe do otvaranja rudnika litijuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sledeće:
„Umem da vidim da li se ispunjava ono što je rečeno ili ne. Moj posao je da štitim interese Srbije. Ako mislite da postoji neko ko može više da garantuje, ja mislim da nema boljih garancija od onih iz EU. Veliku nadu polažemo u sve ovo. Mi Srbi smo šampioni propuštenih prilika, a smatram ovo prilikom za kvantni skok Srbije“.
On je dodao da postoje tri razloga zbog kojih misli da proces neće ići lako. Zbog ljudi koji su stvarno zabrinuti, onih koji su pod uticajem medija i onih koji samo žele da dođu na vlast.
„Daću sve svoje napore da rešavamo probleme. Što se naroda tiče, spreman sam za svaku vrstu razgovora, a što se tiče političkih protivnika spreman sam za razgovor, ali bez pretnji i vređanja“, poručio je Vučić.
Koliko je litijum štetan i da li je dobra razvojna šansa za Srbiju ili ne, možete čitati ovde.