Neverovatna je lakoća kojom pripadnici aktuelne vlasti mogu da slažu i ne trepnu, i da im sve to tako olako prolađe.
Najbanalniji primer je kada tri meseca u apotekama i bolnicama nije bilo fiziološkog rastvora, a Zlatibor Lončar, nakon teksta u Danasu, izađe na RTS i mrtav ‘ladan izjavi da je to laž.
Gledaoci RTS-a možda donekle i imaju kritičku misao, što se ne može reći za dominantne prorežimske trovačnice poput Informera.
Njihovi gledaoci im 100 odsto veruju, jer čak i očigledne laži interpretiraju na način da Vučić na kraju uvek ispadne žrtva ili spasilac, u zavisnosti od situacije.
Očigledno je i sam Vučić počeo da veruje u ono što mu servira Vučićević, pa je shodno tome počeo i da se ponaša.
Od cele države je napravio Ćacilend, jer smo mi to dozvolili, ali se preračunao misleći da to može da radi i u susednim državama.
Poslao je svoje lojaliste, dangube i kriminalce koji kradu bogu dane u Pionirskom parku za finu dnevnicu i „intervenišu“ na protestima, da mu budu pratnja i podrška na evropskom samitu u Crnoj Gori.
Crna Gora jeste mala, ali je mnogo veća i ozbiljnija država od Srbije. Tamo institucije rade. Plaćeni putnici čarter leta ekspresno su vraćeni u postojbinu, a Vučićeva mašinerija se odmah upregla.
„Vratili su decu, starije i bolesne“, zavapio je Vučićević nazivajući crnogorske vlasti „ustaško-milogorskom stokom“. I mi sad treba da verujemo njemu, a ne svojim očima, jer je crnogorska policija objavila spisak putnika i pustila snimak povratnika, među kojima su i osvedočeni kriminalci. Nema dece. Nema bolesnih. Samo siledžija koje po potrebi razbijaju vilice studentima.
I Vučiću valjda treba da verujemo da on nije znao za taj let, a do detalja su mu poznate sve istrage u koje ne bi smeo da ima uvid. Sve zna, u sve se razume, a samo za taj let nije znao.
Ovde smo navikli na njegove gotovo svakodnevne afere (ni nedelju dana nije prošlo od spašavanja ptica sa Palate Albanija), međutim, problem sa slučajem Tivat je to što je ovo međunarodni skandal koji i te kako utiče na ugled Srbije u Evropi i šire. Pokazuje da nismo deo demokratskog sveta i da sa ovom vlašću nikada nećemo biti.
Ma koliko Vučić mislio da je veliki i ugledan lider, valjda je i njemu posle ovoga jasno da to nije ni približno istini. Naljutio se na Crnogorce i ne želi da ga isprate na aerodrom kada se bude vraćao. Ali, briga njih. Nije on njihov problem. Naš je. Na nama je da oslobodimo državu. Da ne dozvolimo da se Ćacilend širi, niti da se ikada ponovi, kada ga jednog dana ne bude bilo.
