Predsednički izbori u Crnoj Gori se približavaju, kampanje su u punom jeku, a napadi gotovo neprestani. U moru udaraca ispod pojasa, loših kampanja i još gorih slogana, naročito se izdvojio veteran među kandidatima, aktuelni predsednik i čovek koji je na vlasti prethodnih 30 godina – Milo Đukanović. Početničkim greškama, gubljenjem kompasa i nepromišljenim izjavama lider države i Demokratske partije socijalista (DPS) praktično je sam sebi smanjio šanse na predstojećim izborima i učinio uslugu protivnicima.
Ankete nikada nisu predviđale lošije procente za Đukanovića, kom je ugled poljuljan čak i u sredinama koje su tradicionalno pozitivno raspoložene prema predsedniku. Tome je doprinelo prethodnih par nedelja, tokom kojih je javnost imala prilike da vidi sve sem odlučnog lidera koji juri novi predsednički mandat.
Tri autogola Đukanovića
Tako je u debati sa ostalim predsedničkim kandidatima, a u pitanju su Jakov Milatović (pokret Evropa sad), Aleksa Bečić (Demokrate), Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Draginja Vuksanović Stanković (Socijaldemokratska partija), Andrija Mandić (Demokratski front). U rosteru je još i nezavisni kandidat, podgorički influenser Jovan Radulović, koji nije učestvovao u debati.
Na pomenutoj debati, građani Crne Gore, ali i regiona, mogli su da čuju uobičajene floskule. Đukanović je predsednik koji će odvesti zemlju u Evropsku uniju, zalaže se za pomirenje, određene grupe izazivaju tenzije, a DPS je budućnost.
Vreme kada su ovakve rečenice mogle da mu donesu glasove davno je prošlo, imajući u vidu da je upravo njegov DPS vladao decenijama. Isti taj period, on obavlja najviše državne funkcije, poput predsednika i premijera.
Uprkos tome, zemlja nije ušla u Evropsku uniju, a podele su, čini se, nikad veće. Samim tim, pomirenja nema ni na vidiku, što se najbolje vidi po činjenici da Crna Gora i dalje ima tehničku vladu. Nakon pada vlade Dritana Abazovića, političke stranke nisu uspele da postignu dogovor i formiraju novu većinu. Istovremeno, nisu dogovoreni ni parlamentarni izbori, kojim bi zemlja izašla iz parlamentarne krize.
O tome kako DPS predstavlja budućnost, najbolje govori reakcija te partije na napad Jakova Milatovića na Cetinju. Taj grad je decenijama uporište DPS-a i politike koju neguje ta partija.
Kada je dolazio na ranije dogovorenu tribinu, Milatovića je napala grupa građana, nakon čega ga je obezbeđenje praktično odvuklo u salu.
Pojedini demonstranti sa Cetinja povezuju se upravo sa DPS-om, koji je na napad reagovao polovično.
„Osuđujemo nasilje, ali razumemo gnev građana“, ukratko glasi saopštenje ove partije na napad na jednog predsedničkog kandidata, koji naravno nije njihov.
Da situacija bude još gora, predsednik Saveta mladih DPS Cetinje Stefan Vuletić podržao je napad grupe demonstranata na Milatovića, rečima „Belveder nije pao, Jakov jeste“.
Treći Đukanovićev autogol dogodio se nedavno, kada je pomenuo drugog predsedničkog kandidata Aleksu Bečića.
Prema Đukanovićevim rečima, upravo Bečić poziva na čast, iako mu biografija to „ne dozvoljava“.
„Još kao proletarac Socijalističke narodne partije je sa Brankovog mosta hrabrio Miloševićev ratni pohod. Nakon toga je bio do politike koja je ponosno bila protiv obnove nezavisnosti države Crne Gore. Nigde ih nije bilo na Cetinju kada je zasedao crnogorski parlament i kada smo se opredelili da idemo evropskim putem i da postanemo članica NATO-a“, kazao je Đukanović.
Činjenice govore ovako.
Predsednički kandidat i lider Demokrata Aleksa Bečić rođen je 1987. godine. U vremenu o kom govori Đukanović bio je dete i, očekivano, nije se bavio politikom, a kamoli Slobodanom Miloševićem.
Ankete nikad gore po Đukanovića
Nepromišljene izjave i generalno loš rejting Đukanovića doveo je do toga da mu ankete predviđaju nikad lošiji rezultat na izborima.
Iako su mu analitičari ranije predviđali siguran ulazak u drugi krug, sada je i to dovedeno u pitanje.
U slučaju da Đukanović uđe u drugi krug, to će biti sa najgorim rezultatom u poslednjih nekoliko decenija. Tamo, kandidat kog može da pobedi je samo lider DF-a Andrija Mandić.
Ukoliko ga u drugom krugu sačekaju Jakov Milatović ili „ratni huškač“ Aleksa Bečić, Đukanović praktično nema šanse da ih pobedi.
