“Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom životu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.”
Zapisao je pjesnik Jovan Dučić u djelu “Jutra sa Leutara” koje će biti objavljeno u novom ruhu 2. oktobra u izdanju “Lagune”.
Jovan Dučić se u svojim esejima bavio životnim fenomenima, karakterima i emocijama otkrivajući jednostavne, ali vrijedne životne mudrosti. Dok govori o spokoju, rodoljublju, mržnji i ljubomori on opisuje i mentalitet čovjeka sa naših prostora.
– U “Jutrima sa Leutara” Jovan Dučić objašnjava različite pojave pa i apstraktne pojmove (mirnoću, mržnju, ples, ljubomoru, sujetu, strah, razočarenje, rodoljublje, karakter i uljudnost) pomoću grčke i rimske mitologije, istorijskih događaja, znamenitih ličnosti i narodnih umotvorina ne bi li čitaocu bili jasni i opipljivi – navedeno je na “Laguninom” sajtu o ovoj knjizi.
Objasnili su da autor naglašava koliko je značajno svakodnevno produbljivati svoje znanje, jer na taj način spoznajemo istinu koja vodi do slobode, to jest konačnog trijumfa nad slabostima.
– Dučić je svestan da je čovek odvajkada satkan od dobrih i loših osobina i ni u jednom trenutku njegova kritika nije zlonamerna, već puna saosećanja – naveli su iz “Lagune”.
U “Jutrima sa Leutara” Dučić je pisao o ljubomori, a zapisao je sljedeće: “Ljubav i tuga su nerazdvojni, a nisu nerazdvojni ljubav i radost. Stoga je bol jedino merilo ljubavi. Ako smo nekoliko puta u životu bili zaljubljeni, a ovakav je slučaj odista sviju ljudi od srca, onda se najduže sećamo ljubavi koja nam je najviše bola nanela”.
Riječ je o knjizi za sva vremena pa će čitaoci koji žele, bilo novim ili prvim čitanjem, da nauče o životu, ljudima, ali i o sebi.
Prve zbirke
Jovan Dučić prvu zbirku pjesama objavio je u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske “Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je i u prozi nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, a jedna od njegovih najznačajnijih knjiga je “Blago cara Radovana”.
