Vaterpolo reprezentacija Srbije i Damir Mikec koji su osvojili zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, kao i Aleksandra Perišić, koja je bila srebrna u tekvondou, vraćaju se ovog ponedeljka iz Francuske, a javnosti će se obratiti odmah na aerodromu. Obraćanje srpskih sportista možete da pratite uživo na Sportalu.
Damir je istakao da je zlato završilo baš tamo gde je trebalo, oko njegovog i vrata Zorane Arunović.
– Zaista je bilo naporno i znali smo da će biti teško zbog novih pravila, zbog novoizmišljenih pravila. To streljaštvo nije doživelo u istoriji,d a finale imamo dan kasnije. Individualnos e nisam snašao. Uveren sam da bi bilo bolje d aje finale bilo isti dan. Bio sma poletan. toliko nezadovolstvo nakon finala, jer nismo dali maksimum. Nisam bio konkurentan. Sutradan ide miks… Zorana pre toga isto izgubila finale, Trebalo se vratiti i reći da nije ništa gotovo i da imamo još jednu šansu. Jedno drugom smo podigli samopouzdanje. Meč je bio jako težak, loše smo krenuli, ali smo na kraju bili oni pravi. Opalio sam poslednji hitac osnovnog dela gde se odlučuju medalje. Okrećem se i vidim delirijum. Kažu mi: za zlato! Samo smo se okrenuli, zagrlili, suze radosnice… Ali čeka nas još posao, Turci su imali jaku sezonu. rekao sam: “Znate šta, zaslužili su finale, ali to im je to. Zlato je naše i moramo tako da razmišljamo. Neskromno rečeno – zaslužili smo da osvojimo ovu medalju. Nakon sijaset medalja u miksu, zlato je otišlo oko pravog vrata. Finale je bilo zaista… Onakav scenarijo ni mi ne možemo da napišemo. Gubimo 8:2, pa 10:10, oni imaju meč loptu… I kada je najvažnije, kad se lomi rezultat, opališ toliko dobro da je vredno zlata i ovo je nešto za šta svaki sportista živi.
Damirov brat i trener, Goran je istakao:
– Bio je emotivni problem što smo ostali izdvojeni od ostalih sportista. Težak je period iza nas, pre Igara – povreda, terapija… Moguće je da nas je odsustvo treninga sprečilo od boljeg plasmana u individualnom delu, ali nam ostaje ‘samo’ jedna medalja.
Damir Mikec je prvi osvojio medalju zajedno sa Zoranom Arunović, ali se poslednji vratio za Beograd, pa je po dolasku istakao:
– Olimpijske igre su zaista završene jer sam ja konačno došao u Beograd. Imali smo drugačije igre, bili smo 300 kilometara udaljeni. Nismo osetili baš taj žar i moja velika želja je bila da ostanem nekoliko dana duže. Promukao sam navijajući za moje kolege, nadam se da sam im dao vetar u leđa. Baš je Rašović rekao na prijemu kod predsednika: “Damire, hajde opet ti uzmi medlaju pa nas izlupaj po čelu da bude kao u Tokiju” Jako smo se zagrlili i stisli u selu na dočeku. To nisam hteo da propustim. Ostaje žal za nekim prilikama, ali mislim da možemo da budemo zadovoljni zbog pet medalja. Počastvovan sam i što sam nosio zastavu na zatvaranju. Još nemam osećaj da uz moje ime ide epitet olimpijskog pobednika. Velika je čast predstavljati svoju zemlju na jednom takvom takmičenju. Plan je Los Anđeles, što da ne, idemo korak po korak.
Perišićeva je poručila da će u Los Anđelesu da juri zlato.
– Ovo nije kraj, idemo dalje! Možda se nije videlo na početku, ali srce mi je puno zbog svega što smo uradile. Hvala svima. Ali kažem, ovo nije kraj.
Njen trener Petra Butala Kovačić je zaključila izlaganje:
– Sretne smo i ponosne jedna na drugu. Ostaje ta žal za zlatom jer znam da je Aleksandra sposobna da ga uzme i radila je za to. Bio je dug i težak proces koji traje od početka njene karijere. Ovo su prve Igre za nas i bile smo sasvim solidne. Ako sanjate veliko i ako ste spremni da radite za svoje snove, aposlutno je sve moguće.
Posle vaterpolista, pred medijima su se našle Aleksandra Perišić i njen trener Petra Butala Kovačić.
– Nasmejana sam sada. Nadala sam se da ću se vratiti nasmejana i sada jesam. Ponosne smo jedna na drugu – rekla je Aleksandra Perišić.
O ućešću na Igrama i dočeku na balkonu Starog dvora:
– Fokus sam imala na sebe i poznate sportiste, stvarno nešto neprocenjivo. Večeras očekujem da će mi se noge odseći pred doček na balkonu. Jedva čekam.
Nikola Jakšić o podršci drugim sportistima:
– Nismo izlazili iz sela, ali smo jako navijačli za sve preko TV-a. Ne verujem da su nas baš čuli (smeh), ali smo jako navijači i ispratili smo sve naše sportiste.
Mandić o podršci koju su dobili od Đokovića:
– Turnir je bio dugačak i u našem nekom stilu sa uspona i padova. Težak momenat je bio nakon poraza od Australije, nismo ličili na sebe. Taj poraz nas je duboko dotakao i isporovocirao u nama. Hvala i Novaku koji je došao da nas poseti u selu. Bili smo u sobi, razmišljamo šta i kako, on ušao i održao iskren govor od srca. mislio je to što je rekao, doprelo je do nas i dalo nam motivaciju. A onda smo još više uživali kad smo videli kako je on došao do zlata. Lepa priča i za njega i za nas. Bio je nekih 10 minuta, govoirio je korz šta je on prolazio iskreno i emotivno. I zahvalni smo mu na tome.
Koju utakmicu je sa psihološkog plana bilo najizazovnije izdržati:
– Grčka nam je bila najteža. Mi smo tempirali formu za njih, prethodna dva takmičenja nismo prošli četvrtfinale, sada smo morali da prođemo i da skinemo to opterećenje sa leđa igrača.
Kapiten Nikola Jakšić je saglasan sa selektorom:
– Morali smo da prođemo četvrtfinale i stvarno smo zaslužili na kraju. A moj gol u poslednjoj sekundi, bio je to timski rad. Samo mi znamo šta smo prošli u prethodnim godinama. Zaslužili smo ovo.
-Mi smo ti koji smo morali da napravimo atmosferu. Slava i hvala Bogu što smo nagrađeni uspehom. Ja sam njima ztražio da ne čitaju medije, timski duh je došao do izražaja kada je trebalo – rekao je za početak Uroš Stevanović, selektor.
Miloš Ćuk:
– Kroz grupu smo se mučili i od četvrtfinala smo krenuli bolje, bilo je onako kako smo mi hteli da izgledamo. Sve je planski rađeno.
Sava Ranđelović:
– Hvala vam što ste došli. Što se nas tiče, mi smo tu da igramo i u Los Anđelesu i jurimo četvrto zlato. Kao Durent.
Vaterpolisti, Damir Mikec i Aleksandra Perišić su sleteli u Beograd i očekuje se da prvo petorica vaterpolista podele utiske iz Pariza, a potom će na njihovo mesto doći Damir Mikec i Aleksandra Perišić.
Vreme je za veliko slavlje!
Pre nego što ovog ponedeljka veče budu izašli na bakon Starog dvora, da proslave uspeh sa svojim narodom, vaterpolisti Srbije, trostruki olimpijski šampioni, Damir Mikec, zlatni strelac i Aleksandra Perišić, osvajačica srebrne medalje u tekvondou u Parizu, obratiće se javnosti odmah po dolasku u Beograd. Planirano je da u glavni grad Srbije stignu letom iz Pariza u 12.25.
Obraćanje sportista možete pratiti direktno na Sportalu.
Vaterpolisti su osvojili treće uzastopno olimpijsko zlato pobedivši u finalu Hrvatsku sa 13:11 i tako spustili zavesu na Igre.
– Ovo zlato je drugačije. Ponosan sam na sve igrače, borili smo se i znamo šta smo prošli. Digli smo se i zasluženo osvojili. Treće OI, ali ubedljivo najdraže jer smo iz senke. Ponosan sam što sam kapiten ove ekipe, znate i sami, nemam više reči – rekao je kapiten Nikola Jakšić.
Izabranici Uroša Stevanovića su zadivili naciju osvojivši najsjajnije odličje iako nisu bili favoriti na ovom turniru.
– Mi smo sebi najveći protivnik, možemo da izgubimo i dobijemo svakoga. Kad igramo na nivou, mi smo ti što se pitaju – dodao je popularni Jakša.
Osim vaterpolista stižu i Damir Mikec i Aleksandra Perišić.
– Drago mi je što sam uspela da osvojim još jednu medalju za Srbiju. Žao mi je što nije zlatna, što sam Petru (Butala Kovačić, prim. aut.) razočarala i mnogo mi je krivo, ali se nadam da je ovo je dan lep početak za nas dve i da ćemo u Los Anđelesu zasijati. Hvala svima koji su nas podržavali.Jeste, velika je ovo stvar, treba da se ponosim celom ovom pričom. I što smo uspele da osvojimo i što smo prošle i šta nismo i šta smo sve pregurale. Ne mogu da budem toliko srećna jer znam po šta smo došle i šta je bio cilj. Krivo mi je što nisam uspela – rekla je Perišićeva.
Damir Mikec se zajedno sa Zoranom Arunović prvi domogao zlatne medalje, aki je za razliku od Arunovićeve odlučio da sve vreme ostane u Parizu:
– Datum rođenja moje pokojne majke bio je moj broj akreditacije i ovo sada sigurno nije slučajnost. Dan posle njene godišnjice smrti sam otišao u Tokio, osvojio medalju, i sada ovo – bio je emotivan Mikec posle osvajanja odličja.