Grad Trebinje
Bosna i Hercegovina

Analiza: Kojim mjerama se može povećati izlaznost na izbore

 Kada su u pitanju izbori u BiH, jedna stvar je sigurna iz ciklusa u ciklus – sve je više kandidata, a sve manja izlaznost građana.

Upućeni u problematiku smatraju da ovo nije iznenađenje, te da izlaznost ne bi bila veća ni ukoliko se uvedu nove mjere,  poput obaveznog izbornog praga, drugog kruga ili eventualnog ponavljanja izbora zbog slabog odziva građana.

Oni smatraju da u trenutnim okolnostima političarima odgovara da su birači što dalje od glasačkih kutija, te činjenica da društvo u BiH jasno ne shvata da demokratija znači vlast naroda.

Ideja da se uvede obavezan prag izlaznosti, koji bi podrazumijevao da na izbore mora izaći “50 odsto plus 1 glasač”, teško je sprovodiv u BiH, smatra Vehid Šehić, predstavnik Foruma građana Tuzla.

On podsjeća da je isto pokušano u zemljama regiona, poput Srbije, ali da je isti doživio krah, jer je dva puta zaredom na izborima izlaznost bila manja od 50 odsto. 

“Princip ’50 odsto plus 1 glasač’ važi za referendum. Mi u BiH imamo registrovanih 3.360.000 birača, to su svi oni koji imaju našu ličnu kartu. Ali, mnogi i ne žive u BiH, a od tog broja gledalo bi se 50 odsto, pa bismo se doveli u situaciju da ne bismo imali potrebnu izlaznost. Zato nisam pristalica toga da se uvede taj izborni prag”, ističe Šehić.

Ipak, po njegovom mišljenju, ono o čemu bi se moglo razmišljati kada je u pitanju izlaznost jesu izbori za načelnike/gradonačelnike, i to u smislu uvođenja drugog kruga izbora.

“Možda bi trebalo uvesti taj drugi krug ukoliko niko od kandidata nije dobio preko 50 odsto podrške u prvom krugu. Onda bi u drugom krugu ko dobije najviše glasova bio novi gradonačelnik ili načelnik. Tako bi legitimitet izabranog procesa bio daleko veći”, kaže Šehić za “Nezavisne novine”, a svoj stav potkrepljuje situacijom na prijevremenim izborima u Tuzli koji su održani 5. februara.

“U Tuzli ima 113.000 registrovanih birača, a na izbore je izašlo oko 25.000. Od toga broja jedan kandidat je sada dobio 47 odsto, što je oko 12.000, što je deseti dio ukupnog broja registrovanih birača. Iz toga razloga bih ja išao sa tim da se uvede drugi krug. Reći ću i to da mi kao Forum građana Tuzla nismo ni imali svoje posmatrače u Zvorniku jer je tamo samo bio jedan kandidat”, navodi Šehić.

Ipak, prema njegovim riječima, za ovako malu izlaznost najodgovorniji su političke partije i njihovi lideri.

“One su te koje bi programom i kvalitetom rada uticale na građane da izađu na izbore. Ali kod nas predizborna kampanja se koristi za diskreditovanje političkih protivnika, a ne da se ubijede građani da se glasa za nekog kandidata”, naglašava Šehić.

Politički analitičar Velizar Antić podsjeća da je neizlazak na izbore legitimno pravo građana, ali istovremeno poruka da oni nisu zadovoljni onim što im se nudi.

“Međutim, ovde se može izvući još jedna poruka. A ona podrazumeva da, ukoliko, recimo, 90 odsto građana odluči da ne učestvuje u izborima i prepusti odluku preostalim 10 odsto, to znači da njima u stvari nije važno ko će voditi njihovu lokalnu zajednicu ili državu. I to je njihovo legitimno pravo da drugima prepuste da izaberu predstavnike koji će ih voditi u sledećem periodu”, dodaje Antić.

Prema njegovim riječima, izlaznost se ne može povećati kaznama ili nekim drugim načinom pritiska na građane.

“Rešenje je u sazrevanju političke kulture naroda i poboljšanju ponude na izborima. Kada građani shvate da imaju moć da zaista oni biraju predstavnike, a ne da ih biraju oni koji broje glasove, povećaće se i izlaznost na izbore”, kaže Antić.

Analitičarka Tanja Topić smatra da je ključ veće izlaznosti vraćanja povjerenja građana u institucije koje su trenutno podređene političkim partijama i pojedincima. 

“Godinama svjedočimo kako je politička korupcija pojela taj integritet, a time i povjerenje građana kojima je učešće na izborima na taj način obesmišljeno. Mentalni sklop i ponašanje  političkih aktera moraju doživjeti kopernikanski obrat da bismo sudjelovali na izborima kao zreli i politički osviješćeni pojedinci”, poručuje Topićeva, dodajući da rješenje ne bi bilo ni eventualno ponavljanje izbora.

“Politički akteri bi uvijek uzimali izgovor da su izbori skupi. Čuli smo i članove CIK-a sa komentarima da nemaju novca ni vremena za ponavljanje izbora. Ne zaboravimo da partijama na vlasti, a time i onima koji određuju zakonodavstvo savršeno odgovara kada je manja izlaznost”, zaključila je Topićeva.

Komentar