Tema koja se često proteže, a koja je sve očiglednija u poslednjih šest mjeseci je “dvije Srbije”. Sa jedne strane je – sad već ozloglašeni Ćacilend, navodni studenti koji žele da uče i SNS lojalisti. Na drugoj strani novčića su studenti i građani Srbije koji traže pravdu za 16 žrtava zbog pada nadstrešnice, korupcije koja se uvukla u sve pore društva i institucija koje ne rade ili polovično obavljaju svoj posao.
Međunarodni praznik rada u Beogradu kao da je nacrtao liniju. Na prostoru od Skupštine pa do fontane na Trgu Nikole Pašića, tačnije kod „Ćacilenda“ trenutno vlada atmosfera koja se obično viđa na vašarima.
Roštilj, piće, trubo-folk muzika i nacionalističke numere, a kod Slavije je održano 16 minuta ćutanja za žrtve koje su poginule zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Na jednoj strani tišina i tugovanje, na drugoj trešti muzika i cvrče ćevapi i pljeskavice.
Ćacilend
Slavija
Možda se sa podsmehom ili sa neizbežnim prevrtanjem očima analizirao Ćacilend i oni koji su u njemu. Ali, danas, kao i do sada stvar više uopšte nije smešna, postala je samo tužna. Od svega što se ta „strana Srbije zalaže“ ostala je samo trubo-folk pesma od tri minuta i masan papir od pljeskavice.
