Nakon Drugog svetskog rata vozom bez voznog reda Hercegovci su stigli u Vojvodinu, tačnije malo mesto zvano Gajdobra. Potomci ovih ljudi svoje genetske predispozicije su iskoristili da krenu ozbiljno da se bave košarkom. Klub koji nosi ime Hercegovac osnovan je 33 godine od naseljavanja, prošao je sve uspone i padove, što bi se reklo od betona do Lige šampiona, u ovom slučaju završnog turnira Kupa Radivoja Koraća, gde ih čeka duel sa evroligašem Partizanom!
Alarm je zazvonio, napolju još sunce nije probilo, vreme je da se ustaje i krene ka Vojvodini, preciznije Bačkoj.
Nakon skoro dva sta puta od Beograda, stigli smo u malo mesto koje je iznedrilo velika sportska imena, a ove sezone žive sezonu iz bajke, pošto je njihov košarkaški klub Hercegovac osvojio prvi državni pehar – Kup Srbije, ali takođe, izborio je plasman na završni turnir Kupa Radivoja Koraća.
U samom srcu ovog simpatičnog mesta nalazi se velika crkva, a preko puta nje sportska hala, koja je uvek dupke puna i u kojoj svoje utakmice igra Hercegovac.
Fotografa, snimatelja i mene na samom ulazu u dvoranu sačekala su dva stamena starija čoveka, kršna Hercegovca, koji su se predstavili uz jak stisak ruke i reči:
“Mi smo veterani kluba, Radoslav Stojanović Bogo i Radenko Raša Pojužina”.
Nakon upoznavanja i postavljanja opreme na parketu hale, počeli smo razgovor. A krenuli smo od samog početka, kao što to uvek biva.
Gospodin Pojužina nam je pre samog razgovora otkrio kakvi geni krase stanovništvo Gajdobre.
Mogu samo odmah da vam kažem. Gajdobra je srce sporta. Ja sam rođen ovde, ali moje srce je hercegovačko, kamen, želja, borba, to su geni koji jednostavno ne mogu da se zaobiđu, koji kad tad donesu rezultat.
Po završetku Drugog svetskog rata izvršena je kolonizacija stanovništva iz Hercegovine u Vojvodinu. Gajdobru naseljavaju porodice iz Nevesinja, Ljubinja, Mostara, Stoca, Bileće itd… Veza sa Hercegovinom do dana današnjeg ostala je veoma jaka, svaki stanovnik Gajdobre sa ponosom ističe svoje poreklo.
Nakon rata 1945. godine dole u Hercegovini je bilo teško narod se borio pa su krenuli trbuhom za kruhom. Odmah nakon odlaska Nemaca iz Vojvodine, moj otac i deda su krenuli onim vozom bez voznog reda i doselili se ovde. Otac mi je bio borac, nosilac partizanske spomenice, skrasili se ovde i tu ostali. Sve do jedno pre petnaestak godina 95% stanovništva činili su Hercegovci, bilo je malo ljudi iz Bosne i nekoliko mađarskih i nemačkih kuća, ali to nije ništa smetalo da se tu živi normalno, bratski i prijateljski bez bilo kakvih problema.
Nakon radnih obaveza mlado i staro stanovništvo Gajdobre se okupljalo na fudbalskom terenu i igralo košarku, onda se dogodio sastanak u lokalnoj biblioteci 1978. godine, na kom je donesena odluka o osnivanju košarkaškog kluba. Svoje prisustvo među osnivačima imao je i Radoslav Stojanović Bogo, koji nam je otkrio deo istorije kluba.
Slučaj Gajdobra
Slučaj Gajdobra se pominje u jednoj od najpopularnijih humorističkih serija u Srbiji, Državni posao. Kroz skoro ceo serijal se provlači “Slučaj Gajdobra”, u ovom malom mestu se nešto dogodilo u prošlom veku, ali uvek na sam pomen, bude prekinuta epizoda, ili popularni Đorđe Čvarkov, svom kolegi Torbici zapuši usta, nikada nije otkrivena prava istina, pa možemo da se nadamo da smo mi odlaskom u Gajdobru, uspeli da sklopimo bar deo slagalice 🙂
Meštani su brzo prepoznali potencijal i veoma se brzo vezali za klub, cela Gajdobra je, ne igrala, nego živela za košarku.
Ima li smo dosta igrača, tako da se danonoćno igralo na stadionu. Bilo je dosta življe nego danas, faktički svi igrači su bili iz Gajdobre. Narod je prepoznao dobru priču, stadion je bio uvek skroz pun. Jeste da je teren bio kanapom obeležen, ali je bilo uvek prepuno i uz pomoć njih smo munjevitom brzinom sitgli do te Vojvođanske lige.
Ulaskom u 21. vek klub dolazi na ivicu egzistencije i prestaje da postoji. Posle ravno 40 godina od osnivanja i 17 godina od gašenja, klub je ponovo osnovan 2018. godine. Celu priču pokrenuo je Stojan Dangubić, direktor kompanije Aling Konel, koji je postavljen za predsednika kluba.
Klub je bio ugašen sticajem okolnosti, ne znam kako da vam to ispričam. Sintelon iz Bačke Palanke je bio najveći finansijer kluba, kada je došlo do privatizacija onda se i klub ugasio. (Sa tužnim izrazom lica priča Radsolav Stojanović, pa dodaje: Igrači su išli na stranu da igraju, sve do momenta dok Stojan Dangubić i njegova firma nisu vratili klub na noge. Sada vidite uspehe kluba koji su napravljeni. Jedina mana je što više u klubu nema mnogo domaćih igrača, ali imamo mlađe selekcije kluba, pa se nadamo da će u budućosti se sve vratiti na svoje mesto.
Ove sezone klub je napravio ogroman uspeh, osvojio je prvi državni trofej, ali se i plasirao u Niš na završnicu Kupa Radivoja Koraća. Svoje oduševljenje ovim rezultatom nije krio ni gospodin Pojužina, koji je usplahireno i sa osmehom na licu govorio o rivalu na jugu Srbije, beogradskom Partizanu.
Bio sam preponosan. Kada smo osvojili trofej Kupa za Srbiju, ja sam na dodelu došao baš bolestan, ali ja to ne bih propustio kada bih umro. Došao sam, podelio medalje, a srce mi je bilo veliko, preveliko, ja bih to nazvao kruna moje karijere. I baš mi je drago što smo na Kupu Radivoja Koraća izvukli Partizan. Ja sam Partizanovac u duši, i Gajdobra je većinska crno-bela, pa izgubiti časno od takvog tima, nismo mogli bolje ni poželeti. Ruku na srce teško možemo da iznenadimo Partizan, ali bitno je da momci daju sve od sebe, da se borimo, pa ako bude poraz da bude častan. Šta bih ja radio da smo izvukli Zvezdu, pa da se sa nama, da izvinete, sprdaju, e pa neće da može, Partizan je bio i ostao Partizan.
Nakon razgovora sa veteranima KK Hercegovac, pozvali smo gospodina Đorđa Čvarkova i pitali da li smo blizu otkrivanja “slučaja Gajdobra”, ali dobili smo samo kratak odgovor.
Slučaj Gajdobra! Gde sve niste turali nos, ne to, samo ne to! Manite se Gajdobre, taj slučaj je još pod vetom! Nakon ovoga došlo je do prekida veze.
(ceo razgovor je izmišljen u cilju humorističkih crta ovog teksta)
Do početka turnira u Nišu, pustićemo još dve priče o ovom klubu, za Sportal su razgovarali još: predsednik kluba Stojan Dangubić, trener Aleksandar Komnenić, kao i igrači Aleksa Zarić i Nikola Gaćeša.
